IRAN: KOLIKO JE SNAŽNA VOJSKA DRŽAVE KOJA JE NAPALA AMERIČKE TRUPE / BBC NEWS NA SRPSKOM


08.01.2020
Iranske snage gađale su balističkim raketama baze američkih trupa u znak odmazde zbog ubistva njihovog najmoćnijeg generala Kasima Sulejmanija. Evo nekoliko podataka o iranskoj vojsci.

Koliko imaju vojnika?

Iranska vojska broji približno 523.000 pripadnika, procenili su stručnjaci sa Međunarodnog instituta za strateške studije, organizacije sa sedištem u Velikoj Britaniji.

U tu brojku ulazi 350.000 regularnih vojnika i bar 150.000 pripadnika islamske Revolucionarne garde (IRGC).

U gardi služi i oko 20.000 pripadnika mornarice, a njihov zadatak je da patrolnim čamcima obezbeđuju Ormuski moreuz, strateški važan tesnac za trgovinu naftom.

 

 

Upravo u Ormuzu je tokom 2019. bilo nekoliko incidenata sa tankerima koji plove pod stranim zastavama.

 

Revolucionarna garda pod kontrolom ima i Basidž jedinice – u njima služe volonteri zaduženi za sprečavanje unutrašnjih nemira.

Garda je potencijalno u stanju da mobiliše stotine hiljada ljudi. Osnovana je pre 40 godina kako bi branila islamističko uređenje u Iranu i postala je glavna vojna, politička i ekonomska sila.

Iako su brojčano slabiji od regularne vojske, smatra se da vojno imaju najveću moć u Iranu.

Kako izvode operacije u inostranstvu?

Kuds jedinica, kojom je komandovao Sulejmani, bila je u okviru Revolucionarne garde zadužena za operacije van zemlje i odgovarala je direktno vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Hamneiju.

Pretpostavka je da imaju oko 5.000 pripadnika.

Ova jedinica bila je poslata u Siriju, kako bi davala vojne savete sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu i naoružavala šiitske grupe da se bore na njihovoj strani.

 

U Iraku su podržavali šiitske paravojne formacije u borbi sa Islamskom državom.

 

Amerikanci tvrde da su jedinice Kuds finansirale, obučavale i snabdevale opremom organizacije koje je Vašington proglasio terorističkim.

Tu se libanski Hezbolah i palestinski Islamski džihad.

  •  

Ekonomski problemi i međunarodne sankcije bitno su smanjile iranski uvoz vojne opreme, koji je relativno nizak u odnosu na ostale zemlje u regionu.

Vrednost iranskog uvoza u oblasti odbrane u periodu od 2009. do 2018. predstavlja tek 3.5 procenata saudijskog uvoza u istom periodu, podaci su Međunarodnog mirovnog instituta iz Stokholma.

Teheran vojnu opremu nabavlja uglavnom iz Rusije i manji deo iz Kine.

 

Ubistvo Sulejmanija: Zašto su Amerika i Iran gorki neprijatelji
The British Broadcasting Corporation

 


Esmail Kani: Novi čovek na čelu iranske elitne jedinice Kuds

Kuds jedinice sada će predvoditi Sulejmanijev dugogodišnji zamenik, Esmail Kani.

General Kani ima 63 godine. Rođen je u Mašadu, gradu na severo-istoku Irana, drugom po redu po broju stanovnika i važnom hodočasničkom mestu za šiitske muslimane. Pridružio se Iranskoj revolucionarnoj gardi 1980. godine.

Kao i Sulejmani, Kani je veteran krvavog iransko-iračkog rata koji je vođen od 1980. do 1988. godine. Tokom rata, vojne trupe nove iranske vlade sukobile su se sa vojskom tadašnjeg predsednika Iraka, Sadama Huseina.

General Kani je rekao da se prijateljstvo koje su dve nacije izgradile rodilo kroz teškoće ovog sukoba. „Mi smo deca rata“, citirali su ga iranski mediji.

Posle rata, pridružio se jedinici Kuds i bio je stacioniran u provinciji Horasan koja se graniči sa Avganistanom i Turkmenistanom.

Malo se zna o njegovim aktivnostima, ali se veruje da se bavio interesima Irana na istoku, kao što je borba protiv krijumčarenja narkotika i pomoć avganistanskoj Severnoj Alijansi i njenoj borbi protiv Talibana – dok je Sulejmani bio usresređen na zapad.

Navodi se da je Kani imao svakodnevnu, administrativnu ulogu u vojnoj jedinici.

Zbog njegovog višeg statusa u organizaciji, Sjedinjene Države su sankcionisale Kanija 2012. zbog rada na finansiranju operacija jedinica Kuds širom sveta.

Sulejmani je radio na jačanju uticaja iranske države na Bliskom Istoku, igrajući aktivnu ulogu u Siriji, Iraku, Libanu i Jemenu.

„Svemogući Bog je obećao da će osvetiti mučenika Sulejmanija. Akcije će zasigurno biti preduzete“, rekao je Kani na državnoj televiziji posle ubistva generala.

