EU MORA REAGOVATI NA SLABLJENJE DEMOKRATIJE U SRBIJI


22.07.2020
Od početka pandemije KOVID-19, režimi u Evropi i širom sveta koristili su trenutnu krizu za kompromitovanje demokratskih principa. Nedavni događaji u Srbiji u skladu su sa tim trendom i imaju negativan uticaj na demokratiju i građansku sferu, u zemlji koja je već duže na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, ali gde demokratija već godinama posrće.

Upravljanje zdravstvenom krizom pokrenulo je mnoga pitanja. Odluka Vlade Srbije da održi velike javne događaje i nastavi sa nacionalnim izborima, u jeku zdravstvene krize, zbunila je mnoge i učinila da vraćanje drakonskih mere zaključavanja odmah nakon izbora, izgleda politički motivisano. Poverenje je već bilo narušeno u ovoj zemlji u kojoj sada vlada i sumnja da je podacima o broju inficiranih i smrtnih slučajeva uzrokovani KOVID-19, manipulisano od strane vlasti.

U takvoj atmosferi osnovno je pravo građana da pozovu svoju vladu na odgovornost. Talas protesta koji su pokrenuli mladi i kome su se pridružili građani svih slojeva, manifestacija je želje građana Srbije da izraze svoju legitimnu zabrinutost zbog postupaka Vlade u vezi sa odgovorom na pandemiju. Njihovo pravo na protest ne bi trebalo da bude uskraćeno, niti se sme odgovoriti nasiljem. Pokušaj ućutkivanja demonstranata i novinara upotrebom sile predstavlja kršenje osnovnih prava. Na isti način, sloboda protesta ne sme biti ugrožena namerom malobrojnih demonstranata da to pravo iskoriste upotrebom nasilja.

Nakon godina stabilnog opadanja evropskih, demokratskih normi, trenutni politički nemiri koji su zahvatili Srbiju nisu simptom zdravstvene krize. To je rezultat dubljih, dalekosežnijih strukturnih i demokratskih nedostataka u zemlji.

Nužno je da mere koje je Vlada Srbije usvojila tokom vanredne situacije budu proporcionalne pretnji koju kriza predstavlja i da poštuju demokratske vrednosti. Građanima je potrebna otvorenost u vezi sa odlukama koje ih se direktno tiču i imaju želju da budu uključeni u odgovor na zdravstvenu krizu koja je koštala previše života. Civilnom društvu i medijima treba dati snažnu, nezavisnu ulogu u nadgledanju puta zemlje ka oporavku.

Osim pandemije, demokratske i strukturne reforme, koje će obezbediti inkluzivno i transparentno odlučivanje, uz podršku nezavisnih medija i omogućavanje dijaloga sa civilnim društvom, od vitalnog su značaja za vraćanje poverenja građana i zadržavanje na putu ka evropskoj budućnosti.

Transformativna snaga evropskih integracija u osnovi sadrži potrebu poštovanja vladavine prava i osnovnih demokratskih principa u Srbiji, u skladu sa osnovnim vrednostima EU. Evropska unija mora osigurati da Vlada Srbije ispuni svoje odgovornosti u kontekstu pregovora o pristupanju.

Evropska unija je zajednica vrednosti zasnovana na osnovnim i ljudskim pravima. EU i njene institucije, kao i države članice i nedržavni akteri moraju uložiti snažniji i fokusiraniji napor da podrže i promovišu evropske vrednosti i osnovna prava u državama članicama i zemljama kandidatima.

Ovim povodom Međunarodni evropski pokret je pokrenuo i onlajn peticiju "Demokratija u Srbiji je u opasnosti – EU mora da reaguje".

Međunarodni evropski pokret (European Movement International, www.europeanmovement.eu) je panevropska mreža sa sedištem u Briselu, koja okuplja više od 80 organizacija. Osnovana je 1948, nakon Evropskog kongresa u Hagu. Ima višedecenijsku tradiciju i uticaj na političke aktere u Evropi.

Evropski pokret u Srbiji član je Međunarodnog evropskog pokreta od 1993. godine.

Saopštenje Međunarodnog evropskog pokreta

 

22.07.2020 · Saopštenje_Međunarodnog_evropskog_pokreta