POSLEDICE BLOKADE PROŠIRENJA EU OSETIĆE ROMI NA ZAPADNOM BALKANU


02.12.2019
Prošlomesečna odluka EU da blokira početak pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom poljuljaće politiku u celom regionu, ali će najozbiljnije posledice osetiti obični građani, posebno Romi, koji su pristupanje EU videli kao način da se vlade tih zemalja drže svojih obećanja o okončanju diskriminacije, ocenio je direktor kancelarije Romska inicijativa Fonda za otvoreno društvo Željko Jovanović.

U autorskom tekstu "Vlade treba da shvate da su Romi prednost za naša društva" Jovanović je ocenio da je položaj Roma na Zapadnom Balkanu užasan. Romi imaju dvostruko veće šanse da budu nezaposleni nego većinsko stanovništvo, 10% romske populacije u Severnoj Makedoniji i polovina u Albaniji živi bez vode u kući, a u trećini romskih domaćinstava na Zapadnom Balkanu bar jedna osoba odlazi u krevet gladna, navodi se.

Ali, iako bi pristupni pregovori bili koristan izvor pritiska na vlade da poboljšaju situaciju Roma, to nije nikakav čaroban lek, dodaje se u tekstu objavljenom na sajtu Fondacije Rojters.

Jovanović navodi da ulazak u EU za Mađarsku, čini se, nije bio podsticaj da brine o vlastitim građanima Romima. Desničarska stranka Jobik obećala je da će rešiti "cigansko pitanje" kroz "radikalnu isključenost". Sličnu retoriku ponovili su bivši bugarski potpredsednik vlade Valeri Simeonov, koji je Rome nazvao "arogantnim, drskim i divljim ljudima" i češki predsednik Miloš Zeman koji je tvrdio da 90% građana koje on naziva "neprilagodljivim" čine Romi.

Političari u Severnoj Makedoniji i Albaniji mogu se, umesto toga, obavezati da poboljšaju život svojih građana, uključujući i Rome, dodaje Jovanović i navodi da bi na Rome trebalo gledati kao na važnu ekonomsku prednost.

Romi su najbrže rastuća etnička grupa na Zapadnom Balkanu, često tečno govore jezik većinskog stanovništva kao i svoj, a ako žive na područjima koja su naseljena drugom manjinom - na primer, Albancima u Severnoj Makedoniji ili Mađarima u Srbiji - često govore i taj, treći jezik, navodi se u tekstu. Neki od njih, koji su prisilno vraćeni iz zapadnoevropskih zemalja, govore i jezike tih zemalja, dodaje se.

Takođe, romsko stanovništvo u regionu je mlado, ukazuje autor i navodi da je među Romima u Albaniji na primer, mladih 59% u poređenju s brojem ljudi u radnoj dobi (između 15 i 64 godine), dok je među neromskom populacijom u Albaniji taj procenat 25; u Severnoj Makedoniji među Romima je taj procenat 56, a kod ostalog stanovništva 44.

U regionu u kojoj se radno stanovništvo smanjuje, Romi bi mogli biti velika nada za budućnost tržišta rada i penzionih sistema ako im se pruže jednake mogućnosti, navodi Jovanović i dodaje da su Romi na Zapadnom Balkanu generacijama preduzetnički orijentisani. U Albaniji na primer 69% Roma i 47% Romkinja radi samostalno u neformalnoj ekonomiji, što je znatno viši procenat nego u ostatku populacije.

Na Zapadnom Balkanu su Romkinje i Romi pokrenuli poslove u različitim sektorima - od tekstilne industrije do industrije nameštaja, od transporta do trgovine. Ali ipak često nemaju  pristup finansiranju, jer mnogi žive u neformalnim, polulegalizovanim naseljima, koje Romi ne mogu koristiti kao garanciju za kredite.

Konačno, Romi su pokazali da su aktivni, napredni, demokrate. Severna Makedonija, na primer, ima ministra Roma, dva romska poslanika i 28 romskih opštinskih odbornika. U Slovačkoj se mlada, liberalna i bezrezervno pro-EU predsednica države Zuzana Čaputova eksplicitno zahvalila romskim biračima u noći kad je izabrana.

Romi nemaju posebne potrebe niti traže neki specijalni status. Sve što žele jeste fer šansa i jednake mogućnosti za njih i njihove porodice. Politički lideri mnogo puta su uveravali da njihovo zalaganje za reforme nije motivisano samo perspektivom prisrtupanja EU i sada je trenutak da to i dokažu, naveo je direktor kancelarije Romska inicijativa Fonda za otvoreno društvo Željko Jovanović u autorskom tekstu.

Izvor: Beta

02.12.2019 · ZAPADNI_BALKAN / ROMI