NEMAČKA TRINAESTI PUT PREUZIMA PREDSEDAVANJE EU


30.06.2020
Nemačka od 1. jula preuzima 13. put rotirajuće predsedavanje EU i tokom šestomesečnog mandata njen prioritet će biti borba protiv pandemije ekonomski i socijalni oporavak Evrope. Nemačka vođenje Saveta EU preuzima od Hrvatske, čiji je mandat takođe u najvećoj meri obeležila pandemija.

Vlada u Berlinu bila je u više navrata prinuđena da zbog pandemija prilagođava program predsedavanja, ali su kancelarka Angela Merkel i njen kabinet naglasili da žele da postignu napredak i u ključnim ranije zacrtanim ciljevima kao što su zaštita klime, digitalizacija i utvrđivanje evropskog budžeta.

Kancelarka Merkel ranije je rekla da borba protiv klimatskih promena ostaje značajna oblast rada, a kao tačku koju namerava da zadrži na dnevnom redu navela je trgovinu dozvolama za emisiju štetnih gasova u vazdušnom i brodskom saobraćaju.

U oblasti digitalizacije, centralne teme biće politika podataka, veštačka inteligencija i jedinstveno digitalno tržište.

Velike izmene već su pretrpele projekcije višegodišnjeg budžeta EU, koji će morati da bude prilagođen borbi protiv pandemije i projektima privrednog oporavka EU.

Nemačka kancelarka je najavila da će Uniji za naredni sedmogodišnji budžetski period biti potrebno znatno više novca. Za Nemačku kao najvećeg budžetskog platišu uloga predvodnika i moderatora u tim pregovorima krije poseban izazov.

Pandemija je kao glavnu temu u Briselu nametnula i zdravstveni sektor, a Nemačka na čelu Saveta EU planira da promoviše novu evropsku strategiju za evropski farmaceutski sektor.

Berlin je najavio i vrlo ambiciozne spoljnopolitičke ciljeve, ali su se tu, sa otkazivanjem septembarskog samita EU-Kina u Lajpcigu, već pokazale posledice pandemije. Odnosi EU sa Kinom ostaju ipak jedna od glavnih tema, kao i odnosi sa SAD, afričkim zemljama i Bregzit.

U govoru na godišnjem sastanku Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), Šef nemačke diplomatije Hajko Mas podvukao je 29. juna potrebu veće nezavisnosti EU u geopolitičkom nadmetanju SAD i Kine.

Mas je rekao da će spoljnopolitički prioriteti Berlina biti veći evropski suverenitet u pogledu resursa, tehnologije i odbrane, kao i samosvesniji nastup prema Kini i SAD. "Razmislićemo o tome kako konflikte u evropskom okruženju ubuduće možemo bolje da obuzdamo i bez SAD", rekao je Mas.

Nemačka će od 1. jula činiti takozvanu predsedničku trojku EU sa Portugalom i Slovenijom, koji predsedavanje preuzimaju u prvoj i drugoj polovini 2021.

Berlin, Lisabon i Ljubljana su još početkom 2019. godine postigli dogovor da tešnje sarađuju na povezivanju i koordinaciji svojih rotirajućih mandata na čelu EU i usvojili zajednički program koji se odnosi na period od 1. jula 2020. do 31. decembra 2021. godine.

U tom dokumentu, kao jedna od tačaka navodi se da će Savet sa Visokim predstavnikom EU raditi na "nastavku procesa proširenja na Zapadnom Balkanu".

Da su proširenje i Zapadni Balkan među veoma važnim temama nemačkog predsedavanja EU, ponovio je i ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib. "To je bitno pitanje i ozbiljno ćemo se njime baviti. Budite uvereni da će Zapadni Balkan i proces proširenja biti prilično dominantni tokom našeg predsedavanja", rekao je Šib 29. juna u Beogradu.

Savet Evropske unije, koji se još naziva i Savet ministara, uz Evropski parlament je jedno od dva zakonodavna tela Unije, a zadaci predsedavajućeg sastoje se u prvom redu u tome da priprema i rukovodi sednicama i sastancima odbora i radnih tela.

Tokom predsedavanja, Nemačka će predstavljati Savet i u pregovorima sa drugim intitucijama EU, na primer o zakonodavnim aktivnostima sa Evropskim parlamentom, sa Evropskom komisijom, kao i prema trećim državama i međunarodnim organizacijama. U zavisnosti od dnevnog reda, u Savetu EU se okupljaju nadležni resorni ministri zemalja članica.

Ambicije i planove koje Berlin ima za Evropsku uniju najbolje ilustruje slogan predsedavanja koji glasi "Zajedno. Učiniti Evropu ponovo jakom".

Izvor: EURACTIV.rs

 

 

30.06.2020 · EURACTIV.rs