SRBIJA / AUTOR VLADIMIR SPASIĆ / /OIEU SRBIJI SVE LAKŠE KORIŠĆENJE SOLARNE ENERGIJE – ŠTA TREBA DA ZNATE UKOLIKO ŽELITE DA SAMI PROIZVODITE STRUJU?


30.12.2020
Kada jedno domaćinstvo ili firma iz Srbije odluči da instalira solarne panele i započne proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe, i tako postane prozjumer (eng. prosumer od reči producer – proizvođač i consumer – potrošač), u Srbiji to više nije nemoguća misija, čak je vrlo jednostavno. Situacija se malo komplikuje kada prozjumer želi i da prodaje električnu energiju koju proizvede, ali ni to nije neizvodljivo. Zato ako ste razmišljali o solaru, samo napred, PRENOSI BALKAN GREEN ENERGY NEWS.

Naš portal se ovom temom bavio i pre dve godine u tekstu Iz ličnog iskustva – Šta vas sve čeka ako u Srbiji želite da postanete prozjumer? U odnosu na situaciju tada, danas je ipak jasnije šta je to što se u Srbiji može uraditi u sektoru solarne energije, ali je i relativno bolja situacija ne zato što se država potrudila da ovu oblast uredi ili što je finansijski podržala solarne projekte, poput RumunijeItalijeHrvatske i ostatka EU i tako podstakla proizvodnju čiste i zelene energije u procesu demokratizacije energetike, već zato što se tržište solara samo i nezaustavljivo razvija.

Solarni paneli smanjuju mesečne račune za električnu energiju i doprinose čistijoj i zdravijoj životnoj sredini

Dva su razloga zbog kojih se domaćinstva ili firme odlučuju da instaliraju solarne fotonaponske panele na krovovima kuća ili firmi. Prvi je ekonomski jer će im ta investicija smanjiti mesečne račune za električnu energiju, firmama dodatno obezbediti konkurentnost i efikasnost u poslovanju, a drugi je sve češće ekološki i želja i pojedinaca i biznis sektora da doprinesu čistijoj i zdravijoj životnoj sredini kroz proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Cena instaliranja solarnih panela u poslednjih desetak godina smanjena je oko 90%

Korišćenje solarne energije za zagrevanje vode koristi se već više desetina godina, ali za prozvodnju električne energije postalo je zanimljivo unazad nekoliko godina, zbog pojeftinjenja solarne tehnologije. Cena instaliranja solarnih panela i prateće opreme u poslednjih desetak godina smanjena je oko 90%, pa je snaga fotonaponskih elektrana u svetu u istom periodu povećana sa 40 gigavata (GW) na 578 GW.

Sa manjim brojem sunčanih sati Nemačka ima skoro 50 GW instalisane snage u solaru, a Srbija oko 10 MW, što je čak pet hiljada puta više

Na većem delu teritorije Srbije broj časova sunčevog zračenja znatno je veći nego u mnogim evropskim zemljama. Tako se u Nemačkoj proizvodi oko 1.000 kilovat-sati (kWh) po instalisanom kilovatu (kW) solarnih panela, a u Srbiji 1.200-1.400 kWh. Ipak i sa manjim brojem sunčanih sati Nemačka ima skoro 50 GW instalisane snage u solaru, a Srbija oko 10 MW, što je čak pet hiljada puta više!

Iako Srbija nema propise koji bi regulisali status prozjumera i podstakli njihov razvoj, stvari ipak idu napred, pa je instalirano više stotina solarnih fotonaponskih elektrana koje građanima i firmama obezbeđuju zelenu električnu energiju.

Period otplate investicije za građane 6-8 godina

O solaru u Srbiji razgovarali smo sa Miodragom Vukovićem, doktorom nauka i osnivačem i vlasnikom firme Conseko. Vuković je jedan od pionira u oblasti razvijanja projekata i primene solarne energije u Srbiji s obzirom da je u ovom poslu već 12 godina.

Građani i firme mogu da biraju između dve opcije: proizvodnja i potrošnja ili uz to i prodaja energije

Svima onima koji su zainteresovani za ugradnju solarnih panela, a ima ih, kako kaže, dosta, on za početak poručuje da bi trebalo razlikovati dve osnovne situacije kod fizičkih i pravnih lica, koje određuju proceduru instaliranja i njeno trajanje. Prva je kada solarna elektrana proizvodi energiju koja se samo troši u okviru domaćinstva ili firme (ovde postoje dve opcije – sistem sa i bez baterija za skladištenje energije), i druga kada se uz to energija i prodaje tako što se višak isporučuje u mrežu Elektroprivrede Srbije (EPS).

