SLOVENIJA / SRBIJA / I DALJE NEDOVOLJNO TRUDA OKO OTPADNIH VODA / SLOVENIJASRBIJA AUTOR: BALKAN GREEN ENERGY NEWS


08.10.2020
  Autori: Dunja Jandl, Partner, CMS Ljubljana; Ivan Gazdić, Partner, CMS Belgrade; Marija Marošan, Senior Attorney, CMS Belgrade; Tamara Žajdela, Attorney-at-Law, CMS Ljubljana; Igor Đorđević, Attorney-at-Law, CMS Belgrade Prečišćavanje odnosno prerada otpadnih voda podrazumeva različite metode tretiranja komunalnih i industrijskih otpadnih voda kojima se uklanjaju štetne hemijske i biološke materije, kao i čvrste supstance i gasovi, čime se istovremeno ostvaruje nekoliko izuzetno važnih ciljeva.

 

Prvi i svakako najočigledniji pozitivan efekat prečišćavanja otpadnih voda je dobijanje čiste vode koja ja podobna za ponovno korišćenje. Pored toga, u procesu prečišćavanja i razgradnje biološkog materijala sadržanog u otpadnim vodama dobija se gas metan, čijim se sagorevanjem može proizvesti električna energija koja se u praksi najčešće koristi za funkcionisanje samog postrojenja za tretman otpadnih voda, uz mogućnost da se višak električne energije proda i ubaci u mrežu. Konačno, biološki materijal izdvojen iz otpadnih voda se tehnikama sušenja može pretvoriti u đubrivo koje se može dalje koristiti u poljoprivrednoj proizvodnji.

Kakvo je stanje u Srbiji sa otpadnim vodama? Možemo li da se ugledamo na Sloveniju?

Srbija – još uvek na početku

Uprkos postojanju mogućnosti da se iskoriste svi navedeni pozitivni efekti, statistički podaci koji se odnose na prečišćavanje otpadnih voda u Republici Srbiji nedvosmisleno pokazuju da je ovaj sektor marginalizovan i nedovoljno razvijen. Pa tako, ne samo da nedostaje sveobuhvatna regulativa, harmonizovana sa EU standardima, već nedostaju i potrebni kapaciteti za preradu otpadnih voda; prema podacima iz 2019. godine, u Srbiji se godišnje prečisti samo 16% otpadnih voda.

Pozitivna vest je da je u januaru 2020. godine konačno usvojena Pregovaračka pozicija za Poglavlje 27. Ova pozicija predstavlja stručnu analizu stanja u zakonodavnom sistemu, odnosno analizu institucionalnog okvira i stepena implementacije propisa koji se odnose na zaštitu životne sredine i klimatske promene. Usvajanjem navedenog dokumenta stvoreni su uslovi za otvaranje Poglavlja 27 krajem ove ili tokom naredne godine i započinjanje preko potrebnih reformi u ovom sektoru.

Koje obaveze ima privatni sektor?

Obaveze koje imaju kompanije u pogledu zaštite reka od ispuštanja otpadnih voda u njih propisane su pre svega Zakonom o vodama i Zakonom o zaštiti životne sredine, kao i pratećim podzakonskim aktima.

Polazeći od industrije u kojoj kompanije posluju, Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje utvrđuje granične vrednosti emisije zagađujućih materija za tehnološke i druge otpadne vode koje se neposredno ispuštaju u vodotok. Više od 50 delatnosti širokog spektra koje se u uredbi spominju uključuju pored ostalog i rafinaciju nafte, preradu i proizvodnju tekstila, preradu mleka i proizvodnju mlečnih proizvoda, preradu voća i povrća, proizvodnju bezalkoholnih pića i vode, proizvodnju šećera, preradu mesa i konzervisanje mesnih prerađevina, proizvodnju piva, itd.

Pravno lice ili preduzetnik koji ima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i/ili koji svoje otpadne vode ispušta u vodotok, jezero ili javnu kanalizaciju dužno je da svoje emisije uskladi sa graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode propisanih uredbom, po pravilu najkasnije do 31. decembra 2025. godine. Oni su takođe dužni da imaju i akcioni plan za dostizanje graničnih vrednosti emisije (čiji rok za donošenje je već istekao), kojim se utvrđuju rokovi za postepeno dostizanje tih graničnih vrednosti. Pravna lica takođe treba da podnose izveštaj o sprovođenju akcionog plana ministarstvima nadležnim za poslove zaštite životne sredine i vodoprivrede svake dve godine od dana donošenja akcionog plana.

Kršenjem propisa iz ove oblasti može nastati privredni prestup, prekršaj, pa čak i krivično delo. Novčane kazne se kreću i do 3.000.000 dinara (približno 25.500 EUR).

Kompanije su, prema tome, dužne da obezbede sredstva i utvrde rokove za izgradnju i puštanje u rad uređaja, odnosno postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u skladu sa akcionim planom za dostizanje graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija, planom zaštite voda od zagađivanja i planom upravljanja vodama. Takođe postoji i obaveza kontinuiranog merenja količina i kvaliteta otpadnih voda i praćenje njihovog uticaja na reke.

