LIDERI ZAPADNOG BALKANA NA SAMITU ZA UNAPREĐENJE EKONOMSKE SARADNJE


30.07.2020
Srbija želi brže da razvija regionalnu saradnju i stvori bolje ekonomsko okruženje za sve zemlje Zapadnog Balkana, izjavio je 29. jula predsednik Srbije Aleksandar Vučić na onlajn samitu lidera zemalja regiona. Vašingtonski Atlantski savet organizovao je samit o partnerstvu za Zapadni Balkan posvećen konkretnim koracima za unapređenje regionalne ekonomske saradnje i privlačenje stranih investicija.

Na samitu su, pored predsednika Srbije, učestvovali premijer Kosova Avdulah Hoti, premijer Albanije Edi Rama, predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija i ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić, kao i predstavnici EU, SAD i međunarodne zajednice.

Vučić je rekao da Srbija pripada Balkanu i da želi da sarađuje i stvori najbolje ekonomsko okruženje za sve i dodao da ako zemlje regiona reše svoje probleme biće više poštovane i u EU i u SAD.

"Čak i ako se pridružimo Evropskoj uniji pre drugih, ostaćemo u regionu i saradnja sa drugim zemljama regiona ostaće prioritet za Srbiju", rekao je Vućić na samitu.

"Svi smo mi premali da postignemo bilo šta, ali ako radimo zajedno možemo nešto da postignemo", kazao je.

Vučić je podsetio da srpski kamioni čekaju na unutrašnjim granicama 26 miliona sati godišnje i da bi moglo da se smanji do sedam odsto troškova poslovanja ako bi se uklonile te birokratske procedure.

"Zaključak je da možemo da uštedimo više novca nego što ćemo dobiti od bilo koga u svetu", kazao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da je tržište Zapadnog Balkana najvažnije tržište za Srbiju posle EU i da svi treba više da se posvete ovom regionu i daju sve od sebe da povrate međusobno poverenje.

"Treba da prestanemo da podcenjujemo našu snagu, moramo sebe da promenimo", rekao je Vučić.

Dodao je da podržava ideju da se jednom mesečno organizuje samit regionalnih lidera na kojem bi se razmatrala sva pitanja i pratila implementacija dogovorenog.

"Razumem sve političke razlike, postoji najmanje jedna zemlja koja bi želela da pobegne iz regiona, tu je i poznat politički sukob Beograda i Prištine i moramo da damo sve od sebe da ga rešimo, mada nisam potpuni optimista po tom pitanju", rekao je Vučić na onlajn samitu.

"Saradnja sada važnije nego pre pandemije"

Premijer Albanije Edi Rama rekao je da je inicijativa Mali Šengen nakon pandemije mnogo važnija nego ranije, te da svako ko taj proces komplikuje čini to iz političkih razloga.

"Jasno je da ko god ovaj proces komplikuje prigovorima čini to samo iz političkih razloga i iz kratkovidih političkih pogleda. Potpuna je besmislica da se svi ne uključimo u ovo jer pričamo o četiri slobode Evropske unije", rekao je Rama.

On je dodao da su je važna brza implementacija inicijative za ekonomsku integraciju regiona, za šta će biti potreban bolji monitoring lidera i partnera koji moraju brže da ispunjavaju ono što su obećali.

Razvoj regiona, kako je naveo, kroz mir i saradnju sada je važniji nego ikada.

"Sada je važnije nego pre pandemije. Verujem da nam je pandemija dokazala da je ono što radimo već šest godina od kada je Berlinski proces počeo, upravno ono što je potrebno budućim generacijama", rekao je Rama.

Premijer Kosova Avdulah Hoti izjavio je da je Kosovo radilo izuzetno mnogo za integraciju u regionu i da bi dalja saradnja zemalja regiona bila "zdrava" za ekonomski oporavak posle pandemije korona virusa.

"Ono što vidim je da ima volje od strane svih lidera da se zajedno radi na otklanjanju barijera među državama", kazao je Hoti i ocenio da je atraktivno da Kosovo bude deo saradnje tih zemalja.

Predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija izjavio je da je za BiH prihvatljiva izjava u vezi sa ekonomskim oporavkom regiona nakon pandemije korona virusa, ali da je veoma bitno koliki će biti iznos sredstava koji je ostao nepopunjen u toj izjavi.

"Gledati kilometarske kolone na našim međusobnim granicama ili prema zemljama EU je obeshrabrujuće za sve građane, pogotovo one ljude koji se bave transportom roba", rekao je Tegeltija.

Prema njegovim rečima, nije ništa bolja situacija ni kada je u pitanju prevoz turista koji dolaze u BiH, automobilima ili autobusima.

Univerzalno rešenje za te probleme, naveo je Tegeltija, bilo bi da zemlje Zapadnog Balkana postanu punopravne članice EU, čime bi bili pobrisani granični prelazi i između zemalja Zapadnog Balkana, ali i zemalja regiona sa EU.

"Svestan sam da to trenutno nije realno rešenje", kazao je Tegeltija.

Govoreći o problemu robnih transporta između zemalja Zapadnog Balkana, on je naveo da je potrebno ulaganje u infrastrukturu i pokušaj da se deo transporta preusmeri na železnički transport, ali i da se ulaže u institucije koje rade na granicama.

Crnogorska ministarka ekonomije Dragica Sekulić ocenila je da regionalna saradnja treba da ima pristup koji bi svim zemljama regiona ubrzao pristupanje Evropskoj uniji, na osnovu individulanih merila.

