MEĐAK: SRBIJA NIJE NAPRAVILA ZNAČAJAN ISKORAK NI U JEDNOM PREGOVARAČKOM POGLAVLJU SA EU


12.10.2020
Novi godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku u evrointegracijama pokazao je da se Srbija u tom procesu nije pomakla od maja 2019, ocenio je potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak.

U intervjuu za Betu i Euraktiv Srbija, Međak je rekao da se tim izveštajem od Beograda traži da promeni antievropsku retoriku i da napravi iskorak u vladavini prava i normalizaciji odnosa s Prištinom.

Međak je ukazao da pregovori o pristupanju EU mogu biti zamrznuti u svakom trenutku ako napredak u pregovaračkim poglavljima 23, 24 i 35 (pravosuđe i osnovna prava, pravda, sloboda i bezbednsot i u slučaju Srbije odnosi s Kosovom) nije u ravnoteži sa napretkom u ostalim oblastima.

U poređenju sa prošlogodišnjim izveštajem o napretku, naveo je Međak, Srbija je u ispunjavanju političkih kriterijuma ostala na istom nivou, sa ocenom 2,2 na skali na kojoj se spremnost za pristupanje EU meri od jedan do pet.

U ekonomskom kriterijumu ostvaren je napredak sa 3,0 na 3,25, dok se pravni kriterijum koji se odnosi na 35 pregovaračkih poglavlja pomerio sa 3,0 na 3,03.

"Srbija nije uspela da napravi značajniji iskorak ni u jednom pregovaračkom poglavlju, a u nekima je umesto da skida obaveze sa liste dodala nove", dodao je Međak navodeći primer poglavlja pet koje se odnosi na javne nabavke.

Prema rečima Međaka, Srbija je prvo usvojila novi Zakon o javnim nabavkama koji je ocenjen kao iskorak u dobrom smeru, ali je potom usvojen i Zakon o linijskoj infrastrukturi koji iz Zakona o javnim nabavkama izuzima najveće infrastrukturne projekte, puteve, železnice, što je u Izveštaju Evropske komisije označeno kao ozbiljno otvaranje mogućnosti za visoku korupciju i kao zakon kojim se zaobilaze pravila EU za javne nabavke.

Međak je ukazao da je, po novoj metodologiji pristupnih pregovora usvojenoj u martu, funkcionisanje demokratskih institucija uvedeno kao novi kriterijum koji važi za sve države u procesu pristupanja.

"Postojanje funkcionalnih institucija koje garantuju demokratiju, slobodu, vladavinu prava, ljudska i manjinska prava predivjeno je prvim kriterijumom iz Kopenhagena za članstvo u EU, ali to sada počinje da se prati kao poseban parametar koji će morati da se ispuni", rekao je Međak.

Srbija je međutim dobila i dodatni kriterijum koji je već ocenjen u ovogodišnjem izveštaju, a to je retorika - način na koji najviši državni funkcioneri u javnosti komuniciraju o EU.

"Jasno nam je rečeno da retorika mora biti tačna i nedvosmislena u pogledu srpskog opredeljenja da se uđe u EU. To je posledica negativne retorike koja već godinama postoji u Srbiji, gde se, pre svega preko tabloida, stvara anti-EU kampanja koja dovodi do toga da opada podrška građana za članstvo u EU", rekao je Međak.

Međak je ukazao da istraživanja jasno pokazuju da je u Srbiji više mladih između 15 i 29 godina koji su "protiv" EU nego onih koji su "za", dok su u evropskim zemljama mladi najviše proevropski orijentisani dodajući da je to rezultat antievrropske retorike koja će od sada da se meri.

"U izveštaju jasno piše da Vlada Srbije nastavlja deklarativno da se zalaže za članstvo u EU. Međutim, postoji potreba da se stavi veći naglasak na objektivnu, pozitivnu i nedvosmislenu komunikaciju o EU koja je glavni poltički i ekonomski partner Srbije. I to se mora stavljati do znanja građanima", naglasio je.

Nova metodologija EU predviđa i reverzibilnost u pregovaračkom procesu ukoliko nema napretka.

"Klauzula o balansu", podsetio je Međak, postoji u pregovaračkom okviru EU od početka i predviđa mogućnost zamrzavanja pregovora ako dođe do disbalansa između napretka u poglavljima 23, 24 i 35 i procesa usklađivanja sa EU u celini, na inicijativu Evropske komisije ili trećine članica EU.

 

 

12.10.2020 · EUROACTIV