Pored toga što je prečišćavanje otpadnih voda zakonska obaveza, ono je i odraz društveno odgovornog ponašanja i brige za okolinu. Postoje dobri primeri u tom smislu, kao što su Apatinska pivara, Hemofarm i Grundfos. Međutim, za mnoge kompanije usklađivanje sa ovom regulativom i onom koja će da usledi nakon otvaranja Poglavlja 27, tek predstoji.

Šta je sa komunalnim otpadnim vodama?

Većina gradova, uključujući i grad Beograd, nema postrojenja za preradu otpadnih voda. Iz tog razloga se očekuje da će za izgradnju novih (i rekonstrukciju postojećih sistema) biti potrebna ulaganja od preko 5 milijardi evra.

Jedan od pozitivnih primera jeste grad Šabac, koji je svoje postrojenje za preradu otpadnih voda dobio 2017. godine. Osim očiglednih prednosti za životnu sredinu, postojanje takvog postrojenja olakšava i poslovanje privrednih subjekata na teritoriji grada, s obzirom na to da oni ne moraju imati sopstveno postrojenje za preradu otpadnih voda, već samo ono za predtretman.

Sa druge strane, imamo primer grada Leskovca, gde izgradnja nedostajuće kanalizacije, postrojenja za sakupljanje i preradu otpadnih voda traje deceniju unazad.

Beograd je jedina prestonica u Evropi koja sve svoje otpadne vode neprečišćene ispušta u reke. Među dosadašnjim prioritetima nije bila ni izgradnja nedostajuće kanalizacije. Međutim, kako zvaničnici navode, planirano je da na teritoriji Beograda bude izgrađeno pet postrojenja za preradu otpadnih voda. Prvo i najveće postrojenje koje bi trebalo da prerađuje 80% otpadnih voda gradiće kineska kompanija China Machinery Engineering Corporation. Ova kompanija je u januaru 2020. godine angažovana na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine.

Pored toga, uz pomoć EU PPF programa pripremaju se projekti izgradnje sistema za prikupljanje i preradu otpadnih voda u Loznici, Pančevu, Kraljevu, Brusu, Blacu, Sokobanji, Kragujevcu i Zlatiborskom okrugu. Takođe, prema najavama Ministarstva finansija, uskoro se očekuje i raspisivanje tendera za izgradnju postrojenja u Nišu.

Slovenija pozitivan primer u regionu, ali još ima prostora za poboljšanje

Ubrzo nakon sticanja nezavisnosti i znatno pre ulaska u EU, Slovenija je usvojila svoj prvi Zakon o zaštiti životne sredine, koji je obuhvatao i regulaciju prečišćavanja otpadnih voda. Prvi Zakon o zaštiti životne sredine rađen je po uzoru na principe tadašnje Evropske zajednice, čime je postavljen temelj moderne zaštite životne sredine u Sloveniji.

Uprkos velikim ulaganjima u izgradnju osnovne infrastrukture, uključujući i dobijena evropska sredstva, Slovenija još nije ispunila sve zahteve u vezi sa upravljanjem otpadnim vodama koji potiču iz njenog sporazuma o pristupanju. Naime, neke aglomeracije (odnosno centri sa mnogo stanovnika ili mesta privredne aktivnosti) još nisu ispunile zahteve u vezi sa sakupljanjem i sekundarnim prečišćavanjem otpadnih voda, a Slovenija ima problema i sa razgraničenjem aglomeracija kao i sa individualnim sistemima poput septičkih jama.

Kako bi se Sloveniji obezbedilo dovoljno vremena da se prilagodi ovim zahtevima, rok za primenu Direktive 91/271/EEZ o prečišćavanju gradskih otpadnih voda produžen je do 2021. godine, odnosno šest godina nakon prvobitnog roka. U Pregledu sprovođenja zaštite životne sredine za 2019. godinu, Evropska komisija je pozvala Sloveniju da poveća ulaganja u upravljanje otpadnim vodama i obezbedi poštovanje evropskih propisa što je pre moguće.

Regulatorni zahtevi

Sve komunalne otpadne vode moraju se prečišćavati pre ispuštanja u prirodnu sredinu tako da uticaj na prirodnu sredinu bude što manji. Svaka opština u Sloveniji mora da uspostavi javnu službu za sakupljanje i prečišćavanje komunalnih otpadnih voda. Ova javna služba održava javnu kanalizaciju i prečišćava kanalizacioni mulj. Stambene zgrade moraju biti povezane na kanalizacioni sistem, ali tamo gde ne postoji regulisana javna kanalizacija, vlasnici zgrada najkasnije do kraja 2021. moraju umesto septičkih jama obezbediti mala komunalna postrojenja za prečišćavanje kanalizacije.

Kod industrijskih otpadnih voda, ispuštanje i prečišćavanje je moguće ili povezivanjem na javnu kanalizaciju ili nezavisnim ispuštanjem i prečišćavanjem (prethodno prečišćavanje pre ispuštanja u javnu kanalizaciju). Granične vrednosti temperature, pH i sadržaja supstanci utvrđene su za svaku industriju posebno u odgovarajućoj uredbi.