“U prvom slučaju imamo fotonaponski sistem sa hibridnim inverterom sa baterijama, koji nije povezan sa mrežom EPS-a. Koliko se energije proizvede toliko može i da se potroši, s tim što višak može da se sačuva u baterijama. Ako paneli ne proizvode dovoljno energije, a baterije su, prazne, onda se sistem prebacuje na mrežu EPS-a i obezbeđuje se nesmetano snabdevanje”, objašnjava Vuković, i dodaje da ovakav sistem može da obezbedi električnu energiju i u trenucima prestanka napajanja iz mreže.

Solarni paneli su rešenje da električnu energiju dobiju i oni objekti koji nemaju priključak na mrežu EPS-a

Ova elektrana je idealno rešenje za vlasnike objekata koji nisu uopšte priključeni na mrežu EPS-a jer može da im obezbedi snabdevanje energijom.

Građani obično postavljaju ovakve sisteme snage 2-15 kW, jer za veće snage nema ekonomske računice zbog većih baterija koje su skupe. Kako ovakve elektrane nisu povezane sa mrežom EPS-a, prema članu 144 Zakona o planiranju i izgradnji, za njih nisu potrebne nikakve dozvole. Procedura je komplikovanija ako građani ne žele da imaju baterije zbog čega fotonaponski sistem mora da bude sinhronizovan sa mrežom EPS-a, pa su potrebne određene dozvole.

Ugradnja fotonaponskih panela za građane košta oko 700 evra po kilovatu snage

Druga opcija za građane je kombinacija proizvodnje, potrošnje i prodaje, ali ovaj proces je solidno dug i komplikovan i tek se očekuje da država uredi i reguliše ovaj segment da bi građanima olakšala posao.

Instalacija fotonaponskog sistema za građane košta nekoliko hiljada evra, u proseku oko 700 evra po kilovatu. Period otplate je 6-8 godina, a trošak je manji za oko 500 evra ako se ne ugrađuju baterije.

Privreda se opredeljuje za elektrane do 150 kW ili one veće sa više od 500 kW

 

 

Firme obično instaliraju sisteme snage od 20 kW do 150 kW. One mogu vlasnicima da obezbede i proizvodnju i potrošnju i prodaju, s tim da je u slučaju prodaje električne energije potrebno dodatno vreme, oko godinu dana, da se prođe kroz proceduru pribavljanja dozvola. Kod privrede reč je najčešće o elektranama koje su povezane sa sistemom EPS-a odnosno sinhronizovane su na mreži.

 

Kada je reč o firmama, za snage veće od 160 kW potrebno je da se ispune određeni tehnički uslovi koje definiše operator distributivnog sistema (ODS) EPS Distribucija. U suštini to se odnosi na ugradnju opreme koja omogućava ODS-u da isključi ovu elektranu daljinski, u slučaju nekih nepredviđenih okolnosti. Ta oprema povećava trošak, pa je, kako ističe Vuković, investicija manje isplativa za elektrane snage 160-300 kW.

Instalacija solarnog sistema firme košta 550-650 evra po kilovatu

Zbog toga se privreda sa većom potrošnjim energije odlučuje za elektrane snage do 160 kW ili veće od 500 kW, sve do 2 MW. Ovakvih većih elektrana ima nekoliko u Srbiji i u toku je priprema za gradnju još nekoliko, navodi on, i dodaje da i Conseko radi na jednom takvom projektu. Reč je o industrijskim objektima sa krovovima površine od 3.000 kvadrata i više.

Instalacija solarnog sistema firme košta oko 650 evra po kilovatu za elektrane snage veće od 30 kW, a 550 evra za snagu veću od 100 kW.

Firmama se investicija u solarne elektrane od 30 kW do 150 kW isplati za 6-7 godina, a za elektrane snage veće od 500 kW period otplate je pet godina, navodi Vuković.

Ugradnja po modelu “ključ u ruke”

U zavisnosti od toga šta je krajnji cilj izgradnje solarne elektrane zavisi i procedura razvijanja projekta, odnosno trajanje samog poduhvata.

Ako fizička ili pravna lica žele samo da proizvode i troše električnu energiju koju su proizveli, kao i da imaju baterije za skladištenje energije, onda je procedura jednostavna i ceo projekat se veoma brzo realizuje.

