Za Zapadni Balkan novih 48 miliona evra


12.07.2017
Na samitu vođa sa Zapadnog Balkana i visokih zvaničnika EU u Trstu je potpisan sporazum o Mehanizmu za razvoj i inovacije preduzeća na Zapadnom Balkanu od 48 miliona evra, što je "svež novac" uz već raspoloživih 100 miliona evra za podršku firmama u regionu. Evropski komesar za proširenje Johanes Han je 12. jula na svečanosti potpisivanja sporazuma na Poslovnom forumu samita za Zapadni Balkan izjavio da će to omogućiti da se pruži podrška za razvoj i poslovanje 6.000 preduzeća u regionu. Istovremeno je ministar finansija Srbije sa predstavnikom EIB potpisao treći ugovor o finansiranju rekonstrukcije kliničkih centara u Srbiji u vrednosti 50 miliona evra.

Sredstva u Mehanizam za razvoj i inovacije preduzeća na Zapadnom Balkanu su dali i Evropski investicioni fond, Svetska banka i još neke međunarodne finansijske organizacije.

 

EU je, rekao je Han, za poslednjih deset godina u te svrhe već  uložila 220 miliona evra, što je omogućilo da preduzeća u regionu dobiju 400.000 pozajmica u vrednosti od više od tri milijarde evra.

 

Na području Zapadnog Balkana, po njegovim rečima, postoje još znatne mogućnosti za razvoj i zato je to potrebno i podržati finansijskim sredstvima.

 

"Ekonomska spremnost je od ključne važnosti za ulazak zemalja tog regiona u članstvo EU i ako one budu ekonomski privlačne kako za inostrane investitore, ali i ljude unutar tih zemalja, to će uticati i na kvalitet i nezavisnost pravosuđa", naveo je evropski komesar za proširenje.

 

Tada će, dodao je Han, "moći i da se privuku inostrani investitori, ako se osvedoče da mogu da se pouzdaju u nezavisnost pravosuđa".

 

Za Srbiju 50 miliona evra za kliničke centre

 

U Trstu su 12. jula ministar finansija Dušan Vujović i potpredsednik Evropske investicione banke (EIB) Dario Skanapieko potpisali poslednji, treći ugovor o finansiranju rekonstrukcije četiri klinička centra u Srbiji u vrednosti 50 miliona evra.

 

Ugovor o kreditu za obnovu kliničkih centara u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu potpisan je za vreme održavanja samita o Zapadnom Balkanu a realizacija projekta poverena je Ministarstvu zdravlja.

 

Kako je saopštilo Ministarstvo finansija, kredit se daje uz mogućnost izbora fiksne ili varijabilne kamatne stope prilikom povlačenja tranše, sa periodom otplate od 25 godina, uključujući četiri godine perioda počeka.

 

Ta pozajmica EIB-a biće realizovana u najviše pet tranši, sa minimalnim iznosom tranše od 10 miliona evra, izuzev prve tranše koja može iznositi pet miliona evra.

 

Projekat obnove kliničkih centara, čija je ukupna vrednost procenjena na preko 400 miliona evra, od čega EIB daje krediti od 200 miliona evra, finansiraju i Vlade Srbije, Evropska komisija - CARDS program, Svetske banke i bilateralni donatori.

 

Do sada je sa EIB za taj projekat ugovoreno 150 miliona evra i potpisana su dva finansijska ugovora.

 

Povezanost, ekonomska integracija i razvoj privatnog sektora

 

Na samitu za Zapadni Balkan, pored visokih zvaničnika regiona učestvuju i čelnici EU i sedam članica Unije, među kojima i nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Emanuel Makron, italijanski premijer Paolo Djentiloni, kao i premijeri ili ministri Austrije, Slovenije, Hrvatske i Velike Britanije.

 

Evropska komisija je u Briselu saopštila da je cilj sastanka EU i zemalja Zapadnog Balkana da se "utvrde opipljivi projekti za jačanje regionalne saradnje i pospešenje postupka ugrađivanja regiona u EU... poboljšanjem rada vlada i obezbeđenjem ekonomskog napretka".

 

Rasprave na samitu, koji je deo Berlinskog procesa, usredsređene su, kako je navela Komisija u Briselu, na tri ključna područja regionalne saradnje: povezanost, ekonomsku integraciju i razvoj privatnog sektora, kao i lične kontakte.

 

Evropska komisija će u cilju povezivanja transportne i energetske infrastrukture objaviti i novi "paket povezivanja" sa značajnim finansijskim sredstvima, a jedan od projekata predviđa i stvaranje "integrisane transportne strukture".

 

Kad je reč o "regionalnoj ekonomskoj integraciji, partneri na Zapadnom Balkanu moraju utanačiti akcioni plan za stvaranje regionalnog ekonomskog prostora koji treba da poveća privlačnost regiona i to posebno njegov kapacitet da privuče ulaganja i otvori nova radna mesta", navela je Evropska komisija.

 

Prvi put, kako je naglašeno, u sklopu Berlinskog procesa u akcioni plan se uvodi "digitalna dimenzija, što će pomoći da se region integriše u sveevropsko, jedinstveno digitalno tržište".

 

Nemačka, rodonačelnik Berlinskog procesa, u Trstu će predstaviti plan za ubrzani razvoj Zapadnog Balkana, Berlin plus kako bi se ne samo predupredilo sadašnje ekonomsko-socijalno i političko, demokratsko zaostajanje regiona, već i nagoveštenim dodatnim finansijskim sredstvima i ulaganjima podstakao brži razvoj.

 

Takav ubrzani napredak bi jamčio za sposobnost da se jednog dana Zapadni Balkan ekonomski i političko-demokratski približi članstvu u Uniji, a iza svega stoje i strah Nemačke i cele EU da bi vidljivo narastanje zategnutosti i zaostajanje u razvoju regiona moglo izazvati velike problema i sukobe, čime bi bila ugrožena i bezbednost same EU.

 

Takođe se navodi da je zbog njenih unutrašnjih problema i kriza, EU posvetila mnogo manje pažnje zapadnobalkanskom području, gde je, kako se smatra, uočen sve veći upliv Kine, Rusije, Turske i još nekih zemalja.

 

Izvor: Beta

Foto:  Beta

12.07.2017 · Zapadni_Balkan