SRBIJA / KAKO SE UPRAVLJA PODACIMA O KVALITETU VAZDUHA


09.11.2019
U sklopu konkursa „FOI-4-ALL“, koji je sproveo Biro za društvena istraživanja u saradnji sa Partnerima za demokratske promene Srbija i Pravnim skenerom, organizacija Fraktal je prionula na istraživački zadatak o tome koliko je monitoring kvaliteta vazduha na lokalnom nivou aktuelan, prijemčiv i dostupan javnosti. Projekat finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji. Organizacija Fraktal je osnovana 2001. godine u Beogradu sa misijom unapređenja komunikacije, poverenja i saradnje između ljudi iz različitih sredina. Vođeni istom idejom, predstavnici Fraktala sa svojim saradnicima realizuju i akciju pod nazivom „Za bolji kvalitet vazduha kroz transparentno i odgovorno upravljanje podacima“.

Članovi Fraktala i priključenih organizacija želeli su da ustanove u kojoj meri nastaju propusti u primeni Zakona o zaštiti vazduha i Zakona o zaštiti životne sredine kroz potraživanje i uvid u ugovore, izveštaje i sva ostala raspoloživa dokumenta Zavoda za javno zdravlje i drugih relevantnih institucija zaduženih za merenja.

Prema godišnjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, gradovi sa najgorim kvalitetom vazduha u našoj državi su UžiceValjevoSuboticaSremska Mitrovica i Kragujevac. Zabrinjavajuća je činjenica da su iz izveštaja, usled nedovoljnog broja merenja i obima podataka, izuzeti Kosjerić i Smederevo.

Sva ova naseljena mesta počivaju na razvijenoj teškoj lakoj industriji. Iz proizvodnih pogona ne izlaze samo artikli za tržište već i velika količina zagađujućih materija štetnih za zdravlje prirode i ljudi. Iz tog razloga je vrlo važno da stanovnicima pomenutih lokalnih samouprava budu lako dostupne aktuelne i razumljive informacije o stanju njihovog okruženja.

Lokalne samouprave u Srbiji su dužne da preko svojih zvaničnih internet prezentacija svakodnevno objavljuju podatke koje dobijaju iz lokalnih mreža za monitoring vazduha i da omoguće njihovu vidljivost i razumljivost. Istraživački napori Fraktalovog tima dali su uvid u to da li situacija „na terenu“ odgovara zakonski propisanom modelu izveštavanja.

 

U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije se navodi da oko sedam miliona ljudi godišnje umre zbog izlaganja česticama iz zagađenog vazduha koje prodiru duboko u pluća i kardiovaskularni sistem, uzrokujući moždani udar, srčane bolesti, rak pluća, hronične opstruktivne bolesti pluća i respiratorne infekcije.

Devet od deset osoba na planeti udiše prekomerno zagađen vazduh. Užičani, Valjevci, Subotičani, Mitrovčani, Kragujevčani, žitelji Kosjerića i Smederevčani ne spadaju u onu malu grupu srećnika koji imaju luksuz da žive život „punim plućima“, stoga bi trebalo da imaju olakšan pristup rezultatima monitoringa kvaliteta vazduha u svojim sredinama, kao i zdravstvene preporuke kako da se zaštite u situacijama visokog nivoa zagađenja.

Stanje u praksi

Pronalaženje podataka o kvalitetu vazduha na sajtovima lokalnih samouprava Valjevo, Kragujevac, Subotica, Sremska Mitrovica, Smederevo, Užice i Kosjerić i njihovih lokalnih Zavoda za javno zdravlje za jednog prosečnog građanina pravi je istraživački podvig za koji će mu, pored interneta, trebati i čelični živci. Upravo nas je nepreglednost na internet stranici grada Valjeva prinudila da kontaktiramo nadležne organe kako bismo proverili da nismo ispustili iz vida neki segment njihovog sajta. Ipak, odgovor je izostao – ukoliko ne računamo „Hvala, Grad Valjevo“ kao dovoljno jasnu smernicu. Do traženih podataka smo ipak došli, ali ne pomoću ove zahvalnice.

Na zvaničnoj internet stranici najaktuelnije dostupne informacije predstavljaju Godišnji izveštaj o kontroli kvaliteta vazduha u Valjevu i praćenje uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi u 2018. godini i Izveštaj o ispitivanju kvaliteta vazduha za mesec decembar 2018. godine. Valjevčani mogu da im pristupe u okviru pododeljka Zaštita životne sredine u odeljku Dokumenti. Ipak, prosečnom stanovniku neće baš mnogo značiti podatak o tome da je srednja godišnja koncentracija čađi na teritoriji grada Valjeva iznosila 14 miligrama po kubnom metru – ukoliko ne zna koliko iznosi zakonom propisana gornja granica. Osim ovoga, iako u ovlašćenjima Zavoda za javno zdravlje grada stoji da su nadležni za hemijsko ispitivanje vazduha, na samom sajtu Zavoda nismo bili u mogućnosti da dođemo do rezultata ovog ispitivanja.

