SLOVENIJA / TERMOELEKTRANA TEŠ BROJNIM PROJEKTIMA AKTIVNO DOPRINOSI ENERGETSKOJ TRANZICIJI U SLOVENIJI / SLOVENIJA / AUTOR: VLADIMIR SPASIĆ


26.03.2020
Slovenačka elektrana na lignit Termoelektrarna Šoštanj (TEŠ) planira više projekata koji imaju za cilj postepenu energetsku tranziciju i doprinos stvaranju društva bez emisija ugljenika: upotreba prirodnog gasa u kogeneracijskim postrojenjima, zahvatanje i korišćenje CO2, te proizvodnja vodonika i njegovo korišćenje kao alternativnog pogonskog goriva u transportu.   U intervjuu za Balkan Green Energy News Mitja Tašler, direktor TEŠ-a, člana Holdinga Slovenske elektrarne (HSE), slovenačke grupe u vlasništvu države, govorio je o ovim projektima, ali i savetovao zemlje regiona koje nisu članice Evropske unije, kako da se pripreme za eventualno uvođenje takse na CO2,NAVODI BALKAN GREEN ENERGY NEWS.

Kako HSE i TE Šoštanj usklađuju odnosno kako planiraju da usklade svoje poslovanje sa energetskim i klimatskim ciljevima Slovenije i EU?

Rezultat poslovanja TE Šoštanj u velikoj meri zavisi od kretanja cena emisionih jedinica ili kupona u okviru Sistema za trgovanje emisijama EU (EU ETS) koje je TEŠ kao emiter, u skladu sa EU propisima o emisijama, dužan da kupuje. Ta sredstva se na kraju uplaćuju u takozvani nacionalni klimatski fond.

Moraćemo da uskladimo poslovanje sa modelom i vremenskim okvirom prelaska u društvo bez emisija ugljenika

Visoke cene emisijskih kupona imaju velik uticaj na poslovanje TEŠ-a budući da kupovina tih kupona predstavlja znatan deo ukupnih troškova naše kompanije.

HSE, TEŠ i rudnik lignita Premogovnik Velenje trude se da aktivno učestvuju u procesu kreiranja nacionalnog modela i vremenskog okvira prelaska u takozvano društvo bez emisija ugljenika. Moraćemo da uskladimo poslovanje sa tim modelom i vremenskim okvirom, a u međuvremenu ćemo tražiti i sprovoditi rešenja za postepenu tranziciju.

Koje krupne investicije planiraju HSE i TEŠ u narednim godinama? Kažite nam nešto više o nameri TEŠ-a da sagoreva gorivo od otpada (solid recovered fuel – SRF)?

 

 

Jedan od projekata koji ima za cilj da se omogući postepena tranzicija u društvo bez emisija ugljenika definitivno jeste upotreba prirodnog gasa odnosno izgradnja kogeneracijske elektrane koja bi zamenila blok 5 u TEŠ-u do 2030. godine. Time bi se već́ispunile obaveze za smanjenje emisije CO2 do 2030.

 

Pripremamo projekat za vodonik, kojim nameravamo da snabdevamo lokalne gradske autobuse

Takođe razmatramo mogućnost zahvatanja i korišćenja CO2 (carbon capture and utilization – CCU). Pripremamo i implementaciju projekta za vodonik, kojim nameravamo da snabdevamo lokalne gradske autobuse. Kao opcije za korišćenje alternativnih gorivu u TEŠ-u moguće je razmatrati upotrebu biomase i SRF goriva.

Neopasni otpad, koji se ne može reciklirati i ponovo upotrebiti, može se koristiti za ko-insineraciju sa primarnim gorivom za proizvodnju električne i toplotne energije jer ima relativno visoku kaloričnu vrednost. Takvo je SRF gorivo, koje želimo da u manjoj proporciji dodajemo primarnom gorivu – lignitu. SRF je definisano kao čvrsto gorivo pripremljeno iz bezopasnog otpada u skladu sa smernicama Tehničkog komiteta (TC 343) Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN).

U TEŠ-u se lignitu godišnje može dodati oko 160.000 tona alternativnog goriva (6% SRF) koji ima veću kalorijsku vrednost od lignita (ugalj 9 – 11 MJ/kg, SRF 14 – 17 MJ/)kg.

Kako ocenjujete dosadašnji tok energetske tranzicije u Sloveniji?

Slovenija je energetsku tranziciju shvatila ozbiljno ali postoje i problemi koji su se javili na samom početku. Udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije raste prilično sporo, uglavnom zbog privrede i ekonomskog rasta, a ne izgradnje novih elektrana koje koriste ove izvore.

Mi smo jedna od retkih zemalja EU koja neće dostići cilj za 2020, a takođe imamo prilično konzervativan cilj za 2030, koji je samo 2% veći od cilja za 2020 – povećan je sa 25% na 27%.

Očekuje se da država do jeseni pripremi plan za ukidanje upotrebe uglja

Na žalost, zemlja nema dovoljno podsticaja da se nastavi sa korišćenjem hidroenergije. Nacionalni energetski i klimatski plan predviđa nastavak aktuelnih predinvesticionih aktivnosti na području istraživanja mogućnosti korišćenja obnovljivih izvora energije i planira promenu propisa o određivanju lokacija, pa se nadamo da će naredna revizija ovog plana 2023-2024. pokazati značajno drugačiju sliku za sektor hidroenergije. Ti projekti mogu značajno doprineti povećanju udela obnovljivih izvora energije i prelasku u društvo bez emisija ugljenika.

