MIŠLJENJE / SRBIJA U STADIJUMU OSMIŠLJENIH BESMISLICA / PIŠE: BOŽIDAR ANDREJIĆ


30.12.2019
Strategija osmišljenih besmislica, pokazaće se kao zasad prilično efikasno sredstvo za zavođenje političke javnosti.  

Paralelno sa zaoštravanjem političke krize, uprkos posredničkoj intervenciji ekipe Evropskog parlamenta u “izborne poslove”, koja krizu ne smanjuje, već je više “maskira” prividom rešenja, u Srbiji kulminiraju procesi koje bismo mogli nazvati strategijom pažljivo osmišljenih besmislica.

Ovi, u osnovi akti političke manipulacije, zapažaju se od zaposedanja vlasti od strane Nikolićeve, a Vučićeve Srpske napredne stranke sa koalicionim satelitima.

U tom pogledu dva puna četvorogodišnja mandata isprekidana uglavnom nepotrebnim vanrednim izborima mogla bi se označiti erom te manipulativne dominacije i političke hegemonije koja poriče najelementarnije demokratske principe. I to sa svim predznacima neodređeno dugog trajanja.

Ali, poslednje mesece neće biti pogrešno dijagnostifikovati kao kod pojedinih boleština baš kao – stadijum.

Ta se pošast javlja u generalnom odnosu - ne samo vlasti, već se reflektuje i na ponašanje njenih protivnika i kritičara, prema gotovo svim događajima, slučajevima, zloupotrebama i aferama koje su manje-više izbile na površinu srpskog društva.

One se prelivaju u poteze što uplivišu na ponašanje i držanje delova javnosti, u krajnjem slučaju građana i birača pred prolećne izbore kojih će biti, a možda i neće. I, nedovoljno je sve to označiti “kampanjom koja nikad ne prestaje”, a ovoga puta obećava da bude “prljavija no ikad”. Ne, to je proces apsolutnog izluđivanja društva i izvrgavanja ruglu elementarnih istina, pihtijastih institucija, pa i izrugivanja kakvim-takvim namerama međunarodnog i evropskog “faktora” da upliviše na bar minimalno upristojavanje srpskog “matičnog” političkog kursa.

U krajnjem slučaju strategija pažljivo osmišljenih besmislica, pokazaće se kao zasad prilično efikasno  sredstvo za zavođenje, prepariranje i dalje sužavanje političke javnosti čemu nasedaju i oni koji su uvereni da je od toga brane.

Sinhronizovane afere i 'atentati'

Evidentno manipulativna nota uspostavljenog i svakodnevnog političkog marketinga kroz “ispaljivanje” nemogućih obećanja, skretanja pažnje sa elementarnih pitanja života, a posebno nanjušenih ili otkrivenih zloupotreba vlasti, prevarnih radnji ili skupih, koruptivnih projekata izmišljanjem drugih afera ili problema u igri je od samog uspostavljanja nove većine. Uostalom, i drugi krug predsedničkih izbora 2012. uveliko je potpomognut nikad nedokazanim postojanjem džakova glasačkih listića koje su Tomislav Nikolić i Aleksandar vučić uz saslužiteljstvo lidera nepostojećih partija pokazivali javnosti.

Nelegalno rušenje u beogradskom kvartu Savamala radi osvajanja novih hektara poklonjenog zemljišta (i istorijskih zgrada) za “lekspecijlizovani” Beograd na vodi “pokrivano” je Vučićevim spec-otkrićima. Ali, na “najveselničkije” da su rušili “kompletni idioti” iz “vrha gradskih vlasti” institucije nisu odgovorno postupale. Procesiran je samo dežurni policajac koji nije odgovarao na pozive ugroženih građana.

