NA KOJE NAČINE SU RECIKLIRALI NARODI PRE VIŠE HILJADA GODINA?


23.05.2020
Reciklaža i cirkularna ekonomija na prvu loptu deluju kao novotarije savremenog vremena, nastale sa ciljem da se neutrališu negativni uticaji besomučne potrošnje i proizvodnje i kao sredstvo u borbi protiv klimatskih promena. Ipak, njihovim postulatima vodili su se i drevni narodi mnogo pre emitovanja prve količine ugljenika u atmosferu. Postoje naznake da su princip „smanji, ponovo upotrebi, recikliraj“ osmislili Rimljani ili Grci tokom antike, a potencijalno i naši, još stariji, preci iz bronzanog doba. Ove navode je potvrdila i fondacija Elen Mekartur.

A evo i kako se recikliralo i „cirkulisalo“ stotinama i hiljadama godina ranije!

1) Metalurzi u severnom delu Persijskog zaliva (današnji Dubai) su pre tri hiljade godina pravili različito oruđe od slomljenih keramičkih posuda

Prema saznanjima poljskih naučnika, stanovnici su sudove napravljene od posebne vrste gline, nakon što bi se oni razbili, pretvarali u alate od bakra, bronze i gvožđa.

Na lokaciji, koju je tokom leta avionom 2002. godine zapazio jedan šeik, istraživači su pronašli više od 2.600 metalnih predmeta, među kojima je bilo oružje, ukrasi, nakit, ali i magijski objekti kao što su figurice zmija. Većina je stara oko 3.000 godina, ali stručnjaci smatraju da se metalurgija na tom području razvijala i 1.000 godina pre tog perioda.

2) Iskopavanja u Pompeji otkrila su da stari Rimljani nisu odbacivali smeće van zidina grada, već su ga skupljali, razvrstavali i preprodavali

Ostaci grada Pompeje, nastradalog u erupciji vulkana Vezuv 79. godina pre nove ere, obelodanili su zalihe otpada, visoke nekoliko metara, koje predstavljaju potencijalno polazište za cikluse ponovnog korišćenja. One su, prema naučnim tvrdnjama, nalikovale današnjim modernim deponijama. Određene količine đubreta odatle, kao što je malter, bi bile ugrađene u zgrade u vidu zemljanih podova npr, ističe se.

3) Staklo se recikliralo i u Vizantiji

Ispitivanja su dokazala postojanje obrade stakla u vizantijskom gradu Sagalasos na teritoriji današnje Turske. Proces recikliranja se odvijao toplenjem stakla i/ili dodavanjem komadića starog ili slomljenog stakla. Zanimljivo je da je sekundarna proizvodnja zahtevala manje znanja i veština u odnosu na primarnu – od sirovih materijala.

Iako je tačan datum pronalaska reciklaže stakla nepoznanica, u pojedinim izvorima stoji da je moguće da se to odigralo u prvom veku pre nove ere.

 

4) Japanci su tokom 15. veka život svoje slomljene grnčarije počeli da produžavaju – ispunjavajući nastale pukotine plemenitim metalima poput zlata

Popularna tehnika kintsugi je zapravo rezultat nezadovoljstva jednog feudalnog vojskovođe (šoguna) načinom na koji su Kinezi popravili njegov omiljeni čajnik. Nakon tog neuspeha, on je pozvao domaće majstore da osmisle estetski privlačnije rešenje koje se toliko popularizovalo da mnogi namerno razbijaju svoje saksije, vaze, činije i slično kako bi ih „oživeli“ pomoću zlatnog praha.

Ako su civilizacije na mnogo nižem stepenu razvoja tehnologije upražnjavale reciklažu i cirkularnu ekonomiju, koji je naš izgovor?

Jelena Kozbašić / ENERGETSKI PORTAL SRBIJE

 

 

 

 

23.05.2020 · ENERGETSKI_PORTAL_SRBIJE