TREĆINA GRAĐANA SVESNA UTICAJA MODNE INDUSTRIJE NA ŽIVOTNU SREDINU


09.10.2020
         Gotovo polovina građana Srbije upoznata je sa nepovoljnim uslovima u kojima se proizvodi odeća, ali tek svaki treći ispitanik ima određeni uvid u energetsku rasipnost modne industrije, pokazalo je prvo zvanično istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji, koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine, saopšteno je 9. oktobra.           

Ocenjeno je i da javnost u Srbiji nije ni približno dovoljno upućena i zainteresovana za sve ono što modna industrija, kroz takozvanu brzu modu, donosi sa sobom, poput toga da je za proizvodnju jedne majice potrebno 2.700 litara vode, a za jedan par farmerki 10.000 litara.

Svake godine u Srbiji se proda više od 80.000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi, pokazalo je istraživanje.

U Srbiji se najviše kupuju hulahopke i čarape, u proseku 8,3 komada godišnje po stanovniku, potom donji veš (7,6 komada) i majice i potkošulje (5,4 komada).

Ostali odevni komadi, poput košulja, bluza, haljina, pantalona i farmerki, se kupuju nešto ređe, između dva i tri komada godišnje, dok se jakne, kaputi, mantili i namenski komadi (ski odela, odela, kravate, bademantili ) kupuju najređe.

Odeća se u Srbiji najčešće kupuje u prodavnicama globalnih brendova (60,5%), prodavnicama polovne odeće (16,2%), prodavnicama domaćih proizvođača (13,4%), a zbirno manje od 10% građana kupuje preko interneta, na pijacama ili na nekim drugim mestima.

Pokazalo se da je kvalitet odeće presudan za 54,5% ispitanika, 41,2% smatra cenu kao najvažniji faktor, dok njih 4,3% kupuje odeću zbog trenda.

Međutim, skoro svaki treći ispitanik nosi pantalone i farmerke, trenerke i majice do 12 meseci.

U Srbiji se prosečno najkraće nose čarape (14 meseci) i donji veš (20 meseci).

Čarape 73,1% ispitanika nosi manje od godinu dana, a slično je i sa boksericama/gaćicama i brushalterima, koje 57,5%, odnosno 48,4% ispitanika nosi kraće od jedne godine.

Na drugoj strani, najdugovečniji rok nošenja imaju ski odela (58 meseci), a potom kaputi i bademantili (po 52 meseca).

Kada više ne žele da nose pojedine odevne komade, više od 55% ispitanika poklanja odeću, 16% je čuva, a isti procenat ispitanih donira odeću.

Najmanji broj ispitanika nastoji da je proda (2,2%), oko 7% menja namenu odeći, dok je gotovo 4% baci.

Iako se često ponavlja da žene prednjače u kupovini odeće, istraživanje je pokazalo, da osim minimalnih razlika u broju pojedinih kupljenih komada, oba pola beleže isti prosek, ali je rok nošenja odevnih predmeta kod muškaraca kraći nego kod žena.

Istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji ukazalo je da je modna industrija jedna od grana koja najviše zagađuje okolinu.

Istaknuto je da sistem proizvodnje i potrošnje tekstila ima ogroman uticaj na životnu sredinu, klimu i društvo, pa tako odeća, obuća i tekstil za domaćinstvo zauzimaju četvrto mesto u korišćenju resursa vode (odmah nakon hrane, smeštaja i transporta), drugo mesto u korišćenju zemljišta i peto po količini emitovanja gasova sa efektom staklene baste.

Istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji je sprovedeno od 27. jula do 10. avgusta 2020. godine i u njemu je učestvovalo 1.889 ispitanika iz cele Srbije.

Izvor: Beta

otovo polovina građana Srbije upoznata je sa nepovoljnim uslovima u kojima se proizvodi odeća, ali tek svaki treći ispitanik ima određeni uvid u energetsku rasipnost modne industrije, pokazalo je prvo zvanično istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji, koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine, saopšteno je 9. oktobra.

Ocenjeno je i da javnost u Srbiji nije ni približno dovoljno upućena i zainteresovana za sve ono što modna industrija, kroz takozvanu brzu modu, donosi sa sobom, poput toga da je za proizvodnju jedne majice potrebno 2.700 litara vode, a za jedan par farmerki 10.000 litara.

