CRNA GORA / IZGRADNJA HE KOMARNICA U CG – INVESTICIJA U ČISTU ENERGIJU ILI OPASNOST ZA PRIRODU?


01.08.2020
Ako je za verovati tvrdnjama vlasti Crne Gore, realizacija investicije od 246 miliona evra u projekat izgradnje hidroelektrane Komarnica neće rezultovati potopljavanjem okolnih objekata, niti ugroziti mesto Šavnik i kanjon Nevidio. Štaviše…

Kako je u svojoj čestitki Dana opštine Šavnik, 22. jula,  upućenoj lokalnoj samoupravi, naglasio predsednik Vlade Duško Marković, realizacijom kapitalnih projekata na teritoriji opštine, odnosno izgradnjom pomenute hidroelektrane, kao i vetroelektrane Gvozd, zajednički će svedočiti ubrzanom razvoju ovog kraja, ali i čitave zemlje. S ovim mišljenjem nisu saglasne sve zainteresovane strane u postupku.

HE Komarnica prema Idejnom projektu čine:

·         brana sa akumulacijom sa pratećim objektima i infrastrukturom,

·         mašinska hala sa pratećim objektima i infrastrukturom,

·         dovodni i evakuacioni objekti i razvodno postrojenje sa pratećim objektima i potrebnom infrastrukturom.

Lučno-betonska brana buduće elektrane bila bi smeštena u vrlo uskom „V“ profilu kanjona i imala bi konstruktivnu visinu od 176 metara. Predviđena snaga postrojenja iznosi 168 MW, a moguća godišnja proizvodnja 231,8 GWh. Veliki deo toka reka Komarnice i Pridvorice će biti pretvoren u veštačko jezero u dužini od gotovo 17 km u pravcu Šavnika i 14 ku kanjona Nevidio.

)

Kako se navodi u Detaljnom prostornom planu, izgradnja hidroelektrane je predviđena i Prostornim planom Crne Gore i Vodoprivrednom osnovom RCG i nema značajnih prepreka za njeno utvređenje. Ne postoje industrijski kapaciteti, saobraćajnice, privredni objekti ili domaćinstva koja bi bila ugrožena, već bi akumulacijom bili potopljeni jedino nenaseljeno i neplodno područje i kanjon. Sprovođenjem projekta, ekonomski veoma nerazvijena opština Šavnik bi dobila šansu da razvojem tercijarnih delatnosti, posebno u oblasti turizma, ostvari ubrzani napredak.

U projektnoj dokumentaciji stoji da izgradnja višenamenske akumulacije HE Komarnica neće usloviti formiranje novih naselja, ali može pozitivno uticati na postojeća u zahvatu plana i u neposrednom okruženju. Planom se predviđa širenje i unapređenje infrastrukture što će podstaći razvoj područja i stimulisati zadržavanje stanovništva na ovom prostoru. Time se otvara mogućnost za razvoj privrednih aktivnosti, posebno razvoj primerenih vidova turističkog rasta u neposrednom okruženju buduće hidroakumulacije. Buduće jezero može ponuditi uslove za sportove na vodi i rekreaciju za stanovništvo šireg okruženja.

Postoji potencijal da hidroakumulacija igra značajnu ulogu u navodnjavanju zemljišta u svrhu poljoprivrede, ali i u snabdevanju industrije vodom. Time bi se stvorile nove mogućnosti navodnjavanja naselja Duži, Dubravsko, Brezna, Bajovo polje, Pejovića, Duba i Bukovac, a posledično intenzivnijeg poljoprivrednog razvitka područja.

Pored vodosnabdevanja, akumulacija je pogodna za razvoj ribljeg fonda, ribarstva i sportskog ribolova. Posebno se ističe mogućnost saobraćajnog povezivanja preko krune brane i spajanja prostora koji su prirodno razdvojeni kanjonom. Za potrebe pristupa HE Komarnica, planira se izgradnja pristupnog puta dužine 10,9 kilometara.

·          

Ipak, nekoliko crnogorskih organizacija za zaštitu životne sredine, među kojima su i „Green Home“ i „Ozon“, je izrazilo sumnje da je projekat tako sjajan kao što se čini na papiru. Prema njihovim navodima, HE Komarnica bi znatno narušila životnu sredinu, a pod znakom pitanja je i opstanak prirodnog bisera Crne Gore i Evrope, kanjona Nevidio. Aktivisti tvrde da bi veštačka akumulacija ugrozila opstanak ptica i drugih životinja, ali i brojnih biljnih vrsta. Pribojavaju se i za sudbinu čak 1.030 stanovnika, koji bi morali da napuste svoja ognjišta, a zabrinjava ih i moguće potapanje manastira Jelovica.

„Green Home“ je stoga Ministarstvu održivog razvoja i turizma poručio da jasno sagleda sve pozitivne i negativne strane projekta i definiše mere za ublažavanje negativnih uticaja koji se neosporno moraju desiti, aludirajući na dokument o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.

Idejno rešenje, shodno Ugovoru o poslovno-tehničkoj saradnji, izrađeno je u saradnji Elektroprivrede Crne Gore sa Elektroprivredom Srbije, bez čije saglasnosti od izgradnje neće biti ništa, prenose srpski mediji.

Prema nekim proračunima, elektrana bi mogla da bude puštena u rad 2025. godine. Projektovan je godišnji prihod od 46 miliona evra, a rok povraćaja ulaganja je procenjen na 25 godina.

Ideja za hidroelektranu Komarnica rođena je još 1972. godine.

Jelena Kozbašić / ENERGETSKI PORTAL SRBIJE

 

 

01.08.2020 · ENERGETSKI_PORTAL_SRBIJE