U 2027. GODINI UGLAVNOM ĆEMO PITI MLEKO, A MANJE JESTI MESA


13.07.2017
Očekuje se tokom narednih 10 godina u svetu da se konzumiraju više mlečni proizvodi, a rast potrošnje žitarica, mesa i biljnih ulja, će se usporiti, primećuje Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Organizacija za hranu i poljoprivredu (OPZ).

Razlog za ovo kašnjenje, koje treba da utiče na realne cene više poljoprivrednih proizvoda, dolazi do usporavanja ekonomskog rasta u Kini i potražnje biogoriva, ističu autori izveštaja „Perspektive u poljoprivredi“ OECD i OPZ za period 2017-2026. godinu.

 

Prema prognozama, potražnja poljoprivrednih proizvoda namenjenih za proizvodnju biogoriva biće u zastoju zbog pada cene energije i održavanja sve umerenije politike biogoriva u mnogim zemljama, precizira se u izveštaju.

 

Ovo će omogućiti da preorijentišu osnovni poljoprivredni proizvodi ka njihovoj normalnoj destinaciji – hrane, a ne energije.

 

Kriza hrane u 2007. i 2008. godine, koja se paralerno razvijala sa finansijskom krizom, proizišla je iz skoka cena osnovnih prehrambenih proizvoda, a posebno nekih uljanih biljki, koje se koriste za biogorivo. One su postale veoma skupe i to je dovelo do gladnih protesta u nekim od najsiromašnijih zemalja na svetu.

 

Deset godina kasnije, prema generalnom sekretaru OECD Hose Anhelu Guriau, slična kriza je mnogo manje verovatna. Ima novih mehanizama razvijenih pod pokroviteljstvom G-20, koji omogućavaju da se proučava u realnom vremenu proizvodnja na osnovu prehrambenih proizvoda (meso, žitarice, uljane kulture) svetske cene, konzumacija po zemljama i rezerve.

 

„Kada su 2007-2008. godine cene počele da skaču, mi nismo znali šta se događa i špekulanti su mogli da rade šta hoće“, podsetio je generalni direktor Organizacije za hranu i poljoprivredu, Žoze Gracianu da Silva.

 

„Sada mi imamo informacije i ostaje malo prostora za špekulacije“, dodaje on.

 

U narednih 10 godina potražnja više osnovnih prehrambenih proizvoda treba da jača, ali ne toliko brzo kao u minulih 10 godina, kaže se u izveštaju. Potrošnja žitarica za ljudsku ishranu ostaće nepromenjena, sa izuzetkom manje razvijenih zemalja, gde će se povećavati. Proizvodnja žita očekuje se da se poveća za 12% do 2026. godine i to pre svega zbog povećanja prinosa.

 

U odnosu na meso, potrošnja se očekuje da raste redovno, ali u mnogim zemljama će padati potražnja zbog različitih društvenih razloga, ako na primer, u Indiji.

 

Generalno, treba da ostane na nivou od 34,6 kg mesa po čoveku godišnje do 2026. godine sa porastom od oko 1,5% godišnje zbog povećanja svetskog stanovništva.

 

„Cene poljoprivrednih proizvoda će se smanjiti, što će izazvati teškoće kod malih poljoprivrednih proizvođača“, upozorava Da Silva.

 

 

On prognozira da će biti sve više protesta malih proizvođača u svetu i trebaće da se sprovodi adekvatna politika u ovoj oblasti. Do 2026. godine očekuje se da se poveća potražnja mlečnih proizvoda, posebno u Indiji i Pakistanu, koje se pretežno vegetarijanski hrane, a mleko im je zamena za meso za proteine, javlja AFP, prenosi Economynews.bg.

13.07.2017 · SVET / ISHRANA