Ajatolah Hamnej je rekao da će jedinica Kuds ostati „nepromenjena“ pod Kanijevim vođstvom.

Dok se otvaraju pitanja o tome da li će novi komandant Kuds jedinica imati istu moć kao Sulejmani, analitičari kažu da je snaga Revolucionarne garde veća od pojedinaca.

„Teško je očekivati da Kani, birokrata, oponaša harizmatično vođstvo njegovog prethodnika“, piše Ali Alfone, viši saradnik u Institutu arapskih zalivskih zemalja u Vašingtonu.

Afšon Ostovar, autor koji piše o Iranskoj revolucionarnoj gardi i docent u Pomorskoj postdiplomskoj školi u SAD-u, kaže da se garda manje oslanja na pojedince nego što mnogi analitičari veruju“.

„Sulejmanijeva smrt će imati posledice, ali neće biti vidljivih promena u iranskoj regionalnoj mreži ili operacijama. Ako izuzmemo osvetu.“


Da li imaju rakete?

Da, iranski raketni sistemi predstavljaju okosnicu njihove vojne snage, iako imaju slabije vojno vazduhoplovstvo od rivala poput Izraela i Saudijske Arabije.

Ministarstvo odbrane SAD opisuje iransku raketnu moć kao najveću na Bliskom istoku. Imaju uglavnom rakete manjeg i srednjeg dometa.

Ipak razvoj programa raketa dugog dometa stopiran je u okviru Nuklearnog sporazuma, koji je Iran potpisao sa velikim silama, smatraju u organizaciji Kraljevski ujedinjeni institut.

Ovaj važan nuklearni sporazum koji su dogovorili Iran i pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina i Rusija – plus Nemačka (P5 + 1) – doživeo je preokret kada je predsednik Tramp najavio povlačenje SAD u maju 2018.

Ipak, dodaju da je u međuvremenu možda obnovljen zbog nejasnoća oko primene dogovorenog.


Iranski nuklearni program

Iran je uvek tvrdio da nuklearni program razvija u mirnodopske svrhe, međutim zbog sumnje da se iza toga krije razvoj nuklearne bombe Iranu su zemlje članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija uvele oštre sankcije 2010. godine.

Pet godina kasnije Iran je sa šest velikih sila napravio sporazum koji se obavezao da će ograničiti nuklearne aktivnosti ukoliko oni olabave sankcije.

Dogovor se odnosio na obogaćivanje uranijuma, koji može da se koristi kao gorivo za nuklearni reaktor kao i za nuklearno oružje.

Traženo je od Teherana i da promeni namenu reaktorima sa teškom vodom. Oni kao gorivo koriste plutonijum, koji može služiti i za bombu, kao i da dozvole međunarodne inspekcije.


U svakom slučaju, mnogi ciljevi u Saudijskoj Arabiji i Zalivu, kao i u Izraelu, već ulaze u domet iranskih raketa i postaju potencijalne mete.

U maju prošle godine Amerikanci su dopremili protivraketni sistem Patriot na Bliski istok kada su porasle napetosti u odnosima sa Iranom.

Taj sistem može da deluje protiv balističkih raketa, krstarećih raketa i naprednih aviona.

Koriste li nekonvencionalno oružje?

Uprkos višegodišnjim sankcijama Iran je uspeo da razvije dronove.

U Iraku su ih koristili još od 2016. u borbi protiv Islamske države. Dronom koji je nosio oružje su iz baze u Siriji ušli i u izraelski vazdušni prostor, navode iz Kraljevskog instituta.

Juna 2019. Iran je oborio američku bespilotnu letelicu, koja je prikupljala podatke, navodeći da su narušili iranski vazdušni prostor u Ormuskom moreuzu.

Postoji o drugi razlog zbog kojeg Iranci razvijaju dronove. Oni žele da tu tehnologiju ponude i prodaju saveznicima u regionu, smatra Džonatan Markus BBC dopisnik u oblasti odbrane i diplomatije.

 

Prošle godine iz dronova je dva puta naneta ogromna šteta ključnim saudijskim naftnim postrojenjima. Iako su i Amerikanci i Saudijci Iran dovodili u vezu sa tim napadima, Teheran je negirao umešanost i odgovornost prebacivao na pobunjenike u Jemenu.

 

Ima li Iran sajber tehnologiju?

Posle velikog sajber-napada 2010. na iransku naftnu kompaniju, Iran je ojačao sajber sposobnosti.

Veruje se da Revolucionarna garda ima posebnu sajber komandu, koja je zadužena za komercijalnu i vojnu špijunažu.

U izveštaju američke vojske iz 2019. navodi se da Iran širom sveta špijunira aviokompanije, odbrambena i energetska postrojenja, ako i telekomunikacione kompanije.

Takođe je 2019. iz kompanije Majkrosoft saopšteno da je „grupa hakera koji se dovode u vezu sa Iranom i njihovom vladom“ pokušala da provali u naloge američkih zvaničnika tokom kampanje za američke predsedničke izbore.

 

 

 

 

08.01.2020 · IRAN / SAD / BBC