Vlasti su sinhronizovano produkovale “maskirne” afere za pokrivanje ekonomskih i političkih odluka. Razglašavane su preko “svojih” tabloida: prisluškivanje državnog vrha, bezbrojni pokušaji atentata na prvog potpredsednika-predsednika vlade-republike... Mediji i javnost su se danima zanimale “udicama” o rekonstrukcijama vlade...

U red najznačajnijih političkih prevara može se svrstati davna najava predsednika SNS da će ovog septembra da se povuče sa mesta partijskog lidera. Pa su o tome mesecima pred javnošću i među političarima pravljene “analize” o nasledniku.

Najnoviji top-slučajevi u nekim od  kojih postoje ozbiljne sumnje u političko i elementarno poštenje najviših predstavnika vlasti, odlikuju se najpre izmišljanjem paralelnih “replikantskih” slučajeva koje oni lepe opozicionim prvacima, posebno liderima Saveza za Srbiju. I uveliko su prožete osmišljenim besmislicama. Zabeleženi su i prvi primeri da se razvaljene i “pihtijasto drhtave” institucije povode za besmislicama, ili vrdajući između njih i svojih ustavnih obaveza postupaju tako da sve postaje još besmislenije.

Uloga ministrovog oca

Dovoljno je osvetliti nekoliko primera koji  pokazuju  da je reč zaista o stadijumu. Otkriće Aleksandra Obradovića, radnika fabrike oružja “Krušik” iz Valjeva da ona isporučuje privatnim firmama robu po nižim, povlašćenim cenama u odnosu na “državne” kupce prošlo je kroz sve faze ovde nabrojanih manipulacija.

Pošto je kao posrednik u ugovaranju dela ovih poslova na štetu države označen otac ministra policije Nebojše Stefanovića, najpre je negirano da on ima ikakve veze s tim, potom da nije vlasnik ili zaposleni u povlašćenoj firmi. Kad su mediji i opozicionari podastrli dokumentaciju, prešlo se na druge faze.

Obradović je pritvoren pod optužbom da je otkrivao važne tajne, i da nije uzbunjivač, da bi vlasti produkovale drugi slučaj na štetu jednog opozicionog lidera, a onaj što ga optužuje odmah je priznat za uzbunjivača. “Repliku”, odnosno “kopiju” slučaja ministrovog oca odmah je pronašao lično predsednik Vučić.

Optužio je “gospođu mamu gospodina lažnog uzbunjivača” da radi za drugu firmu koja takođe uzurpira “državno oružje”, a pritom je svojevremeno i zaposlila svog sina u Krušiku. Sin ministar, pak kad je slučaj dobio međunarodne razmere, pred javnošću ne pominje “povlašćenu kupoprodaju” na štetu države, već izmišlja da kritičari optužuju “Srbiju za šverc oružja za teroriste.”

“Pihtijasta” Agencija za borbu protiv korupcije nalazi da Stefanovići nisu u sukobu interesa, jer otac kao penzioner nije ni u kakvom radnom ili vlasničkom odnosu sa spornim kupcima, pritom zaobilazeći postojanje dokumenta da je išao na pregovore u Saudi Arabiju kao “pravni savetnik” povlašćenog kupca.

Kad je ponovo skrenuta u međuvremenu oslabela pažnja na sporni doktorat istog ministra na Megatrendu osporavanjem da je uopšte završio studije na  Megatrendovim nepostojećim ćerkama firmama koje uopšte nisu obrazovnog profila, javnosti je prostrt neverovatan skeč.

Vlasnik Megatrenda Mića Jovanović, takođe vlasnik belćim nepostojećeg doktorata, najavio je prodaju čitavog svog Univerziteta. I to nekom opskurnom liku koji ga je “omađijao slatkorečivošću i elokvencijom”.

