CINS / REM NE OBJAVLJUJE SVE PODATKE IZ MONITORINGA. / REM NE OBJAVLJUJE SVE PODATKE IZ MONITORINGA / VLADIMIR KOSTIĆ, JOVANA TOMIĆ


02.06.2020
Služba Regulatornog tela za elektronske medije (REM) beleži pojavljivanje državnih funkcionera u programima televizija tokom predizborne kampanje, ali rezultate ne objavljuju u svojim izveštajima, saznaje CINS. Ne objavljuje se ni ton, odnosno da li se o učesnicima izborne kampanje govori pozitivno, negativno ili neutralno. Ovo je jedan od razloga zbog čega se iz izveštaja REM-a može steći pogrešan utisak da je opozicija jednako kao vlast predstavljena na TV stanicama tokom kampanje, smatra Zoran Gavrilović iz BIRODI-a.

Poslednjih dana javnost je uzburkao monitoring Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koji je ukazivao da je opozicioni Savez za Srbiju (SZS), koji bojkotuje izbore, prisutniji u medijima od vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Između ostalog, rezultat je tako izgledao jer je REM u monitoring uključio i kablovske televizije N1 i Novu S, na koje predstavnici vlasti nisu želeli da dolaze.

Međutim, drugi razlog je to što REM ne objavljuje sve podatke do kojih u monitoringu dolaze analitičari njihove Službe za nadzor i analizu.

Naime, prilikom monitoringa izborne trke Služba REM-a beleži pojavljivanje stranaka i njihovih predstavnika u predizbornim TV emisijama u kojima je vreme uglavnom podjednako podeljeno. To se obeležava takozvanim crvenim markerima i kasnije se objavljuje u nedeljnim izveštajima ovog tela. Ipak, kako saznaje Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), služba REM-a beleži i sve druge sadržaje u kojima se pojavljuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i drugi visoki funkcioneri, od informativnog programa do zabavnih emisija, što se obeležava tzv. plavim markerima, ali se ta vremena u izveštajima ne računaju.

Tako se, na primer, u Dnevniku Radio-televizije Srbije od 30. maja SNS ne pojavljuje u predizbornom programu, ali je zato javni servis Vučićevom obilasku radova na izgradnji dela pruge Beograd-Budimpešta posvetio skoro tri minuta, od čega su njegove poruke trajale dva minuta i 14 sekundi. Sa druge strane, 10 drugih učesnika kampanje je u predizbornom programu predstavljeno sa ukupno tri minuta i 42 sekunde.

Funkcionerska kampanja ne važi za Vučića

Prema izveštaju Transparentnosti Srbija iz 2017. godine, dominantna odlika izbornih kampanja u Srbiji godinama unazad je takozvana funkcionerska kampanja. Reč je o aktivnostima funkcionera koje se predstavljaju kao njihov redovan rad, a zapravo su promocija njih i stranke.

Funkcionerska kampanja je zabranjena članom 29 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Prema rečima Zorana Gavrilovića, funkcionerska kampanja postoji i van i tokom izbornog procesa.

„Funkcionerska kampanja nije ograničena samo na period izbora. Toga ima i van izbornog procesa i Agencija to ne sankcioniše nego čeka da joj neko prijavi jer oni nemaju oči ni uši“, kaže Gavrilović.

Međutim,Vučić je kao neposredno izabran od strane građana izuzet od ovog člana zakona.

„Vučić je marketinški akter, on čak nije ni nosilac liste, on je neko ko nastupa zloupotrebljavajući činjenicu da je izuzet od funkcionerske kampanje”, smatra Gavrilović.

 

Član Saveta REM-a Slobodan Cvejić kaže da ne zna zbog čega stručna služba nije predložila da se i ovakvi podaci nađu u nedeljnim izveštajima.

„Funkcioneri su i stranački aktivisti. Služba samo razdvaja vreme kada oni govore o izborima, o političkim protivnicima, o svojim političkim programima od vremena kada nastupaju kao ministri i tako dalje. Inače, sve se beleži“, potvrđuje on.