Svake godine u Srbiji se proda više od 80.000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi, pokazalo je istraživanje.

U Srbiji se najviše kupuju hulahopke i čarape, u proseku 8,3 komada godišnje po stanovniku, potom donji veš (7,6 komada) i majice i potkošulje (5,4 komada).

Ostali odevni komadi, poput košulja, bluza, haljina, pantalona i farmerki, se kupuju nešto ređe, između dva i tri komada godišnje, dok se jakne, kaputi, mantili i namenski komadi (ski odela, odela, kravate, bademantili ) kupuju najređe.

Odeća se u Srbiji najčešće kupuje u prodavnicama globalnih brendova (60,5%), prodavnicama polovne odeće (16,2%), prodavnicama domaćih proizvođača (13,4%), a zbirno manje od 10% građana kupuje preko interneta, na pijacama ili na nekim drugim mestima.

Pokazalo se da je kvalitet odeće presudan za 54,5% ispitanika, 41,2% smatra cenu kao najvažniji faktor, dok njih 4,3% kupuje odeću zbog trenda.

Međutim, skoro svaki treći ispitanik nosi pantalone i farmerke, trenerke i majice do 12 meseci.

U Srbiji se prosečno najkraće nose čarape (14 meseci) i donji veš (20 meseci).

Čarape 73,1% ispitanika nosi manje od godinu dana, a slično je i sa boksericama/gaćicama i brushalterima, koje 57,5%, odnosno 48,4% ispitanika nosi kraće od jedne godine.

Na drugoj strani, najdugovečniji rok nošenja imaju ski odela (58 meseci), a potom kaputi i bademantili (po 52 meseca).

Kada više ne žele da nose pojedine odevne komade, više od 55% ispitanika poklanja odeću, 16% je čuva, a isti procenat ispitanih donira odeću.

Najmanji broj ispitanika nastoji da je proda (2,2%), oko 7% menja namenu odeći, dok je gotovo 4% baci.

Iako se često ponavlja da žene prednjače u kupovini odeće, istraživanje je pokazalo, da osim minimalnih razlika u broju pojedinih kupljenih komada, oba pola beleže isti prosek, ali je rok nošenja odevnih predmeta kod muškaraca kraći nego kod žena.

Istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji ukazalo je da je modna industrija jedna od grana koja najviše zagađuje okolinu.

Istaknuto je da sistem proizvodnje i potrošnje tekstila ima ogroman uticaj na životnu sredinu, klimu i društvo, pa tako odeća, obuća i tekstil za domaćinstvo zauzimaju četvrto mesto u korišćenju resursa vode (odmah nakon hrane, smeštaja i transporta), drugo mesto u korišćenju zemljišta i peto po količini emitovanja gasova sa efektom staklene baste.

Istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji je sprovedeno od 27. jula do 10. avgusta 2020. godine i u njemu je učestvovalo 1.889 ispitanika iz cele Srbije.

Izvor: Beta

 

Gotovo polovina građana Srbije upoznata je sa nepovoljnim uslovima u kojima se proizvodi odeća, ali tek svaki treći ispitanik ima određeni uvid u energetsku rasipnost modne industrije, pokazalo je prvo zvanično istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji, koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine, saopšteno je 9. oktobra.

Ocenjeno je i da javnost u Srbiji nije ni približno dovoljno upućena i zainteresovana za sve ono što modna industrija, kroz takozvanu brzu modu, donosi sa sobom, poput toga da je za proizvodnju jedne majice potrebno 2.700 litara vode, a za jedan par farmerki 10.000 litara.

Svake godine u Srbiji se proda više od 80.000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi, pokazalo je istraživanje.

U Srbiji se najviše kupuju hulahopke i čarape, u proseku 8,3 komada godišnje po stanovniku, potom donji veš (7,6 komada) i majice i potkošulje (5,4 komada).

Ostali odevni komadi, poput košulja, bluza, haljina, pantalona i farmerki, se kupuju nešto ređe, između dva i tri komada godišnje, dok se jakne, kaputi, mantili i namenski komadi (ski odela, odela, kravate, bademantili ) kupuju najređe.

09.10.2020 · EURACTIV.rs