PRAVO DA GRAĐANI ZNAJU ISTINU JE OSNOVNO PRAVO DEMOKRATIJE


14.10.2020
Knjiga "Misija informisanja: novinari izloženi riziku progovaraju" čiji su koautori Merilin Klark (Marilyn Clark) i Vilijam Horsli (William Horsley) predstavljena je danas na onlajn skupu "Poboljšanje bezbednosti novinara u Evropi" koji je organizovao Savet Evrope. Pravo građana da znaju istinu je osnovno pravo demokratije, a dobra informisanost je od suštinske su važnosti za njihovo učešće u demokratskim procesima, izjavili su na predstavljanju knjige predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (SE) Rik Dams i Generalni direktor SE za ljudska prava i vladavinu prava Hristos Đakumopulos.

Kao nastavak studije iz 2017. koja je dala pregled 940 slučajeva pritisaka i zastrašivanja novinara, mešanja u njihov rad i autocenzure u zemljama članicama SE, danas predstavljena knjiga zasniva se na intervjuima sa 20 novinara iz 18 zemalja koji detaljno opisuju oblike pritisaka kojima su bili izloženi u svom radu i načine na koje su uspeli da im se odupru.

Autori navode da su neki novinari u Evropi i dalje izloženi neprimerenim pritiscima i uznemiravanju, što često vodi ograničavanju ili čak suzbijanju širenja informacija od javnog interesa i autocenzuri.

Predsednik Parlamentarne skupštine SE Rik Dams izjavio je da građani imaju pravo da znaju istinu i da to može da dođe samo od novinara kojima može da se veruje, koji mogu da rade posao bez straha, ograničenja i progona.

"Pravo na znanje treba postaviti visoko na agendi Saveta Evrope i Parlamentarne skupštine SE jer kao što demokratija ne može da funkioniše bez principa podele vlasti, tako ne može ni bez četvrte grane vlasti – novinarstva", rekao je Dams.

On je ukazao i na pojavu pete vlasti – društvene mreže, nad kojima ne postoji kontrola i na kojima svako može da bude novinar.

Stoga je Dams predložio da u Parlamentarnoj skupštini SE treba da se razmotri postavljanje standarda za društvene mreže, kako bi korisnici znali kome mogu da veruju.

Dams je izjavio da vlada atmosfera nekažnjivosti za napade na novinare.

"Pogledajte šta se dešava u SAD, gde možete da napadate novinare, da govorite da su to loši ljudi, i to u osnovi znači da u glavama tih ljudi, ako ne govorite ono što oni govore, makar to bila i laž, onda niste vredni da budete novinar", rekao je Dams.

Dodao je i da novinari u mnogim zemljama tokom pandemije korona virusa nisu mogli objektivno da izveštavaju o situaciji, jer su im državni organi ograničavali pristup infomracijama, često opravdavajući do željom da ne stvaraju paniku.

Generalni direktor SE za ljudska prava i vladavinu prava Hristos Đakumopulos izjavio je da su novinari od suštinske važnosti za demokratiju, jer omogućavaju da građani budu dobro informisani da bi mogli da aktivno učestvuju u javnim debatama i demokratskim procesima.

"Istovremeno, vidimo da kada društvo postane više polarizovano, onda se stanje u novinarstvu pogoršava. Vidimo taj trend u mnogim zemljama širom Evrope, vidimo ponekad oštre napade na novinare, proglašavanje nepodobnih priča za lažne vesti, zastrašivanje, fizičke napade i ubistva", rekao je Đakumopulos.

On je kazao da je ubistvo malteške novinarke Dafne Karuane Galicije, koja je istraživala korupciju, moćan podsetnik ozbiljnosti tih pretnji. Galicija je ubijena pre tačno tri godine, a za njeno ubistvo još niko nije odgovarao. Ona je jedna od novinarki koja je dala intervju za knjigu "Misija informisanja", samo 10 dana pre nego što je ubijena.

Đakumopulos je rekao da ta knjiga daje glas najizloženijim pripadnicima novinarske profesije, onima koji su bili izložni pritiscima zbog svog posla i koji su spremni da pričaju o tome.

"Njihove priče pokazuju realnost u kojima novinari danas rade i daju ljudsku dimenziju statističkim podacima iz prethodne studije iz 2017. Ona pruža razumevanje situacije na terenu viđene kroz oči novinara", izjavio je Đakumopulos.

Cilj ove studije je da se stvore uslovi u kojma novinari mogu da rade bez straha, rekao je Đakumopulos i izrazio nadu da će zemlje članice SE uzeti u obzir zaključke knjige i raditi na stvaranju bezbednijeg okruženja za novinare.

Savet Evrope je saopštio da su intervjuisani novinari izabarni zbog iskustva i veštine u izveštavanju u javnom interesu i razotkrivanju nepravde i zlostavljanja. Oni su govorili o svom radu, direktnim iskustvima, pretnjama, zastrašivanju, nadzoru i hakerskim napadima kojima su izlagani ali i o autocenzuri, strategiji odupiranja i suočavanja s pritiscima kao i rutinskim propustima državnih vlasti da novinarima pruže potrebnu zaštitu u vršenju uloge javnog nadzora.

Istražujući slučajeve zastrašivanja novinara u zemljama članicama Saveta Evrope knjiga pruža neprocenjiv resurs svima koji se bave zaštitom novinara, uključujući državne vlasti i medijske radnike.

Iako se nalazi iz knjige ne mogu smatrati reprezentativnim za opštu situaciju u državama članicama SE, svako od pet poglavlja knjige pruža uvid u razumevanje i uspostavljanje osnovnih zaštitnih mera u zakonu i u praksi kako bi novinari ispunili svoju "misiju da informišu".

Poglavlje I istražuje pritiske koje su novinari iskusili u radu, Poglavlje II otkriva visoku cenu koju novinari često plaćaju zbog svoje posvećenosti u smislu psiholoških i drugih negativnih uticaja na njihov lični život, Poglavlje III istražuje kako pravni, politički, ekonomski i kulturni kontekst određenog okruženja oblikuje iskustva novinara u smislu prepreka i pritisaka koji ometaju njihov rad, Poglavlje IV razmatra kako novinari razvijaju otpornost da nastave rad uprkos često neprijateljskom okruženju u kojem rade i Poglavlje V daje spisak pouka koje se mogu izvući iz svedočenja i zapažanja novinara na prvoj liniji profesije.

Na osnovu analiziranih podataka, ova knjiga poziva na efikasne mere za zaštitu bezbednosti novinara izloženih riziku, na procesuiranje počinilaca napada i na stvaranje istinski povoljnog okruženja za slobodne, nezavisne i raznolike medije. Te mere uključuju pravne i regulatorne reforme, efikasne mere zaštite, poboljšane mehanizme nadzora i izveštavanja za zaštitu od pretnji, programe medijske pismenosti, dodatnu podršku kroz stručno osposobljavanje i psihosocijalnu podršku tamo gde je potrebno.

Izvor: EURACTIV.rs/Beta

 

   

14.10.2020 · EURACTIV.rs/Beta