SIMURDIĆ: NIKAD SE NE NERVIRAJ ZBOG POLITIKE


16.07.2017
Aleksandar Simurdić, od 2013. generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji - lokalnog veća Novi Sad. Programski direktor Foruma mladih lidera regiona (Regional Youth Leadership Forum). Moto koji me vuče napred: "Nikad se ne predaj. Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radi ono što smatraš da je ispravno, a ne ono što će većina da podrži. Poraze ne doživljavaj lično. Nikad se ne nerviraj zbog politike".

Subota, 8. jul

Četvrti je dan EXIT festivala koji nekako stidljivo slavi punoletstvo. U centru grada sa prijateljima iz Zagreba, prvi put su na festivalu, razmenjujem utiske. Pitaju o društvenoj ulozi EXIT-a danas u odnosu na početke s kraja 90-ih i početka milenijuma kada je bio “naš prozor u svet”. Da li je intenzitet isti? Nesumnjivo, doprinos EXIT-a u povezivanju mladih ljudi sa ovih prostora je nemerljiv.

Jergović to nepogrešivo poentira: “Klinci koji se ne sjećaju Jugoslavije, oni koji su se rodili tokom balkanskih ratova, po Zagrebu, Ljubljani, Splitu, Osijeku, Sarajevu, kupovali su karte za EXIT. Pakovali su rance i šatore i putovali u zemlju o kojoj su na televiziji i u školi mogli čuti sve najgore. To je najvažnija stvar koju je EXIT postigao u svih dvadeset godina svoga postojanja”. Međutim, utisak je da je izgubio, poslednjih godina naročito, oštrinu u kritici ugroženih demokratskih načela i vrednosti.

Još pod utiskom dinamičnog nastupa četvorke iz LA-a - The Killers nultog festivalskog dana. Koncert bez greške. Zadovoljne mlađe i starije generacije. Devedeset minuta koncerta sa The best of programom. Pošteno. Rock se u svom punom sjaju vratio na glavnu festivalsku binu.

Kod prijatelja Davidovca na roštilju. Domaćin iz snova.

Večeras na Tvrđavi sa Peđom i Ivicom. Zabranjeno pušenje, Jason Derulo... Standardno.

 

Nedelja, 9. jul

Sa bratom na kasno prepodnevnoj (jutro je davno prošlo) kafi na Ribarskom ostrvu. Društvo nam u susednom lokalu prave iskreni festivalski poštovaoci sa začuđujućim odsustvom umora na licima.

Privodim kraju tekst za "Vreme" o predstojećem Samitu u Trstu.

Pakovanje, najgori deo svakog putovanja. Radujem se predstojećem Forumu i razgovorima koji nas očekuju. Brzinska literarna priprema za Trst: "Po Trstu zbrda zdola" Maura Kovačića (Vuković & Runjić, Zagreb) i "Svetlost i senke" (priredila Marija Mitrović, Clio, Beograd).

Ponedeljak, 10. jul

Polazak za Surčin u pet ujutru uz pratnju udaljenog zvuka bubnja sa Exitove Main Stage. Dragi saputnik na putu za Trst je Milena Lazarević, koleginica iz Centra za evropske politike. Do Ljubljane avionom, nastavak puta kolima. Blago zavidim Ljubljančanima: za sat (i manje) zimi na skijalištima, za isto vreme leti na moru, svom ili hrvatskom, turistima je svejedno.

Za sada tek vidljive bezbednosne naznake da će Trst za dva dana biti centar Evrope. Uobičajena tršćanska gužva koja će potrajati sve do Ferragoste kada se Tršćani razmile što po Carso (Krasu) u zaleđu što po najbližim plažama ostavljajući grad mahom srednjoevropskim turistima znatiželjnim da vide i osete to mitsko zapadno mesto iz utopije svojih roditelja.

Hotel iz solidnog španskog lanca ali u vidljivo načetom tršćanskom zdanju. Kasni ručak na Piazza della Borsa (Berzanski trg) kojim domira obelisk sa statuom Leopolda I podsećajući na više od 500 godina vladavine Habsburgovaca gradom. Iz picerije gledamo u apoteku u kojoj je James Joyce bio suvlasnik jednog od prvih bioskopa u gradu. Na fasadi zgrade broj 7 ogroman natpis "Free Territory of Trieste"sedište Movimento Trieste Libera koji budućnost Trsta vidi u povratku na doba Slobodne teritorije (1945-1954) . Deluje anahrono-simpatično a takvi su i dometi Pokreta na lokalnim izborima - simpatično jedva primetni.

Posle podne, Galerija moderne umetnosti Revoltella. Film “Trieste, Yugoslavia” reditelja Alesija Bocere prikazan na završnoj večeri beogradskog Martovskog filmskog festivala uz ovacije publike, a potom razgovor sa domaćinom Vedranom Džihićem. Dominira šarm novog člana Američke filmske akademije Radeta Šerbedžije podsećanjem na utopiju sopstvenog trščanskog perioda (Ponteroso) i distopijskog finala (Aida).