"Za nas je od najvećeg značaja da su sve regionalne inicijative međusobno harmonizovane i da u svakoj od njih prepoznajemo šansu za dalji napredak u dostizanju standarda i članstvo u EU", rekla je crnogorska ministarka ekonomije.

Ona smatra da najveći investicioni potencijal svih zemalja regiona čine zelena energija i digitalni infrastrukturni projekti.

"Imamo pamet i radnu snagu i još uvek imamo šansu da sačuvamo našu okolinu - dobre puteve, sigurnu čistu energiju, zdravu hranu. Moramo da učinimo da naše zemlje evoluiraju sa ugodnog mesta za odmor u ugodnu radnu destinaciju. Naše razlike moraju biti naša snaga. Ne moramo imati iste strategije, ne moramo promovisati iste sektore, ali moramo omogućiti da se ono najbolje od nas i naših EU suseda širi na sve nas", zaključila je Sekulić.

Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski rekao je da ta zemlja treba da ima pristup luci u Solunu te da bi to imalo značaja za sve ekonomije Zapadnog Balkana.

"Severna Makedonija treba da ima slobodan pristup luci u Solunu što je od velikog značaja za nas. Ne samo za našu nego i za ekonomije zemalja Zapadnog Balkana", rekao je Pendarovski.

Dodao je da bi to išlo u prilog i izvozu Grčke jer im je Zapadni Balkan prečica za evropsko tržište.

Iako je Prespanski sporazum bilateralan, kako je naveo, on utiče na ekonomije i poboljšava snabdevanje i regiona i Evropske unije.

"Nakon sporazuma vidimo jasan rast razmene Grčke i Severne Makedonije i Grčke i Evrope kroz našu zemlju, ne uključujući period pandemije", rekao je Pendarovski.

SAD i EU ohrabruju regionalnu saradnju

Inicijativu lidera da se regionalna ekonomska saradnja ubrza i unapredi, naročito nakon pandemije korona virusa, pozdravili su i ostali učesnici samita.

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Metju Palmer izjavio je da odnosi SAD i EU ostaju "fundamentalno kooperativni", da dve strane imaju zajedničku viziju budućnosti i da vide Zapadni Balkan kao deo EU.

Palmer je rekao da SAD "snažno i javno" podržavaju proces pregovora Beograda i Prištine koje vodi specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak.

Dodao je da Vašington podržava i ohrabruje zemlje Zapadnog Balkana da razvijaju ekonomsku saradnju, kao što su zeleni koridori, ali da je neophodno i da sprovode unutrašnje reforme da bi napredovale na putu ka EU i da bi privukle strane investicije.

Po njegovim rečima, sve investicije su doborodošle, uključujui ruske i kineske, ako su transparentne i u skladu sa zakonom.

"Ali zemlje Zapadnog Balkana razumeju da njihova ekonomska budućnost leži u regionalnoj saradnji i integraciji u evropsku ekonomsku infrastrukturu", dodao je Palmer.

Direktorka za Zapadni Balkan u Generalnom direktoratu Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju Henoveva Ruis Kalavera rekla je da je najvažniji deo današnjeg samita jaka poruka da svi regionalni akteri vide beneficije saradnje.

"Možemo samo da pozovemo Evropsku komisiju da to podrži jer je prevazilaženje prepreka cilj koji smo postaviili pre nekoliko godina, a te prepreke su činile region neprivlačnim stranim investicijama", rekla je ona.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je izrazio zadovoljstvo jer regionalni lideri regionalnu saradnju stavljaju u prioritete u svojim politikama.

"Lideri sve češće među svoje prioritete stavljaju regionalna pitanja. Ne samo zato što je to bitno za region, već jer je bitno za njih. U našim zemljama ukoliko žele reizbor moraju da daju nešto građanima. To znači da moraju da preuzmu odgovornost, a ne da čekaju šta će doći iz Vašingtona, Berlina, Londona ili Brisela", rekao je Čadež.

Biznis zajednica, naveo je, želi da bude konstruktivni partner.

"Ne donosimo odluke, ne pravimo zakone, ali imamo velike resurse da pomognemo", dodao je predsednik Privredne komore.

Generalna sekretarka Regionalnog saveta za saradnju (RCC) Majlinda Bregu je rekla da je razmena regiona sa EU visoka, ali da je fokus na međusobnu razmenu u regionu ono što će privući strane investitore.

"Za biznis zajednice u regionu je najbitniji rast saradnje u regionu. Oni osećaju da će bliža saranja na Zapadnom Balkanu poslati pozitivne signale drugim ekonomijama", rekla je Bregu.

Dodala je da Savet ima pripremljen akcioni plan za regionalnu ekonomsku saradnju koji će biti usvojen na samitu u Sofiji u novembru, a koji se pored četiri slobode Evropske unije fokusira i na regionalne investicije, digitalno tržište, integracije, inovacije, zelene politike.

Istakla je da je putovanje uz lične karte u regionu jako bitno.

"Ako ne mogu slobodno da putuju u regionu, putovanja i ekonomske integracije će uvek biti teški", rekla je Bregu.

Prema najavama organizatora očekuje se da ovaj sastanak doprinese ekonomskom oporavku regiona nakon pandemije korona virusa.

"Očekivane ekonomske i socijalne posledice pandemije COVID-19 na Balkanu zahtevaju hitne regionalne akcije kako bi se izbegla trajna ekonomska stagnacija i potencijalna nestabilnost koja dolazi sa njom", saopštio je Atlantski savet uoči samita.

Izvor: EURACTIV.rs, Beta

 

30.07.2020 · EURACTIV.rs / Beta