MAŠINA / LUKA PETROVIĆ / AMERIČKI SPORTISTI PODIŽU GLAS PROTIV RASNE DISKRIMINACIJE


02.09.2020
Brutalna intervencija američkih policajaca je još jednom bila uzrok gubitka nekoliko života i porasta rasnih tenzija u ovoj zemlji. Ovog puta svoj glas protiv rasne diskriminacije su jasno podigli i neki od najpoznatijih američkih sportista koji su stupili u štrajk koji ne samo da ugrožava profitne interese bogatih već i direktno interveniše u aktuelnu kampanju za predsedničke izbore.

Košarkaši Milvoki Baksa odbili su da odigraju petu utakmicu prve runde plej-ofa protiv Orlando Medžika u znak protesta zbog novog slučaja policijske brutalnosti prema Afroamerikancima u Sjedinjenim Državama. Džejkob Blejk upucan je sedam puta u leđa dok je otvarao vrata svog automobila, zbog čega će najverovatnije ostati paralizovan do kraja života. Ubrzo su usledili protesti u gradu Kenoša u Viskonsinu, gde se desio incident, a policija je koristila suzavac, dimne bombe i gumene metke kako bi suzbila demonstracije.

Desničarske organizacije su preko fejsbuka organizovale kontraminting, pozvavši „naoružane građane da zaštite svoje živote i imovinu“. Došlo je do sukoba između dve grupe demonstranata, u toku kojeg je sedamnaestogodišnji desničarski aktivista ubio dvoje protestanata i ranio jednog.

Mesto ranjavanja Džejkoba Blejka udaljeno je oko 45 minuta od mesta gde košarkaši Milvokija igraju svoje domaće utakmice, što ih je motivisalo da se solidarišu sa Blejkom i organizatorima protesta, prekinuvši tako celukupan plej-of NBA lige koji se igra u tzv. NBA balonu (NBA Bubble), prilagođenom Diznilend parku na Floridi. Ubrzo su u štrajk stupile u košarkašice ženske NBA lige, a zaustavljene su i bejzbol (MLB) i fudbalska liga (MLS). Primeri američkih sportista pokazuju važnost političkog angažmana javnih ličnosti u situaciji nepravde, državne represije i strukturnog nasilja prema potlačenim zajednicama.

 

 

Rasna pitanja u fokusu predizborne kampanje

Dok su se na ulicama Kenoše održavali protesti praćeni ubistvima, Republikanci predvođeni predsednikom Trampom su organizovali Republikansku nacionalnu konvenciju pred predstojeće predsedničke izbore trećeg novembra. I ovoga puta, politički protivnici su prikazani kao izdajnici i neprijatelji države.

§   

„Zamislite svet u kojem zla komunizma i radikalnog islamskog terorizma nemaju šansu da se šire – gde se slave heroji i gde dobri momci pobeđuju“, reči su Donalda Trampa sa ovog događaja. Ovo je samo deo taktike kojom se Kina predstavlja kao komunistička pretnja koja pokušava da na mesto američkog predsednika dovede „komunističkog“ kandidata Džoa Bajdena.

Da stvar bude bizarnija, kubanski imigrant i sada uspešni preduzetnik sa Floride, Maksimo Alvarez je uporedio Bajdena sa svojim zemljakom, Fidelom Kastrom, sugerišući da Demokrate žele da SAD naprave „totalitarnom državom“.

Čuo sam obećanja Fidela Kastra i nikada ne mogu da zaboravim sve one koji su odrasli oko mene, koji su izgledali kao ja, koji su patili, gladovali i umirali zato što su verovali u ova prazna obećanja, rekao je Alvarez.

Prazna obećanja, na koja referiše ovaj biznismen su zapravo deo sporazuma Bajden-Sanders oko određenih politika koje bi Bajden preuzeo sa Sandersove platforme, kako bi zauzvrat dobio jedinstvenu podršku unutar demokrata. Samo letimičan pogled na dokument pokazuje da je reč o prilično umerenim politikama koje, između ostalog, u fokus stavljaju zaštitu životne sredine, jačanje zdravstvenog sistema, zaštitu radničkih prava i podizanje plata.

Republikanci su na to odgovorili novim teorijama zavere, pa je tako „duboka država“ koja je sve vreme onemogućavala aktuelnog predsednika da uspostavi potpunu kontrolu nad svojom administracijom sada dobila svoj pandan i u Demokratskoj partiji. Bajden se tako, sada prikazuje kao marioneta „komunista“ unutar Demokrata koji su ga isturili u prvi plan kako bi dobili predstojeće izbore.

Dugogodišnja republikanska strategija u kojoj se institira na što većoj razlici u odnosu na Demokrate, skretanju u desni ekstremizam i potpunoj konfrontaciji po svim pitanjima doživela je svoj vrhunac za vreme Trampa. Dobar deo zasluga za ovakvo pozicioniranje nosi Stiv Benon, nekadašnji prvi Trampov savetnik i glavni strateg, koji je nedavno uhapšen zbog pronevere novca kroz organizaciju „Mi gradimo zid“ (We Build the Wall), što je bilo jedno od najznačajnijih obećanja u prethodnoj Trampovoj kampanji.

