BLIC - OVAJ UDAR ĆE BITI BLAŽI NIKOLIĆ ZA "BLIC BIZNIS" O TOME ŠTA ČEKA PRIVREDU I PO ČEMU SE DRUGI TALAS RAZLIKUJE OD PRVOG


09.11.2020
Iako će zatvaranje evropskih država uticati na privredu Srbije, mere koje donose nisu rigorozne kao što su bile na početku pandemije, a to znači da ne bi trebalo da imaju i ozbiljne posledice po našu zemlju, ocenio je za "Blic Biznis", ekonomista Ivan Nikolić.

Da li je trenutno zatvaranje u mnogim evropskim zemljama, sada opasnije po Srbiju nego u prvom talasu?

Svakako je sve mnogo blaže nego kako je bilo u proleće. Sada su zatvoreni samo pojedini segmenti uslužnog sektora i delimično je ograničeno kretanje ljudi, ali to nije ona potpuna zabrana. Nije to tako rigorozno i uporedivo sa kritičnim momentima kada je cela ekonomija stala krajem marta.

Iako nije tako ekstremno kao što je bilo, nije dobro što se ograničava bilo kakvo kretanje ljudi. I to pokazuju aktuelni podaci. Recimo, samo ako se pogledaju podaci u vezi sa prometom u trgovini, tačno se vidi da promet stagnira. Čak postoje i zemlje gde je promet u padu ponovo, a sve će se to odraziti i preneti i na našu ekonomiju. Naši proizvodi koji se tamo izvoze će imati, na neki način, manju tražnju baš zato što su ljudi ograničeni kretanjem ili nekim komotnijim ponašanjem.

Koliko bi trenutni, drugi talas mogao da bude pogubniji po srpske firme?

Videćemo kako će se stvari odvijati, za sada nije dobro, ali svakako se čini da neće biti zatvaranja kakvog je bilo, niti rigoroznih mera kakve su bile u aprilu. Moguće je da će deo uslužnog sektora, deo restorana i kafića biti pogođen u nekom delu dana. Svakako to nije uporedivo sa rigoroznim merama koje smo imali proletos, prema tome to neće imati tako ozbiljne posledice.

Šta biste ocenili kao dva najveća izazova za firme u narednim mesecima?

Održanje likvidnosti, mada to kod nas nije još uvek problematično jer je bankarski sektor likvidan. Ne bi trebalo da se kriza, govoreći u celini, ispolji, i još uvek je zadovoljavajuće stanje i nemamo većih problema. Dobro je da je taj segment - ugostiteljstvo- koji je najpogođeniji, sa udelom u našoj ekonomiji jako mali. Podsetiću vas samo da recimo, turizam ima udeo od 1,6 odsto. Nije to nešto što bi značajno produbilo pad.

Drugi bi, recimo, mogao da bude psihološka tenzija zbog virusa. Nije dobro što ovo na neki način narušava trenutno poslovanje ili normalne tokove, ali polako ovo prihvatamo kao neku stvarnost i tome se prilagođavamo, ako se nismo već i prilagodili. Jeste da su rezultati lošiji i da se suočavamo sa rastom broja novozaraženih, te s tim u vezi možda dolazi do zastoja u proizvodnoj aktivnosti na neki period. To svakako nije dobro, ali čini se da i taj neki problem koji smo imali proletos, osećaj krajnje neizvesnosti nije u toj meri trenutno prisutan.

Pod uslovom da epidemiološka slika bude stabilizovana od proleća, kada bi privreda Srbije mogla da "stane na noge"?

Srbija ima neku svoju izolovanu dinamiku, ali naša dinamika pre svega zavisi od okruženja i od Evrope, ali i celog sveta. Ne možemo da očekujemo da rastemo ne znam koliko, a da drugi padaju ili stagniraju. Oporavljaćemo se, naravno, očekuje se da ćemo u narednoj godini, u poređenju sa prošlogodišnjim neaktivnostima imati dobar međugodišnji rezultat. Postojeća dinamika u ključnim sektorima, sa naravno očekivanjem blagog oporavka u okruženju i sa vakcinom eventualno, podržava projekciju da bismo dogodine mogli da zabeležimo značajan rast.

 

FOTO: TANJA VALIĆ / TANJUG

 

 

Ivan Nikolić

 

Nema sada nekih ekstremnih šokova, niti se očekuje da ih bude, kao što je bilo u poslednjoj nedelji marta ili u aprilu. Očekuje se vakcina oko Božića ili Nove godine , te se prognozira da će se odmah "prodisati", biće lakše, ali očigledno je da će virus cirkulisati možda i godinama, te je dobro da smo prihvatili tu realnost.

Kada govorimo o našem BDP do kraja godine, ako držimo visoku građevinsku aktivnost, sa ovom dinamikom koju imamo u industriji i poljoprivredi, već dobrim rezultatima u prometu i trgovini, to bi bilo zaista ono što priželjkujemo i bilo bi približno prošlogodišnjem rezultatu. Videćemo kako će se sve završiti, ali ova godina je svakako skoro pri kraju.

U Evropi su sada banke na udaru zbog sve više nelikvidnih firmi. Šta očekuje srpski finansijski sistem?

Ako se pogledaju stope naplativosti potraživanja banaka, nemamo problema. Iznos tih teško naplativih potraživanja banaka je u ovom trenutku na istorijskom minimumu. Čitav bankarski sektor i finansjiski sistem je zdrav. Naravno da postoji rizik i da se očekuje da će rasti broj tih firmi koje imaju problem jer ovo stanje traje.

·          

  

09.11.2020 · • IVAN_NIKOLIĆ / • PRIVREDA / • VIRUS_KORONA / • KRIZA /