Na osnovu sagledavanja karakteristika domaćinstva ili firme – površine i položaja krova, kao i potrošnje energije – Conseko, firma čiji je naš sagovornik vlasnik, priprema optimalno rešenje. Od trenutka kada donesu odluku da realizuju ovu investiciju do prvih kilovata koje elektrana proizvede obično prođe od tri sedmice do mesec ipo, navodi Vuković.

Ali, ako fizička ili pravna lica žele i da prodaju viškove električne energije onda je potrebno pribaviti lokacijske uslove, građevinsku dozvolu, rešenje o priključenju elektrane na distributivnu mrežu.

Građani moraju da postanu članovi energetske zadruge da bi prodavali energiju

Kod fizičkih lica ovde postoje dve faze, prva u kojoj moraju da pribave ova odobrenja, kao i druge saglasnosti, i druga, kada treba da postanu članovi neke energetske zadruge jer samo preko nje mogu da prodaju energiju EPS-u, sami to ne mogu.

Podaja energije je izvodljiva, ali ko to želi mora da ima strpljenje, poručuje Vuković, i kao primer navodi energetsku zadrugu Elektropionir u čijem je osnivanju Conseko učestvovao.

Zadrugu je osnovala arhiteka Ana Džokić, a razlog je problem koji je i sama imala sa ugradnjom solarnih panela. Inače, ovo je druga energetska zadruga u Srbiji, prva Sunčani krovovi osnovana je u Šapcu.

Džokić kaže da su zadrugu osnovali pre godinu dana sa idejom da pokažu da je moguće proizvoditi energiju, trošiti je, ali i prodavati.

Firme prodaju energiju preko ugovora sa firmama koje su snabdevači na tržištu

“Procedura za prikupljanje potrebne dokumentacije za moju solarnu elektranu je u toku. Sada sam na trećem od 13 stepenika koliko ih ukupno ima. Kada tu papirologiju završimo onda ćemo preko zadruge da sklopimo ugovor o prodaji energije i tako ćemo zaokružiti sve ono što bi građani trebalo da urade ako žele da postanu pravi prozjumeri, što znači ne samo da proizvode i troše energiju, nego i da je prodaju. To iskustvo ćemo onda podeliti sa svima koji su zainteresovani”, objašnjava ona.

Kada je reč o firmama situacija je nešto manje komplikovana. To dokazuje primer auto-servisa Cubi iz Novog Sada čija solarna elektrana od 144 kW proizvodi energiju za njegovu potrošnju, ali i omogućava prodaju.

Instalaciju elektrane i učešće u administrativnoj proceduri obavio je Conseko. Vuković kaže da Cubi plasira viškove u mrežu preko ugovora o prodaji energije koji je potpisao sa firmom, koja je privatni snabevač električnom energijom.

Cela procedura u slučaju Cubija trajala je godinu dana, navodi on, i dodaje da Conseko svojim klijentima nudi ne samo tehničku ekspertizu, isporuku opreme, ugradnju, već i pribavljanje svih potrebnih saglasnosti i odobrenja, kao i savete u vezi sa načinima prodaje energije.

Tržište finansija prati porast investicija u solar

Nekoliko banaka je na tržište plasiralo kreditne linije za finansiranje projekata kupovine i instaliranja solarnih panela. Među prvima je to uradila ProCredit banka koja kroz beskamatne kredite finansira projekte obnovljivih izvora energije, ali i podržava mala i srednja preduzeća, poljoprivredna gazdinstva i domaćinstva da unaprede energetsku efikasnost.

ProCredit banka nudi beskamatne kredite

“Naša namera je da u narednom periodu intenziviramo ulaganja u obnovljive izvore energije, kao i da pružimo još sveobuhvatniju podršku svima koji su zainteresovani za takvu vrstu investicija. U saradnji sa svojim poslovnim partnerima, uvoznicima i distributerima solarnih sistema, pripremili smo veoma atraktivnu ponudu za nabavku opreme i postavljanje manjih solarnih elektrana, namenjenu kako preduzećima i poljoprivrednim gazdinstvima, tako i fizičkim licima. U pitanju su beskamatni krediti naše banke, koji omogućavaju da svako ko želi da investira u solarne panele to i učini”, poručuje Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora ProCredit banke.

Prema Smiljkovićem rečima, najveću volju za promenom, ali i uštedama koju instalacija solarnih elektrana donese, pokazali su privrednici, ali uveren je da će i domaćinstva prepoznati brojne benefite koji nisu samo finansijski. “U momentu kada je zagađenje vazduha u Beogradu i drugim većim gradovima tema broj jedan, mi želimo da, svojim primerom, damo ohrabrenje i podsticaj drugima”, rekao je on.