Istovremeno se manjinske zajednice u SAD suočavaju sa nizom problema u ostvarivanju svojih građanskih i političkih prava i Republikanci se trude da na različite načine otežaju glasanje pripadnicima manjina. Američke države su nadležne za sprovođenje izbornih radnji – što lokalnim vlastima, posebno na jugu daje odrešene ruke da na različite načine uskrate glasačko pravo. Manjine se često susreću sa problemima prilikom registracije za glasanje, restriktivnim zakonima o ličnim kartama, skraćivanjem vremena za glasanje i uklanjanjem iz biračkih spiskova.

U takvom kontekstu, za potpredsednicu države od strane demokrata kandidovana je Kamala Heris čime je postala prva crna žena koja se kandidovala za tu funkciju. Reč je o važnom simboličkom gestu u kontekstu borbe protiv rasne nepravde. Ipak, Heris je deo centrističke struje unutar partije i ne može se pohvaliti doslednošću u zagovaranju progresivnih pozicija, čak ni za američke standarde.

Politika je svuda oko nas

Dešavanja na sportskim terenima širom SAD itekako imaju veze sa predstojećim izborima, a verbalni sukobi između sportista i predsednika nisu nova stvar. Košarkaši su više puta izrazili svoje neslaganje sa Trampovom politikom i ukazivali na problem rasne diskriminacije, zbog čega ih je predsednik prozvao da su „odvratni i veoma glupi“.

Nakon što je nastavljena sezona u NBA, prekinuta virusom korona, igračima je dozvoljeno da umesto svojih prezimena napišu poruku koja se tiče socijane pravde. Prema određenim podacima 285 od 350 igrača se odlučilo da na svojim dresovima ispiše takve poruke, a reč „jednakost“ se najčešće nalazi na dresovima. Osim toga, na terenima su ispisane poruke Black Lives Matter.

Kao aktivista među košarkašima posebno se ističe Lebron Džejms. Više puta je javno zagovarao ograničavanje nošenja oružja, a osnovao je i organizaciju koja se bori za garantovanje glasačkih prava i pomaže bivšim osuđenicima da prevaziću prepreka koje im stoje na tom putu. Šta misli o aktuelnom predsedniku napisao je u svom nedavnom tvitu i trenutno se najglasnije protivi nastavku odigravanja utakmica.

 

Štrajk igrača je važan zato što pokazuje koliko su naši svakodnevni životi neodvojivi od političkog konteksta i koliko su navodno nepolitičke sfere zapravo suštinski politička pitanja. Više od 80% procenata igrača u NBA ligi su Afroamerikanci i iz ličnog iskustva dobro znaju kako je biti pripadnik manjina u SAD. Posebno je važno to što su svesni da sada imaju mogućnost da utiču na društvena i politička zbivanja i poboljšaju položaj svoje zajednice – intervju košarkaša Toronta to najbolje ilustruje. Iako su domaći portali i društvene mreže preplavljeni komentarima kako je reč u razmaženim zvezdama koje se petljaju u pitanja u kojima im nije mesto, te da nepravedno koriste svoj uticaj za širenje političkih poruka, situacija je potpuno suprotna.

 

Upravo kada su pripadnici manje moćnih i diskriminisanih zajednica u mogućnosti da promene stvari, potpuno je legitimno da iskoriste sredstva koja su im na raspolaganju. Ovoga puta su udarili tamo gde najviše boli – na profit. U sportskoj industriji se vrti ogroman novac i zaustavljanje četiri ligaška takmičenja će sigurno ostaviti posledice. Nesumnjivo je da će oni koji su na gubitku zbog neodigravanja utakmica – a to su bogati vlasnici klubova i medija, sponzori i slični – izvršiti pritisak da se stvari promene. Običan Afroamerikanac može malo toga da promeni unutar američkog političkog sistema, ali neko kao Lebron Džejms, koji svojom igrom mnogima donosi profit, ima potpuno pravo da iskoristi svoj uticaj da bar malo utiče na poboljšanje položaja svoje zajednice. Važno je organizovati se kada god postoji prilika.

Na kraju, kada smo kod korišćenja prednosti iz druge oblasti u čisto političke svrhe, nije li jedan oligarh kao što je Donalnd Tramp jasan primer prelivanja uticaja iz jedne sfere u drugu? To da je Tramp uspešan biznismen koji je pošteno zaradio svoj novac je trenutno jedna od najvećih zabluda. „Da nije nasledio 200 miliona dolara, znate li čime bi se Tramp sada bavio? Prodavao bi satove na Menhetnu“, rekao je Marko Rubio tokom predizbora unutar Republikanske partije 2016. Moć novca je ogromna u američkoj politici i posebno je problematično kada se koristi protiv nemoćnih i ugroženih zajednica. Zato nema ničega spornog kada se tome suprotstave sportisti koristeći svoj uticaj i popularnost za ispravljanje nepravdi.

Iako izbor američkih sportista nije savršen, s obzirom na to da je reč o implicitnoj podršci suprotnoj strani na predstojećim izborima, ipak je razumljiv imajući u vidu stepen rasne diskriminacije. Njihovi postupci su izuzetno važni zato što nam pokazuju da je potrebno iskoristiti sopstvenu poziciju za progresivno političko delovanje kada to okolnosti dozvoljavaju.

02.09.2020 · MAŠINA