SVET / KLIMATSKI CILJEVI SKRAĆUJU RADNI VEK SVIH ELEKTRANA NA GAS I UGALJ: STUDIJA / SVET AUTOR: IGOR TODOROVIĆ


12.06.2020
Ukoliko se rešenja za postizanje neto negativnih emisija ne razviju u znatnoj meri u srednjem roku da bi se ograničilo globalno zagrevanje, teško da ima alternative gašenju sistemâ za proizvodnju struje iz fosilnih goriva, u proseku na polovini projektovanog životnog veka. Međunarodni klimatski sporazumi i ciljevi podrazumevaju zatvaranje elektrana na gas i ugalj deset do trideset godina pre roka, napisali su istraživači ,NAVODI BALKAN GREEN ENERGY NEWS.

Slika: Pixabay

Čak i bez novih pogona i isključujući uticaj agregata na naftu, postojeći kapaciteti za dobijanje električne energije iz ostalih fosilnih goriva ispustili bi 220 gigatona više ugljen-dioksida, CO2, pre planirane demontaže nego što odgovara najambicioznijim ciljevima za globalnu temperaturu, kažu naučnici. Grupa sa Katedre za nauku o Zemlji na Univerzitetu Kalifornija u Ervajnu izračunali su da klimatski ciljevi izraženi u emisijama gasova s efektom staklene bašte trenutno zavise od veoma ranog deinstaliranja svih elektrana koje spaljuju gas i ugalj.

Višak od 220 gigatona važi za ograničavanje porasta temperature od preindustrijskog doba na 1,5 stepeni Celzijusa do kraja veka. Kako sada stvari stoje, za lakši cilj, dva stepena, i dalje ima 188 gigatona previše, navodi se u radu objavljenom u časopisu Environmental Research Letters.

Studija isključuje planirane termoelektrane, elektroagregate na naftu te efekte potencijalnih rešenja da se ugljenik izvlači iz atmosfere

Elektrana na ugalj obično radi 39 godina, u poređenju sa 36 godina kod sistema na gas. Ukoliko nastave da proizvode do kraja, ne bi mogao da bude postignut ni cilj porasta temperature do tri stepena, jer je za njega izašao višak od 112 gigatona CO2.

Agregati na naftu čine manje od pet odsto kapaciteta za struju. Bez ozbiljnih negativnih emisija, na primer pomoću i dalje slabo razvijene tehnologije skladištenja ugljenika, bio bi potreban ogroman doprinos ostalih grana privrede.

Jedina druga varijanta za postizanje klimatskih kvota je da se sistemi na gas i ugalj deaktiviraju deset do trideset godina pre roka, pokazuje studija. Taj scenario je dobijen iz 171 integrisanog modela procene, sa šest glavnih putanja.

Ukoliko dočekaju kraj svog životnog ciklusa, samo trenutno aktivne termoelektrane koje troše ugalj i prirodni gas ostavile bi ugljenični suficit klimi čak i da je cilj globalno zagrevanje ispod tri stepena

Privatni investitori i vlade računaju na bilione dolara od postojećih termoenergetskih sistema, upozorava tim na čelu sa Stevenom Davisom. Ukazao je na ogromne socijalne i ekonomske posledice zbog troškova na ime drastično ranijeg gašenja postrojenja čak i ne računajući izazov da se ona na vreme zamene radi nastavka zadovoljavanja potražnje. Čak bi bila ugrožena stabilnost finansijskog sistema.

Na Kinu otpada najveći efekat od ranih zatvaranja, budući da se tamo nalazi polovina aktivnih termoelektrana na ugalj i da su relativno nove. Šteta po životnu sredinu od održavanja tih pogona do kraja, po projektu, u Sjedinjenim Državama bi bila 26 procenata niža nego u najmnogoljudnijoj zemlji, a slede Indija sa 53 i Zapadna Evropa – 87 procenata.

Pola aktivnog kapaciteta na ugalj je u Kini, a njene elektrane su mnogo novije nego u SAD, Indiji i Zapadnoj Evropi.

Istraživači su ukazali na politiku državnih podsticaja za zatvaranje pre roka ili ograničenost radnog vremena, naplaćivanje emisija štetnih gasova, zabranu rekonstrukcije i subvencionisanje tehnologija s kojima nema emisija.

12.06.2020 · ELEKTRIČNA_ENERGIJA / EMISIJE_GASOVA_SA_EFEKTOM_STAKLENE_BAŠTE / ENERGETSKA_TRANZICIJA / GLOBALNO_ZAGREVANJE / KLIMATSKE_PROMENE / PRIRODNI_GAS / TERMOELEKTRANE / UKIDANJE_UPOTREBE_UGLJA / ŽIVOTNA_SREDINA