UniCredit Lizing u saradnji sa okviru saradnje sa GEFF Srbija Lizingom nudi mogućnost instalacije panela preko lizinga

Ništa manje interesantna nije ni ponuda UniCredit Lizinga koja je u okviru saradnje sa GEFF Srbija Lizingom, kreditnom linijom Evropske banke za obnovu i razvoj, na tržište plasirala mogućnost finansiranja izgradnje solarnih elektrana putem lizinga. Ovaj model posebno je interesantan za mala i srednja preduzeća, kao i za registrovana poljoprivredna gazdinstva kojima je pristup tržištu kapitala po pravilu limitiran.

Poljoprivreda i prehrambena industrija imaju najbolje uslove da koriste solarnu energiju

Domaće firme koje posluju u poljoprivredi i prehrambeno-prerađivačkom sektoru trenutno u Srbiji imaju najpovojnije uslove da ugrade solarne panele, pre svega zbog povoljnih fnansijskih ponuda, kaže Vuković.

Naime, za smanjenje troškova za navodnjavanje i električnu energiju, one mogu da dobiju refundiranje i do 60% iznosa investicije u solarne panele u okviru IPARD programa. Fond za razvoj, takođe, obezbeđuje finansiranje i refundira čak 15-25% od vrednosti investicije.

IPARD program omogućava refundiranje i do 60 odsto troškova investicije

“Bez obzira što solarna tehnologija omogućava čistiji vazduh i manje štetnih emisija, ona donosi uštedu privredi jer joj smanjuje troškove za električnu energiju. Time, privredna društva u Srbiji postaju konkurentnija ne samo u zemlji nego i u inostranstvu. Kada se na to doda subvencija do 60% onda je više nego jasno da je ovo odlična prilika”, navodi Vuković.

Ako se u računicu uključi i taksa na CO2 koju uskoro planira da uvede EU kako bi oporezovala robu iz zemalja koje ne oporezuju emisije CO2, kao što to ona radi, što će poskupeti robu koju Srbija izvozi, jasno da će instaliranje solarnih panela za proizvodnju energije za sopstvenu potrošnju biti najbolje rešenje da privreda smanji troškove i izbegne nove.

Šta bi trebalo promeniti regulativi

 

Solarna hibridna elektrana snage 50 kW na krovu garaže Obilićev venac (slika: Conseko)

 

Kako olakšati građanima i privredi da sama proizvodi i troši energiju, kao i da viškove prodaje?

Vuković navodi da je za početak najvažnije da se pojednostave procedure da građani i firme mogu bez velikih prepreka da postave solarne panele da bi proizvedenu električnu energiju mogli sami da koriste.

Uvođenje net meteringa olakšalo bi prozjumerima da prodaju energiju

Jedno od rešenja je da se za elektrane snage do 10 kW, u slučaju kada prozjumer instalira sistem koji nema baterije, ne bi trebalo tražiti lokacijske uslove, ni odobrenje EPS-a, jer je to snaga koja je znatno manja od odobrene snage njihovog postojećeg priključka – 17,25 kW.

Da bi se olakšala prodaja viškova električne energije može se uvesti sistem net metering koji se u susednim zemljama već godinama jednostavno odobrava za snage do 11 kW, a u Poljskoj do 40 kW.

U suštini mora da se da prostor za sticanje statusa prozjumera i u Srbiji, kaže Vuković.

U većini zemalja EU to je već urađeno, ali se otišlo i korak dalje, jer su uvedeni i podsticaji da se potrošači podstaknu na ovu investiciju. Kako bi Srbija, ali i ostale zemlje regiona, lakše i brže pripremile propise za regulisanje statusa prozjumera i uvođenje olakšica za povećanje njihovog broja Sekretarijat Energetska zajednice je nedavno pripremio Smernice o integraciji prozjumera u mrežu.

Stvari su u drugim zemljama otišle toliko daleko da zainteresovani građani u Holandiji, na primer, da bi dobili status prozjumera treba samo da se prijave na sajtu, upišu ime, snagu elektrane, i to je sve. Samo tokom prošle godine ova zemlja je dobila 200.000 novih prozjumera. Šta bi bilo da su svi prolazili proceduru za dobijanje lokacijskih uslova i odobrenja za priključenje elektrane.

Kod nas je, međutim, procedura ista i za nekoliko kilovata i za sto kilovata, zaključuje Vuković.

30.12.2020 · ENERGETSKA_ZADRUGA / INVESTICIJA / KREDIT / NET_METERING / PROZJUMER / SOLARNA_ENERGIJA / SOLARNI_PANELI / TAKSA_NA_CO2