BEOGRADSKA OSTRVA TOPLOTE – LETI TOPLO, ZIMI JOŠ TOPLIJE / BBC NEWS NA SRPSKOM


09.02.2020
Pored rečnih ostrva i nekadašnjih ostrvaca Panonskog mora, na teritoriji Beograda postoje i ostrva toplote

Razlikuju se po tome što su ih golo oko ne može spaziti, ali to ne znači da ne utiču na ljude i da ljudi nisu uključeni u njihovo formiranje.

Ostrva toplote predstavljaju klimatski fenomen gde je temperatura vazduha u određenim delovima grada viša nego u okolini, manje urbanizovanoj ili prirodnoj sredini.

  •  

Postoje u svim svetskim metropolama.

„Urbano ostrvo toplote nastaje kao posledica izgradnje grada i zagađenja, odnosno prisustva gasova i čestica koji zadržavaju toplotu“, objašnjava za BBC na srpskom Vladan Ducić, redovni profesor Geografskog fakulteta u Beogradu.

Centar protiv periferije

Beograd je pun ovih ostrvaca, jedno od njih je u gradskom jezgru, na potezu Trg Republike -Terazije – Slavija.

Direktno su im suprotstavljeni Košutnjak, Banovo brdo i Topčider, delovi grada na kojima ostrva toplote praktično ne postoje „jer su ti delovi pod travnim i šumovitim pokrivačem“.

  •  

Postoji nekoliko razloga za pojavu ovih ostrva – među njima su betonske građevine, kao i trotoari koji upijaju sunčevu svetlost i visoke zgrade koje blokiraju strujanje vetra.

„U centru je najintenzivnije jer je najviše izgrađen. Beton se leti više zagreva, dok je zimi zbog zagađenja slabije hlađenje, tako da je i zimi i leti toplije“, objašnjava Ducić.

Toplotno ostrvo se više oseća zimi, nego leti.

Takođe, izraženija su noću, nego danju.

Kakve veze ima sa zagađenjem?

Kada je vreme mirno, bez vetra – zagađenje se taloži na ovim mestima, jer nema šta da ga rastera.

Razlog su anticikloni – polja visokog vazdušnog pristiska.

„Anticiklonalno stanje – stanje mirovanja kada nema vetra, pogoduje zagađenju. Gasovi i čestice koje se emitiju u urbanoj sredini se teško raspršuju i ostaju unutar gradskog jezgra, pa je zato zagađenje veće nego na periferiji“, dodaje profesor Ducić.

Prirodni čistači toplotnih ostrva su vetar, kiša i padavine uopšte.

 

Beograd – stepen topliji u poslednjem veku

Ducić je sa asistentom, danas profesorom Goranom Anđelkovićem početkom 2000-tih istraživao ostrva toplote u Beogradu od 1891. do 1990. godine.

Zapazili su da je Beograd topliji za oko jedan stepen Celzijusa nego pre 100 godina.

Do porasta temperature došlo je zbog „intenzivne izgradnje i razvoja Beograda“, navodi Anđelković u radu.

Ovaj fenomen je posebno primećen posle Drugog svetskog rata usled „ekspanzije socijalističke privrede, nagle urbanizacije i industrijalizacije“.

Na taj način, stvorena je podloga za dalji razvoj urbanih ostrva toplote, koji je i danas prisutan.

 

 

Ima li veze sa klimatskim promenama?

Globalno zagrevanje nema direktne veze sa ovom pojavom.

„Temperatura raste poslednjih decenija, to nema nikakve sumnje, ali globalno zagrevanje nije uzrokovalo toplotna ostrva.

Postoji trend rasta temperature i u Srbiji od sredine 1980-tih.

Izraženiji je u gradovima, nego u centrima koji „nisu ili su manje urbani. To je jedino bitno u celoj priči“, naglašava profesor Ducić.

Utiču li na ljude?

„Samo u onoj meri u kojoj povišena temperatura ima uticaja na ljude“, kaže on.

„Sama temperatura ne bi trebalo da ima nekog efekta, a leti bi mogla da bude eventualni rizik za kardiovaskularne bolesnike. Mada, i to je veliko pitanje – to bi trebalo dokazati naučnim studijama“.

Rešenje problema prema profesoru leži u „onome o čemu se priča decenijama“ – u više zelenih površina, na uštrb onih pod betonom, kao i smanjenju saobraćaja u centru grada.

Urbano, samo urbano

Danas 55 odsto ljudi na svetu i živi u gradovima, a procena Ujedinjenih nacija je da će se taj broj povećati do 68 odsto do 2050. godine.

Projekcije su da bi u gradove moglo da se u narednih tri decenije slije 2,5 milijardi ljudi, posebno u Aziji i Africi.

 

09.02.2020 · BEOGRAD / BBC