Taj je kupac posle nekoliko dana bio uhapšen zbog lažne prijave da su ga napali vlasnici stana za koji nije plaćao kiriju. Iako je Mići Megatrendu nudio, čak “kod notara ugovorio” 59 miliona evra za pazarenje Megatrenda. Kupac sa takođe sumnjivim diplomama postao je medijska tema, a izgubilo se iz vida da ovaj obrazovni gigant i fabrika diploma već pet meseci ne plaća svoje profesore, a ujdurma izgleda služi i da “magijski” možda i nestane iz obrazovnog sistema Srbije.

Optužbe 'sjecikese iz Trstenika'

I, samo još, kad je na poljoprivrednom dobru “Jovanjica” kod Stare Pazove po svemu sudeći posebno po subvencijama i članstvu vlasnika u privrednim delegacijama u odličnim spregama sa vlašću, otkrivena plantaža marihuane, naravno “najveća na Balkanu”, gotovo od početka je smišljena besmislica za vađenje.

Budući da je jedan narodni poslanik, Vučić ga stalno zove “lopov i secikesa iz Trstenika” naveo da je prilikom hapšenja vlasnika “Jovanjice”, ovaj navodno među prvima nazvao telefonom Vučićevog brata Andreja, predsednik je zatražio krivičnu prijavu protiv sebe samog i brata mu. Potpredsednik partije i gradonačelnik Novog Sada odmah je i podneo.

Javne priče i analize ove “pravne aporije” prete da potpuno potisnu ispitivanje sprega države i kriminalnog vlasnika plantaže organske hrane sa poljem marihuane. Očekuje se epilog sličan stavu antikorupcijske agencije. Ako tužilaštvo zaključi da braća nisu kriva, to će biti dovoljan dokaz da je slučaj okončan.

Svi ovi slučajevi pokazuju kako se u krajnjem, pažnja sa veoma bitnih pitanja pomera na manje bitna do besmislica, a i ktitička javnost i politički protivnici jednog trenutka počinju da se bave tim “udicama besmislica” umesto onim što su započeli.

Kad je u slučaju doktorata ministra Siniše Malog predsednik u jednom od brojnih tv-intervjua napravio (B. A. misli namerni) lapsus kako ga je ta borba Malog podsetila na slučaj osporenog “doktorata Danila Kiša” sedamdesetih i mnogi ozbiljni mediji i ljudi su počeli da podsećaju i vraćaju temu optužbi da je Kiš plagirao Grobnicu za Borisa Davidoviča.

To je usledilo nakon što je objavio da je ministru finansija savetovao da “to pocepa” i (časkom) napiše drugi doktorat, a sve nakon što je esejizirao o “kratkim gaćama”, jer ne zna šta su bermude, jednog od studenata u blokadi rektorata.

O takvoj borbi za glasače besmislenim rečima, a ne programima, oponenti će reći da je sve - “mojtipajtonovski”. Zaboravivši da svi znaju šta su gaće, a malo njih za “montipajtonovce”.

Konačno, kad je Vučić vraćajući se onomad iz Smedereva naširoko širio nevažnu priču kako je usput svratio u neki restoran da “pojede parče kečige” mnogo je javnih i nezavisnih medijskih resursa potrošeno da se iskritikuje ta glupost uz “angažovanost” tipa da je u Srbiji zabranjen izlov kečige.

Niko se nije ni (do)setio da je u Smederevu bila vežba antiterorističkih(!!!) jedinica kineske i srpske policije. Iako je javnosti svojevremeno objašnjeno da se saradnja tih policija sprovodi (samo) u Beogradu iz turističkih razloga.

To hoćemo da kažemo – paradigma sadašnjeg srpskog javnog i političkog trenutka sastoji se u odnosu “kečige” i antidiverzionih policajaca, gaća i “montipajtonovaca”.

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/srbija-u-stadijumu-osmisljenih-besmislica

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

 

Izvor: Al Jazeera

30.12.2019 · MIŠLJENJE_ALEKSANDAR_VUČIĆ_SNS_SINIŠA_MLAI_SAVAMALA_BOŽIDAR_ANDREJIĆ