Ipak, Cvejić misli da su podaci u nedeljnim izveštajima relevantni, ali da nisu kompletni – između ostalog jer ne prikazuju ukupno vreme koje su na televizijama dobili svi učesnici kampanje.

„Mi ga (ukupno vreme) u suštini sada imamo za Savez za Srbiju i opozicione stranke jer sve što oni govore i rade se tretira kao njihova predizborna kampanja, ali nemamo za vladajuću koaliciju zato što se samo ono što se odnosi na izbore, na političke protivnike ili na njihov program, tretira kao predizborna kampanja, nije prikazano ono što je mereno kao ostalo“, objašnjava.

Za CINS dodaje da očekuje da se svi podaci objave u završnom izveštaju, odnosno „kad bude okončano praćenje izbora i kada se bude pravio izveštaj o tome kako je proticalo vreme i šta se dešavalo“.

Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), organizacije koja vrši nezavisni nadzor nad izveštavanjem televizija, smatra da izveštaji REM-a kakvi se sada objavljuju mogu stvoriti pogrešnu sliku da je opozicija jednako kao vlast predstavljena na TV stanicama.

„Podaci koji se iznose su neprecizni, jer ne odražavaju stvarno predstavljanje aktera u izbornom procesu”, objašnjava Gavrilović.

Koliko neobjavljivanje sveukupnih podataka utiče na celokupnu sliku o medijskom favorizovanju vlasti, govore i podaci samog REM-a iz 2012. godine. Naime, nakon opštih izbora te godine, ovo telo je objavilo završni izveštaj o nadzoru emitera tokom predizborne kampanje u kom se vidi da su izborne liste tada vladajuće Demokratske stranke (DS) i opozicionog SNS-a bile skoro jednako predstavljene u televizijskom programu. Međutim, kada se dodaju pojavljivanja tadašnjeg predsednika Borisa Tadića i drugih funkcionera DS-a, ova stranka je imala nekoliko puta više vremena u medijima u odnosu na opoziciju.

Slobodan Cvejić iz Saveta REM-a ocenjuje da je izveštaj nepotpun iz još jednog razloga – jer se ne objavljuje ton izveštavanja.

Naime, Služba REM-a beleži i ton izveštavanja, odnosno da li su stranke i njihovi predstavnici predstavljeni negativno, pozitivno ili pak neutralno, ali se ni ti podaci ne objavljuju u izveštajima.

Prema rečima Cvejića, s obzirom na to da stručna služba REM-a 24 sata dnevno prati osam televizija i četiri radio stanice, nema dovoljno kapaciteta – ni ljudi ni resursa – da se u nedeljnim izveštajima nađe i analiza tona izveštavanja:

„Prosto nam je stručna služba dala tu procenu, mi smo razgovarali o tome, ali su oni rekli ‘mi na sedam dana da sve to tako objavljujemo ne možemo da postignemo’“.

Gavrilović smatra da izveštaji bez podatka o tonu izveštavanja ne oslikavaju realno stanje rada medija u izbornom procesu „iz razloga što samo merenje vremena ne znači ništa“.

„Ton nam pomaže da vidimo da li mediji ostvaruju svoju funkciju u izbornom procesu, ili su sredstvo promocije, propagande i odmazde ili su sredstvo koje pita političare, zapitkuje, istražuje, podseća i pita u ime građana. Zato nam trebaju ti tonaliteti“, ističe Gavrilović.

Prema podacima BIRODI-ja, od pregovora o izbornim uslovima između vlasti i opozicije, ton izveštavanja o Vučiću se menja.

„On je dalje dominantan akter ali mu se ton ‘smanjuje’. Pada pozitivno vreme, raste neutralno, ali je negativno i dalje jako malo ili nepostojeće”, objašnjava Gavrilović.

Podsećamo, CINS je i ranije pisao o radu REM-a, kada smo između ostalog otkrili da je Savet REM-a ignorisao nalaze svojih stručnih službi da bi opravdao kampanju Pinka i Studia B  kao i kada smo objavili dugo skrivani izveštaj o medijskom izveštavanju tokom izborne kampanje 2016. godine.

02.06.2020 · CINS