Piće pred spavanje u društvu dragih Vedrana Džihića, Floriana BieberaMarka KmezićaSenade Šabić, Milene Lazarević, Marije Marić...

Utorak, 11. jul

Treći godišnji Forum civilnog društva. Često nepoželjno, civilno društvo izborilo se za učešće zaslugom, pre svih, Evropskog fonda za Balkan. Požrtvovanost i upornost Hedvig Morvai i njenih saradnika obezbeđuju nam, ako ne i uticaj, ono bar važno i primetno prisustvo. Nesaglasje politika u protekle tri decenije na prostoru Zapadnog Balkana samo je učvrstilo civilno društvo u uverenju o neophodnosti dijaloga i kritičkog promišljanja. Civilno društvo bilo je, jeste to i danas, otvoren i posvećen (da li i poželjan i uvažavan?) partner vladama u procesu evropskih integracija. Najglasniji je i najdosledniji zagovornik opstanka i uspeha Berlinskog procesa koji u ovom trenutku predstavlja najvažniji, ujedno i jedini konkretan put evropskoj budućnosti Balkana.

Razgovor o budućnosti, uz opomene prošlosti, u danu okupljanja u Srebrenici koje i dalje izaziva samo naizgled terminološke sukobe.

Čamac, simbol (freedom of expresion, freedom of movement) sa jasnom porukom, zauzima centralno mesto našeg konferencijskog prostora. Dodajem, mir, kao trajnu vrednost, za koju ćemo se boriti, koju nam niko neće pokloniti, koju ćemo sačuvati i nikada više ne ispuštati.

Dve plenarne sesije u prepodnevnom delu, uz rad po grupama posle podne, pokazali su da je, uprskos brojnim izazovima, civilno društvo spremno da predlozima, preporukama... obezbedi sadržajan, kompetentan i transparentan dijalog koji bi, uz učešće predstavnika vlada zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije, mogao da doprinese bržoj i funkcionalnoj integraciji regiona u Uniju. U suprotnom, proces će se pokazati kao nedelotvoran čime gubimo još jedan instrument za normalizaciju odnosa u regiji, koji ponovo beleže negativan trend.

Obradovao me dolazak Stevena Blockmansa iz Centra za studije evropske politike (Centre for European Policy Studies). U razgovoru, dogovorili smo njegovo učešće na drugim „Novosadskim dijalozima“ koje pripremamo za prvu polovinu novembra.

Sadržajan radni dan privodimo kraju. Pred nama je lista preporuka kroz šest tematskih celina koje ćemo sutra predstaviti regionalnim i evropskim zvaničnicima.

Večernji predah na Piazza della Borsa od koje kreće Korzo Italija, gradska šoping magistrala. Veliki broj mladih, čini se iz celog sveta, verovatno iz nekog od letnjih kampusa Univerziteta.

Kratko se pridružujem živahnim učesnicima Foruma mladih, koji su u svom dosadašnjem radu pokazali nepodeljenu želju da pronađu tačke okupljanja i zajedno nagoveste promene koju žele da vide u svojim društvima. Samo oni, oslobođeni stega prošlosti, mogu i moraju da budu garant mira i stabilnosti u regionu u budućnosti. Neverovatna energija oseća se u njihovom prisustvu.

U povratku navodim Ivana Petrovića iz Fondacije Exit putanjom koja prolazi kroz Piazza Venezia kojim dominira neoklasični monumentalni spomenik Maksimilijanu I od Meksika, nesrećniku koji je umislio da su Habsburgovci dobrodošli u sve krajeve sveta. Ostavio je Trstu u nasleđe zamak Casello di Miramare u kojem će Rilke ispevati "Duino elegije". Značajnija nam je ploča na zgradi broj 1 iz 1832. koju je Kristofor (Risto) Škuljević kupio 1876. godine za 127 000 forinti. Mermerna ploča na ulazu podseća na dvomesečni boravak Iva Andrića (decembar 1922-januar 1923) u konzulatu Kraljevine SHS. Kratak boravak u Trstu i dve nove pripovetke: "Za logorovanja" i "Žena od slonove kosti".

 

Sreda, 12. jul

Umor prethodnog dana ne sprečava rani jutarnji odlazak na Piazza Cavana (iako renesansu gotovo da nije ni osetio, Trst je takođe opsednut trgovima) i jutarnju kafu. Sada se vidi korist od literarne pripreme jer Marija Mitrović upozorava da treba biti krajnje oprezan prilikom naručivanja kafe u Trstu jer tršćanski cappuccino nije espreso sa mlekom već velika šolja kafe, a saro je u Trstu odlična jaka kafa sa mlekom dok je u svim drugim italijanskim krajevima to nešto slično beloj kafi.

