SRBIJA / EVROPSKI ZELENI PLAN PORUČUJE DA JE DEKARBONIZACIJA MOGUĆA NE SAMO U EU, VEĆ SVUDA / SRBIJA / AUTOR: VLADIMIR SPASIĆ


12.10.2020
Ideja Evropskog zelenog plana je da se pokaže da je dekarbonizacija moguća ne samo u Evropskoj uniji, nego u celom svetu. Zelena agenda za Zapadni Balkan, koja je najavljena ovim planom, pokazuje na čemu EU želi da radi sa ovim regionom, a to je zagađenje vazduha, energetska tranzicija… Dekarbonizacija je neminovnost, a rešenja za nju mogu biti različita, kao što to pokazuju primeri EU, SAD i Kine,NAVODI BALKAN GREEN ENERGY NEWS.

Ovo su neke od glavnih poruka današnje panel diskusije Evropski zeleni dogovor, koja je održana u okviru bine Kiseonik drugog dana Mikser festivala 2020, koji su otvorili Francine Pickup, stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji i Jorn Gjelstad, ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji.

Slika o dekarbonizaciji u Srbiji nije jasna

Dejan Ostojić, vođa sektora energetike u Svetskoj banci, održao je uvodno predavanje, tokom kojeg je poručio da dadešavanja u svetu, pre svega u EU, Kini i SAD, govore da je dekarbonizacija u toku, ali su njeni pokretači različiti.

Evropa je najviše odmakla, zahvaljujući političkim odlukama, i reforme će se nastaviti još brže jer to predviđa Evropski zeleni plan. Situacija u SAD je drugačija jer tamo tehnologija vuče promene, dok je Kina nedavno obećala da će postati kimatski neutralna do 2060, ali je pitanje da li će emisije gasova sa efektom staklene bašte biti smanjenje toliko brzo iako će dostići vrhunac 2030.


Ladeja Godina Košir (Circular Change): Tri poruke za Srbiju

Ideja Evropskog zelenog plana je da EU zadrži konkurentsku prednost, da ne zavisi od drugih za resurse, da sačuva radna mesta i da tranzicija bude pravedna. Poruka je koristite ono što imate, pa region mora da vidi na šta može da se osloni u energetici, poljoprivredi, transportu, jer će tako ojačati svoju poziciju.

Imam tri poruke za Srbiju: pogledajte vašu Mapu puta za cirkularnu ekonomiju i pronađite ideje za vaš biznis, grad, organizaciju, novca ima dovoljno, samo morate napraviti projekte, i budite srećni što živite negde gde ima resursa.


Kada je reč o Srbiji i dekarbonizaciji slika nije jasna jer nema sistemskih procena o emisijama CO2 i drugih gasova.

Srbija bi, prema njegovom mišljenju, mogla da nauči tri lekcije od EU, SAD i Kine na temu kako sprovesti dekarbonizaciju.

Iskustvo EU joj poručuje da su političke odluke pokretač promena. Od SAD bi mogla da nauči da tehnološke promene mogu predvoditi tranziciju, a primer je veća upotreba prirodnog gasa.

Poruka dešavanja u Kini je da promene u energetici pokreću promene u industriji i ekonomiji, pa bi Srbija, na primer, mogla da iskoristi velike zalihe litijuma, metala koji je veoma tražen u tranziciji.

Zelena agenda za Zapadni Balkan mora da se pretoči u konkretne mere

Antoine Avignon, programski direktor za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena u Delegaciji EU u Srbiji, rekao je da se pripreme za sprovođenje Evropskog zelenog plana nastavljaju planiranom dinamikom uprkos pandemiji korona virusa.

Prema njegovim rečima, ambicija ovog plana je da pokaže da je tranzicija moguća ne samo u EU, nego u celom svetu. I reagovanja su stigla, prvo od Kine, a čeka se šta će reši SAD, Indija…

Zelena agenda za Zapadni Balkan je, kao je istakao, važan aneks Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, koji je pre nekoliko dana usvojila Evorpska komisija.

To je zvaničan dokument EU u kojem ona pokazuje na čemu želi da radi sa ovim regionom – zagađenje vazduha, poljoprivreda, energetika…, rekao je Avignon, i dodao da je važno da se to pretoči u konkretne postupke i mere.

 

 

Srpske firme, kako je istakla Violeta Jovanović, izvršna direktorka Nacionalne alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), odlično su upoznate sa Evropskim zelenim planom. Dobar deo motivacije da se usklade sa onim što predviđa ovaj plan dolazi iz činjenice da im je EU izvozno tržište, pa žele da njihova roba tamo bude konkurentna.

 

Takođe, dobar deo kompanija ovu oblasti vidi kao deo svoje društvene odgovornosti i nastoji da drži korak sa onim što je regulativa, pa obično sebi nameću standarde koji su viši nego oni koji važe u Srbiji.

NALED kao svoj glavni zadatak vidi da podstiče stalni javno-privatni dijalog, da bi dogovor koji se postigne bio i održiv, istakla je ona.


Šta bi Srbija trebalo prvo da uradi?

Siniša Mitrović (PKS) – Reforme, novac i otvoreno društvo.

Antoine Avignon (Delegacija EU) – Energetska tranzicija i usvajanje zakona o klimatskim promenama.

Žarko Petrović (UNDP) – Da izabere između ulaganja u životnu sredinu ili plaćanje ceha za njeno narušavanje.

Violeta Jovanović (NALED) – Ulaganje u projekte za upravljanje otpadom i energetsku efikasnost.


“Srbiji je potreban srpski zeleni dogovor, mi nemamo nacionalni konsenzus o tome šta hoćemo od nas samih, a šta od drugih”, poručio je Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularu ekonomiju Privredne komore Srbije.

On smatra da Srbija ne može da bira, i da su reforme neizbežne.

“Glavno pitanje je da li se u Srbiji isplati biti zelen? Ne, jer naš regulatorni okvir to ne prepoznaje, nema elemenata zelenih javnih nabavki, nemamo stilmulativne mehanizme koji promovišu održivi razvoj…”, naveo je on.

Žarko Petrović, tim lider za vitalni razvoj u organizaciji UNDP, podelio je sa prisutnima rezultate nedavno urađene studije koji su pokazali da polovina od 140 ispitanih firmi smatra da su im najveći problem operativni troškovi, četiri petine da bi im mere za energetsku efikasnost smanjile te troškove, dok je većina ove mere finansirala iz sopstvenih sredstava.

 

12.10.2020 · ANTOINE_AVIGNON / DEKARBONIZACIJA / ENERGETSKA_TRANZICIJA / EVROPSKI_ZELENI_PLAN / MIKSER / SINIŠA_MITROVIĆ / ZELENA_AGENDA_ZA_ZAPADNI_BALKAN