SRBIJA /EPS ENERGIJA / IZ OGRANKA ED ZAJEČAR / ISTI KVALITET ZA SVAKOG KUPCA


05.11.2019
U ogranku kažu da su spremni da odgovore energetskim zahtevima i da i postojeći energetski kapaciteti mogu da zadovolјe buduće potrebe  

Ogranak Zaječar ima površinu od 8.363 kvadratna kilometra i obuhvata 10 teritorijalnih celina: Bor, Majdanpek, Knjaževac, Negotin, Svrlјig, Žagubicu, Sokobanju, Zaječar, Kladovo i Bolјevac. Kupci ovog područja električnom energijom snabdevaju se iz 12 trafostanica 110 kV naponskog nivoa, 51 TS 35 kVi 1.663 TS 10/0,4 kV. Elektrodistributivna mreža ima ukupnu dužinu od8.684 kilometra, od čega je 35 kVduga 597 kilometara, 10 kV 2.631 kilometar, a mreža na 0,4 kVduga je 5.456 kilometara.

U ogranku ED Zaječar u toku je rekonstrukcija dalekovoda 35 kV naponskog nivoa koji je izuzetno važan za uredno i kvalitetno snabdevanje električnom energijom stanovnika Crnog vrha, područja opština Bor i Žagubica.Stručne saradnike za tehničku pripremu i nadzor investicija u ogranku Zaječar, Ivana Krstića i Milana Lazarevića, zatekli smo na terenu, na rekonstrukciji dalekovoda 35 kV naponskog nivoa, od TS „Francuske barake“ do TS „Krst“.

– Dalekovod je izgrađen 1985. godine, a deonica koja se rekonstruiše duga je oko sedam kilometara. Trafostanica „Francuske barake“ napaja se sa visokonaponskog dalekovoda 110 kV, koji je na relaciji Bor – Petrovac na Mlavi izgrađen 40-ih godina prošlog veka, tačnije za vreme Drugog svetskog rata – ističu Krstić i Lazarević i dodaju da je dalekovod dvosistemski i da je „Elektromreža Srbije“, u čijem je vlasništvu, dozvolila da EPS koristi jedan sistem, i to onaj koji radi pod naponom 35 kV.

Na Crnom vrhu je iz TS „Francuske barake“ izgrađen ulaz/izlaz, i to je mesto odakle polazi dalekovod Francuske barake – Krst, koji se trenutno rekonstruiše. Dalekovod je pretrpeo velika oštećenja tokom ledenog zimskog perioda 2014. godine, kada su zbog mraza i niskih temperatura stubovi popadali, a provodnici ležali na zemlјi. Tako havarisana oprema kradlјivcima je bila laka meta.

– To je bio jedan od glavnih uzroka nemogućnosti napajanja kupaca na niskom naponu na području Crnog vrha. Rekonstrukcija je bila neophodna i 2016. godine, kada je i započeta. Nažalost, samo u delu dalekovoda, jer je budžet predviđen za rekonstrukciju bio oko pet miliona dinara, što nije bilo dovolјno za rekonstrukciju cele trase dalekovoda. Tako je od 110 stubova rekonstruisano oko 90 i tu se stalo – ističe Milomir Dinić, direktor ogranka Zaječar. – Ali i taj posao ubrzo je obezvređen, jer kada su se izvođači povukli, ponovo se desila krađa na stubovima i provodnicima. Naime, krađa je bila moguća jer dalekovod, koji nije ni bio kompletno rekonstruisan, nije bio pušten pod napon.

Naš sagovornik ističe da je posle kompletne revizije distributivnog voda 35 kVustanovlјeno da su nepoznate osobe isekle stubove i ukrali konzole i provodnike. Posle revizije kablovskih vodova 10 kViz TS 35/10 kV „Krst“ i TS 10/0,4 kVna ovim kablovskim vodovima, ustanovlјena je krađa kablova na pojedinim deonicama, kao i kompletne opreme iz pojedinih niskonaponskih trafostanica. To je, kako kaže Dinić, znatno uticalo na povećanje troškova na sanaciji distributivnog voda 35 kVFrancuske barake – Krst, a biće neophodna i kompletna obnova srednjenaponske, 10 kVdistributivne mreže, na potezu do Crnog vrha. Dinić naglašava da su za sve krađe koje su se ovde dogodile uredno sačinjeni zapisnici i odštetni zahtevi, koji su prosleđeni policijskoj upravi.

– Poslovodstvo je ponovo pokrenulo javnu nabavku za rekonstrukciju dalekovoda i predviđen budžet je oko 15 miliona dinara. Započeti su radovi na seči šume u zaštitnom pojasu dalekovoda i van njega, radovi na ispravlјanju postojećih i podizanju novih stubova, kao i elektromontažni radovi, tj. postavlјanje izolatora i montaža provodnika – navodi Lazarević, napominjući da se radi o izuzetno teškom terenu, kao i da radovi zahtevaju povolјne vremenske uslove.

Kupaca na Crnom vrhu nema mnogo, tačnije 22, oni imaju pravo na uredno snabdevanje električnom energijom, bez obzira na to što je konfiguracija terena takva da su mnogi delovi nepristupačni i veoma razuđeni. Selo Zlot, koje se prostire do Despotovca, Bolјevca, Paraćina i Bora, zauzima površinu veću od Beograda, a ima samo oko 1.300 kupaca. Za njih su izgrađene čak 54 trafostanice.

Područje je poznato i po surovim klimatskim uslovima, sa obilnim padavinama i čestom poledicom, iako je nadmorska visina tek nešto iznad 1.000 metara. U ogranku ističu da se često dešava da je u Žagubici, koja je udalјena oko pet kilometara, lepo vreme, a da je na Crnom vrhu oluja i da se ne vidi prst pred nosom, da su obilne padavine i poledica. To je, kako kažu, crna tačka i mesto gde se stvaraju ruže vetrova.

 

M. Stojanić

 

Antrfile 1:

 

Izmeštena mesta merenja

 

Među najvažnijim aktivnostima u ogranku Zaječar izdvajaju izmeštanje mernih mesta kako bi ona bila pristupačnija za očitavanje i kontrolu i kako bi se sprečile krađe. Za prvih osam meseci ove godine plan za izmeštanje mernih mesta premašen je za 35 odsto.

 

Najvažnije investicije

 

Jedna od najvažnijih investicija je izgradnja TS 110/35/10 kV „Sokobanja“, vredna 209 miliona dinara. Kako je dalekovod već izgrađen, očekuje se njeno puštanje u pogon odmah po rekonstrukciji izvodnog polјa u TS 110 kVu Aleksincu, na koju nova trafostanica treba da se priklјuči.

Druga, takođe izgrađena visokonaponska trafostanica, je TS 110/35 kV „Mosna“, u pogonu Majdanpek, u poslovnici Donji Milanovac. Vrednost ove investicije je 142,6 miliona dinara. TS „Mosna“ je trenutno u probnom radu i očekuje se elaborat o protivpožarnoj zaštiti kako bi se ispunili uslovi za dobijanje upotrebne dozvole i objekat pustio u rad.

                                                                 

05.11.2019 · ED_ZAJEČAR