Kada je reč o sajtu grada Kragujevca, na njemu je dostupan link koji vodi ka Institutu za javno zdravlje, ali informacije o kvalitetu vazduha – nema. Čak i na stranici Instituta, najviše što smo mogli da pronađemo jeste uopšten tekst o zagađenju vazduha, sa mestima uzorkovanja i parametrima ispitivanja aerozagađenja u Kragujevcu.

Na sajtu grada Subotice možete pronaći godišnje izveštaje i mapu sa stanicama za merenje kvaliteta vazduha, a ukoliko budete izuzetno posvećeni „potrazi“ za podatkom o kvalitetu vazduha naići ćete i na link koji će vas odvesti na stranicu Agencije za zaštitu životne sredine na kojoj možete da vidite kvalitet vazduha u realnom vremenu. Na mapi Agencije za zaštitu životne sredine prikazane informacije su vrlo jasne s obzirom na to da svaki pojedinačni nivo kvaliteta vazduha ima svoju odgovarajuću boju u legendi: odličan – zelena, dobar – plava, prihvatljiv – žuta, zagađen – crvena i jako zagađen – ljubičasta. Jedino što bi moglo da unese pometnju je to što crvena boja nije ona koja označava najviši nivo alarmantnosti. U sklopu Zavoda za zaštitu zdravlja Subotica postoji Odeljenje zaštite životne sredine sa nekoliko različitih laboratorija od kojih je jedna Laboratorija za fizičko-hemijska ispitivanja aerozagađenja, ali osim opisa njenih aktivnosti na internet stranici Zavoda nismo uspeli da pronađemo rezultate njenog rada.

 

Na sajtu Sremske Mitrovice građani mogu da pronađu godišnji izveštaj o stanju vazduha tokom prošle godine, a poslednji dostupan mesečni izveštaj je iz decembra 2018. Kao što smo već pomenuli, ovakav vid izveštavanja stanovnika o kvalitetu vazduha nije samo vremenski suviše udaljen, već i potencijalno suviše udaljen od mogućnosti
razumevanja. Na sajtu Zavoda za javno zdravlje ove opštine, u oblasti vazduha, nude se usluge njegovog analiziranja.

Stanovnici Smedereva mogu da pogledaju mesečne izveštaje o kvalitetu vazduha od januara do novembra 2018. godine. U nedostatku gradskog instituta za javno zdravlje ove podatke im je dostavljao Zavod za javno zdravlje Pančevo.

Najblistaviji primer na polju monitoringa kvaliteta vazduha pruža Užice i Zavod za javno zdravlje Užice. Link sa sajta grada vodi ka Zavodu koji pruža uvid u stanje zagađenja vazduha na takav način da je razumljiv za običnog čoveka. Merna mesta se nalaze u Užicu i Sevojnu. Osim izmerene vrednosti i indeksa kvaliteta vazduha i njegovog pojašnjenja, Užičani mogu da prate stanje vazduha kroz opisne kategorije kao što su dobar i umereno dobar, koje su u tabeli predstavljene uz adekvatne boje. Prikaz sadrži i preporuke za građane u situacijama kada su vrednosti aerozagađenja prekoračene, ali i istoriju zagađenja i detaljnije informacije.

Na zvaničnoj prezentaciji Opštine Kosjerić nismo uspeli da nađemo informacije o vazduhu. Kosjerić nema svoj zavod za javno zdravlje.

Kao ključni problem sajtova ovih gradova i instituta, uvideli smo njihovu neorganizovanost i neprilagođenost savremenim trendovima uz dosta informacija koje su prikazane bez logičkog sleda. U toj šumi podataka na sajtovima, korisnicima je vrlo teško da pronađu bilo kakav podatak koji im je neophodan, pa tako i one koji se tiču vazduha.

Čak i zvanični sajt Užica sa dobrim prikazom informacija o stanju vazduha koji smo istakli kao pozitivan primer, izvesne manjkavosti u estetskom smislu.

S obzirom na to da se stanovnici ovih sredina suočavaju sa problemom ozbiljnog zagađenja vazduha, vlasti bi trebalo da poboljšaju dostupnosti ovih informacija svojim, ali i da sveobuhvatno modernizuju internet stranice. Izveštaji su neretko zastareli, ali i nejasni običnim građanima.

 

Ispostavilo se da je obaveza informisanja građana o kvalitetu vazduha nalik mrtvom slovu na papiru. Potraga za podacima u ovoj oblasti na zvaničnim internet prezentacijama pomenutih gradova liči pak na tumaranje po lavirintu. Stoga je neophodno da se radi na unapređenju transparentnog i odgovornog izveštavanja građana o stanju u životnoj sredini, te efikasnijoj implementaciji Arhuske konvencije u Srbiji.

Ovaj tekst je pripremio tim Fraktala u okviru projekta pod nazivom „Za bolji kvalitet vazduha kroz transparentno i odgovorno upravljanje podacima“. Projekat se sprovodi u sklopu konkursa „FOI-4-ALL“ u saradnji sa Partnerima za demokratske promene Srbija, Pravnim skenerom i Biroom za društvena istraživanja, a finansira ga Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST  jun-avgust 2019.

 

09.11.2019 · VAZDUH / SRBIJA