CINS / NASILJE U PORODICI SVE PRISUTNIJE, ALI BROJ KRIVIČNIH PRIJAVA OPADA


12.12.2020
Tokom 2019. godine za krivično delo nasilje u porodici tužilaštvima u Srbiji prijavljeno je skoro 1.000 osoba manje nego u godini pre, pokazuju podaci Republičkog javnog tužilaštva. Međutim, to ne znači da se smanjuje porodično nasilje, kaže za CINS Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra i napominje da prema podacima policije broj prijava ove vrste nasilja raste iz godine u godinu.

U maju 2019. Mirjana Janković iz Novog Sada zajedno sa decom napustila je svog supruga Gorana i prijavila ga za nasilje u porodici. Prema pisanju medija, ovo nije bio prvi put da se Mirjana rastaje sa suprugom zbog njegovog nasilničkog ponašanja. Nakon prijave Goranu je izrečena zabrana prilaska i komuniciranja sa njom, a podneta je i krivična prijava protiv njega.

Samo u prošloj godini krivične prijave zbog nasilja u porodici podnete su protiv više od devet hiljada osoba, što je skoro hiljadu manje nego u 2018, pokazuju podaci Republičkog javnog tužilaštva (RJT).

Međutim, smanjenje krivičnih prijava ne znači da se nasilje smanjuje. Samo u 2019. godini Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je, prema rečima Tanje Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC), zabeležilo više od 28 hiljada slučajeva nasilja, dok je 2018. godine bilo 25,5 hiljada slučajeva.

Prema njenim rečima, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji se primenjuje od sredine 2017. godine, omogućio je da policija hitno interveniše i da se nasilniku odmah zabrani kontakt i udalji iz kuće ili stana na 48 sati. Ovaj period može da se kasnije i produži na osnovu odluke suda. To je ohrabrilo žrtve da prijave i pretnje, psihičko maltretiranje i nasilje nižeg intenziteta.

Zašto broj krivičnih prijava opada?

Ignjatović kaže da zbog novog zakona MUP svake godine registruje veći broj slučajeva porodičnog nasilja, ali da je, s druge strane, to verovatno uticalo da policija i tužilaštvo podnose manji broj krivičnih prijava:

„Posebno ako nije bilo fizičkih povreda, jer se radi o složenim i dugim postupcima koji će se u najmanje 40% slučajeva završiti odbačajem krivične prijave“.

Ovo potvrđuje i podatak da je u prošloj godini od podnetih prijava protiv 15 hiljada osoba (novih i nasleđenih iz ranijih godina), protiv šest hiljada odbačeno. Samo petina je završila sudskom presudom. 

 Međutim, smanjenje krivičnih prijava ne znači da se nasilje smanjuje. Samo u 2019. godini Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je, prema rečima Tanje Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC), zabeležilo više od 28 hiljada slučajeva nasilja, dok je 2018. godine bilo 25,5 hiljada slučajeva.

Prema njenim rečima, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji se primenjuje od sredine 2017. godine, omogućio je da policija hitno interveniše i da se nasilniku odmah zabrani kontakt i udalji iz kuće ili stana na 48 sati. Ovaj period može da se kasnije i produži na osnovu odluke suda. To je ohrabrilo žrtve da prijave i pretnje, psihičko maltretiranje i nasilje nižeg intenziteta.

Ignjatović pretpostavlja da je izricanje hitnih mera zamenilo jedan deo krivičnih prijava za događaje nasilja niskog intenziteta (kao što je verbalno nasilje), koji se po prvi put prijavljuju i gde nema mnogo drugih dokaza osim izjave žrtve. Međutim, dodaje, to ne znači da učinioci nasilja u porodici ne treba da se kažnjavaju krivično:

„Kada bi se isto ili slično nasilje ponovilo u istoj porodici, uz prethodno izrečenu hitnu meru zaštite, to bi moralo da

 Kao i u 2018. godini, najviše osuđenih zbog porodičnog nasilja u prošloj godini dobilo je uslovnu osudu. Neki od uslovno osuđenih nasilje mogu da ponove, što može biti pogubno po žrtvu. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je ranije pisao o slučaju Olge Lovrić koju je, nakon više godina porodičnog nasilja, u julu 2017. ubio bivši suprug, inače dva puta osuđivani nasilnik na uslovnom otpustu.    

Ipak, Mirjana Janković iz Novog Sada nije dočekala suđenje. Uprkos krivičnoj prijavi i zabrani prilaska, samo dve nedelje nakon što ga je prijavila policiji, Goran je udarcima čekićem usmrtio Mirjanu i njene roditelje Nadu i Branislava Pajića.

Janković, koji je nakon tri dana bekstva uhapšen, priznao je zločin. Krajem februara 2020. mediji su izvestili da je izvršio samoubistvo u Okružnom zatvoru u Novom Sadu.

Podsetimo, ranije CINS-ovo istraživanje pokazalo je da je u prve dve i po godine primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici trećina žena ubijenih od strane članova porodice prethodno prijavljivala nasilje u porodici.

Vanredno stanje „sakrilo“ porodično nasilje

 

Prema podacima Autonomnog ženskog centra, u aprilu 2020, u vreme policijskog časa, jedna žena na jugozapadu Srbije uputila se ka policijskoj stanici. Krenula je da prijavi nasilje. Umesto toga su je u policijskoj stanici, prema navodima medija, sproveli kod dežurnog sudije za prekršaje koji ju je kaznio novčano u iznosu od 50.000 dinara jer je prekršila zabranu kretanja.

Tanja Ignjatović kaže da je u martu i aprilu, odnosno u vreme vanrednog stanja, broj prijava porodičnog nasilja policiji opao.

Vanredno stanje, policijski čas, zabrana kretanja nekoliko dana uzastopno ili potpuna za starije od 65 godina, to što su neki ljudi radili od kuće ili ostali bez posla i smanjena mobilnost, povećavali su mogućnost nasilnika da kontrolišu, izoluju, zastrašuju, prete ili čine nasilje prema članovima porodice, kaže Ignjatović.

„Istovremeno, nedostatak informacija, nedostupnost prijatelja, porodice, ali i institucija, strah zbog zdravstvene bezbednosti i egzistencijalni strah povećavali su zavisnost žrtava od nasilnika i smanjivali mogućnost da pozovu policiju, odu u Centar za socijalni rad, lekaru i da prijave nasilje i potraže pomoć“.

Da je vanredno stanje prikrilo pravu situaciju sa porodičnim nasiljem pokazuju podaci koje AŽC na mesečnom nivou dobija iz RJT-a i MUP-a o broju prijava nasilja u porodici i broju hitnih mera. Oni pokazuju da je broj prijava u prva dva meseca 2020. bio sličan kao prošle godine, dok je u maju 2020. prijavljeno više slučajeva nego u maju 2019.

Međutim, od jula do septembra ponovo je registrovan smanjeni broj prijava slučajeva nasilja – između šest i 13% u odnosu na iste mesece protekle godine. Ignjatović napominje da je to praćeno i smanjenjem broja hitnih i produženih hitnih mera u 2020. u odnosu na ranije.

 

 

 

 

 

12.12.2020 · CINS