Na žalost, zemlja nema dovoljno podsticaja da se nastavi sa korišćenjem hidroenergije

Što se tiče napuštanja upotrebe domaćeg uglja, to je u Sloveniji osetljivo pitanje. Država je preduzela prve korake zahvaljujući intenzivnim aktivnostima HSE grupe, a sada sve ide ubrzanim tempom.

Prošle godine uspeli smo da se uključimo u rad Platforme za regione uglja, a Vlada Slovenije je uspostavila radnu grupu koja mora do kraja godine da definiše vremenski okvir za postepeno ukidanje upotrebe ugljena. Očekujemo da će država do jeseni uz pomoć stranog konsultanta, koji će biti finansiran sredstvima EU, uspeti da pripremi plan odnosno nacionalnu strategiju za ukidanje upotrebe uglja.

Da li će se i kako nacionalni energetski i klimatski plan (NEKP) Slovenije odraziti na poslovanje HSE i TE Šoštanj?

 

Planovi rada TEŠ-a su u najvećoj meri usklađeni sa usvojenim NEKP-om, koji predviđa smanjenje potrošnje uglja za 30% do 2030. godine kada je predviđeno i trajno zaustavljanje bloka 5. Još nije definitivno jasno do kada će najkasnije Slovenija moći da koristi ugalj za proizvodnju električne energije.

 

Planirano je da  blok 6 radi do 2054, ali konačan odgovor do kada će raditi daće nacionalna strategija za ukidanje upotrebe uglja.

HSE, kaoi TEŠ i PV, će raditi na tome da nacionalna strategija pruži Savinjsko-šaleškoj regiji, elektrani, rudniku i zaposlenima jasan plan daljeg razvoja i program za pomoć

U procesu pripreme te strategije kompanija HSE, kao i TEŠ i PV, će intenzivno raditi na tome da ovaj dokument u narednim decenijama pruži Savinjsko-šaleškoj regiji, elektrani, rudniku i zaposlenima jasan plan daljeg razvoja i program za pomoć. Taj plan i program bi trebalo da obezbede pravednu, ekonomski održivu i socijalno uravnoteženu tranziciju čiji će rezultat biti rast, razvoj i stvaranje novih radnih mesta uz održavanje sigurnosti snabdevanja Slovenije električnom energijom.

Šta biste savetovali zemljama regiona koje nisu u EU, kada je reč o energetskoj tranziciji, napuštanju upotrebe uglja, pregovorima sa EU o energetskim ciljevima?

Činjenica je da EU usvaja ambiciozne ciljeve, uključujući klimatsku neutralnost do 2050. godine, kao i da želi da održi konkurentnost svoje ekonomije i takvim ciljevima podstakne ambiciju drugih zemalja, posebno onih u neposrednom susedstvu uključujući meru uvođenja takse na CO2 na uvoz električne energije iz ovih zemalja.

Znajući to, ove zemlje trebalo bi da se detaljno informišu o planovima Evropske komisije kroz učešće u Energetskoj zajednici i da pokušaju da se prilagode na ove mere na način da održe svoju sigurnost snabdevanja i konkurentnosti svog energetskog sektora.

Zemlje regiona bi trebalo da se detaljno informišu o planovima EU i da pokušaju da se tome prilagode

Bilo bi dobro da države regiona same ustanove fondove za tranziciju, u koje bi sredstva uplaćivale firme koje emituju CO2 po sistemu emisionih jedinica ili kupona. Fond bi zatim finansirao projekte za tranziciju tih istih firmi. To bi omogućilo da ova energetska tranzicija bude pravedna tranzicija.

Kako ova pandemija utiče na organizaciju posla u HSE? Kako će pandemija uticati na dešavanja u energetskom sektoru?

 

Za sada još ne znamo koliko dugo će trajati, ali se spremamo kao da će potrajati malo duže. Već u februaru smo preduzeli sve preventivne mere, koje smo imali na raspolaganju za dostizanje potrebne sigurnosti proizvodnje imajući u vidu da je snabdevanje električnom energijom u kriznim situacijama još neophodnije nego inače.

 

Spremni smo i za karantin u TEŠ-u u slučaju procene da su neophodne i najstrože mere

Prva briga svakako su zaposleni koji rade u HSE i kod nas u TEŠ-u. Radi smanjivanja rizika vezanih na korona virus svim zaposlenima kojima radni proces omogućuje da rade od kuće, što je 20-30% zaposlenih, određen je rad od kuće, dok ostali moraju biti na radnim mestima, ali i za njih su, takođe, preduzete mere za smanjivanje rizika. Spremni smo i za karantin u TEŠ-u u slučaju procene da su neophodne i najstrože mere.

26.03.2020 · ENERGETSKA_TRANZICIJA / HOLDING_SLOVENSKE_ELEKTRARNE / HSE / NACIONALNI_ENERGETSKI_I_KLIMATSKI_PLAN / PRIRODNI_GAS / ŠOŠTANJ / SRF / TAKSA_NA_CO2 / UKIDANJE_UPOTREBE_UGLJA / VODONIK