Uputstva Maura Kovačića su još detaljnija i opisuju ekskluzivne tršćanske varijetete: gocciatonero, lokalni macchiato (samo u Trstu kafa sa hladnim mlekom u posebnom lončiću)...sve to u različitim varijantama: kratkoj, dugoj, duploj, bezkofeinskoj i alkoholnoj!

Nakon okrepljujućeg cappuccina Via Cavanom do Piazza d’Unita, najveći gradski trg za koji će vam svaki Tršćanin sa neskrivenim ponosom reći da je najveći svetski trg koji izlazi na more.

U Gradskoj kući, koja dominira trgom, ministrima spoljnih poslova zemalja ZB i evropskim zvaničnicima predstavljamo usvojene preporuke. Poruka je jasna: ukoliko se želi uspeh i napredak veći od trenutnog gomilanja potpisanih sporazuma, civilno društvo mora biti u potpunosti integrisano u proces, sa mogućnošću korišćenja svih raspoloživih resursa i pristupa domenima i nivoima koje proces obuhvata. Rezultat je pozitivan. Forum civilnog društva, iako tiho, našao je svoje mesto u zaključnoj deklaraciji koju su, na predlog domaćina, usvojili učesnici Samita.

Izuzetno me je obradovao susret i kraći razgovor sa prijateljem Nikolom Dimitrovim, ministrom spoljnih poslova Makedonije. Do skora sa nama u civilnom društvu, sada sa pozicije člana Vlade, ali sa jednakom željom, kreativnošću i energijom. Uveren sam u njegov snažan doprinos demokratizaciji društva u Makedoniji i jačanju regionalne saradnje na prostoru Zapadnog Balkana.

Ručak u Cafe Tomasseo nadomak Teatra Đuzepe Verdi u kojem je redovan posetilac od 1904-1915. bio nesuđeni operski tenor James Joyce. Restoran, jedan od tršćanskih istorijskih kafea (caffe storici) nosi ime Nikole Tomasea rođenog 1802. u Šibeniku kao Nikola Tomašić. Istoričar i lingvista koji svoje etničko slavenstvo i kulturno italijanstvo nije uspeo rešiti pa se naizmenično izjašnjavao kao Slaven i Italijan.

Provereno ne menjamo. Sa Sonjom Licht i Markom Čadežom na kafi na Piazza della Borsa. Marka posle podne očekuje otvaranje stalnog sekretarijata Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana čije sedište će biti u zgradi Privredne komore regije Friuli-Venezia Giulia (Furlanija–Julijska krajina) nekadašnjem zdanju tršćanske berze.

Institucija, koju je osnovalo šest privrednih komora iz regiona, radiće na jačanju regionalnih privrednih inicijativa i čvršćem povezivanju poslovnih zajednica. Nadam se da primena dogovorenog neće izostati.

Posle podne, sa Milenom i Nevenom kolima prema Ljubljani.

Čitam poslednje stranice knjige „Liderstvo – teorija i praksa“, prof. Selma Cikotića koju sam dobio prilikom našeg nedavnog susreta u Novom Sadu. Regionu, baš kao i Evropi nedostaje političko vođstvo, liderstvo, novi Robert ŠumanAlčide de GasperiKonrad Adenauer. To je, moguće i glavni, razlog ozbiljnosti problema sa kojima se evropska društva danas suočavaju. Izuzetan uporedni prikaz.

Četvrtak, 13. jul

Povratak u Novi Sad na podnošljivih tridesetak stepeni.

Sa koleginicom Biljanom Vidukom pripremam program podrške sektoru malih i srednjih preduzeća. Realizacija, u partnerstvu sa Fondacijom Konrad Adenauer, počinje, kao i baš sve drugo, nakon letnje pauze.

Privodim kraju dva koautorska teksta „Zapadni Balkan – izazovi i perspektive“ i „Od Trsta do Londona“. Nadam se da u štampu idu u toku sledeće nedelje.

Sa porodicom sam, sutra se razilazimo – otac i majka na 24. Festival evropskog filma Palić, brat u Istru, na vikend sa Marijom i Vanjom.

Petak, 14. jul

U Medija centru u Beogradu učestvujem na konferenciji „Posle Samita u Trstu“. Domaćini fondacija Konrad Adenauer i istraživačko-izdavački centar Demostat. Iz Trsta na konferenciju sa mnom stiže Dragan Janjić, glavni i odgovorni urednik Bete.

Lela je diplomirala. Društvo je jače za doktoricu opšte medicine. U to ime, večeras smo gosti Sokačeta. Posle tršćanskih pasta povratak balkanskim specijalitetima. Biće ljuto!

 

 

 

16.07.2017 · Aleksandar_Simurdic