Ekološka taksa

Slovenačka država i finansijskim merama podstiče smanjenje zagađenja otpadnih voda i smanjenje upotrebe vode. Jedna od najvažnijih mera u ovoj oblasti je prikupljanje takse za zagađenje životne sredine usled ispuštanja (i) industrijskih i (ii) komunalnih otpadnih voda. Slovenija se može pohvaliti jednim od najvećih udela prihoda od poreza na životnu sredinu u odnosu na bruto domaći proizvod u celoj EU.

Prilikom obračunavanja ekološke takse za komunalne otpadne vode uzima se u obzir rad komunalnih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ako korisnik ispušta komunalne otpadne vode u kanalizacioni sistem koji se završava opštinskim postrojenjem za sekundarno ili tercijarno prečišćavanje ili malim komunalnim postrojenjem za prečišćavanje, ekološka taksa se smanjuje za 90%. Ako se u opštinskom postrojenju za prečišćavanje vrši samo primarno prečišćavanje, ekološka taksa se smanjuje za 40%. Septičke jame ne ispunjavaju uslove za smanjenje ekološke takse.

Za obračun ekološke takse za industrijske otpadne vode uzima se u obzir godišnji zbir jedinica opterećenja ostvaren u prethodnoj kalendarskoj godini. Poreski obveznici podnose obračun ekološke takse u obliku četiri kvartalne prijave finansijskoj kancelariji gde su upisani u poreski registar.

Kanalizacioni mulj

Povećane količine kanalizacionog mulja već dugo u Sloveniji predstavljaju glavni problem u procesu ispuštanja i prečišćavanja otpadnih voda. Donedavno se veliki deo mulja (oko 50%) izvozio, uglavnom u Mađarsku. Međutim, nakon odluke Mađarske da više ne prihvata kanalizacioni mulj iz inostranstva, mulj je počeo da se gomila.

Trenutno se veliki deo mulja spaljuje, dok je udeo mulja koji se odlaže na deponije sve manji. Uprkos pokušajima da se promoviše upotreba mulja u poljoprivredi, on je i dalje nepopularan među poljoprivrednicima. Razlog tome leži uglavnom u visokim troškovima mogućih kontrola i analiza neophodnih za korišćenje mulja kao đubriva.

Kazne

Novčane kazne od 4.000 do 50.000 evra predviđene su za pravno lice odgovorno za prekršaj u vezi sa industrijskim otpadnim vodama ako to lice ne obračuna porez na životnu sredinu ili ne sastavi ili ne podnese poresku prijavu za ekološku taksu. U ovom slučaju predviđena je i novčana kazna od 400 do 4.000 evra za odgovorno lice u pravnom licu.

Novčane kazne za pravna lica koja ne pružaju obavezne usluge javne usluge javne kanalizacije ili prečišćavanja mulja kreću se od 10.000 do 20.000 evra i između 1.000 i 2.000 evra za odgovorno lice u pravnom licu.

Subvencije

Da bi se popularizovalo pravilno upravljanje otpadnim vodama, mnoge opštine u Sloveniji subvencionišu priključak na kanalizacioni sistem ili izgradnju privatnih malih komunalnih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Na primer, opština Kamnik izdvaja do 50% nabavne vrednosti bez PDV-a i maksimalnu subvenciju do 2.500 evra.

Pored toga, zajmovi koje dodeljuje EKO Sklad (državna agencija) dostupni su i privrednicima i građanima. Do dva miliona evra je na raspolaganju kompanijama za izgradnju ili rekonstrukciju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na period do 15 godina po kamatnoj stopi od EURIBOR + 1,3%. Fizička lica mogu dobiti zajam do 1.500 evra za priključenje na javnu kanalizacionu mrežu ili izgradnju malog postrojenja za prečišćavanje na period do 10 godina po istoj kamatnoj stopi.

Umesto zaključka

Na samom početku svog puta ka razvoju i primeni održivih politika zaštite životne sredine, Srbija bi trebalo da traži proverena rešenja, poput slovenačkog sistema prihoda od ekološke takse, kako bi ojačala svest, disciplinu i odgovorno ponašanje kompanija, lokalnih vlasti i javnih komunalnih preduzeća.

Sada, više nego ikada ranije, kada se ceo svet bori protiv pandemije COVID-19, ljudi bi trebalo da budu svesni suštinske važnosti svih prirodnih resursa, a naročito jezera, reka i drugih vodotokova. Dostupnost i pristup čistoj vodi ne treba uzimati zdravo za gotovo; svako od nas treba da preduzme mere kako bi se zaštitila životna sredina i očuvalo zdravlje ljudi.

*Ovaj članak je namenjen samo za opšte informisanje i ne predstavlja pravni savet.

08.10.2020 · EMISIJE / KANALIZACIJA / METAN / MULJ / OTPADNE_VODE / POGLAVLJE_27 / POSTROJENJE_ZA_PRERADU_OTPADNIH_VODA / VODA