BLIC / "TEK ĆEMO VIDETI ŠTETU" INTERVJU: VLAHOVIĆ OTKIVA KOLIKO JE KORONA ZARAZILA EKONOMIJU I DA LI JE RAST OD 6 ODSTO U 2021. REALAN


06.01.2021
Ako bih morao sada da definišem ključni negativni uticaj Kovida-19 kod nas, onda je to svakako prekinut kontinuitet rasta bruto domaćeg proizvoda. Tek u poslednje dve godine ostvarili smo značajniji rast privrede od četiri procenta i postigli kakav-takav kontinuitet, pa je velika šteta prekid tog pozitivnog niza koji u dugom roku obezbeđuje rast životnog standarda stanovništva

To u intervjuu za "Blic" kaže Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, i dodaje da tek 2021. godine možemo da dođemo do pravog bilansa negativnih efekata na našu još uvek nezavršenu ekonomsku tranziciju i privredu u celini.

Kakav će biti taj bilans negativnih efekata?

- Rano je za konačno zaključivanje o štetama uzrokovane pandemijom kovid-19 jer zdravstvena kriza još nije završena, a u najbojem slučaju, svetski eksperti prognoziraju da tek krajem 2021. godine možemo očekivati konačno savladavanje ove pošasti. Treba dodati i da je promenjen smer kretanja javnog duga i fiskalnog deficita kao posledica programa pomoći privrede u pandemiji. Pod uslovom da u 2021. ostvarimo značajniji rast (pet odsto), biće nam potrebno nekoliko godina da javni dug i fiskalni deficit svedemo na nivo koji je bio na početku ove godine.

Da li su mere pomoći bile pravovremene i da li je trebalo više selektivnosti kod dodele državnih para?

- Na početku krize bilo je opravdano da mere budu linearne i opšte. Teško je bilo u startu sagledati kakav će efekat kriza imati na sve delove privatnog sektora, tačnije bilo je očekivano da će se proširiti na celokupnu privredu. Govorim o sektoru malih i srednjih preduzeća kojima je pomoć u najvećoj meri i bila namenjena. I struktura srpske privrede je takva da je insistiranje na selektivnosti u startu bilo izlišno. Naime, udeo horeca (hoteli, restorani, kafei) u stvaranju BDP-a je značajno manji u poređenju sa Hrvatskom, Crnom Gorom i Albanijom, gde je ta selektivnost u merama bila nužna. Pri definisanju drugog paketa mera, ciljana podrška je trebalo da bude implementirana.

Šta to znači?

- Tada se raspolagalo sa informacijama o uticaju krize na pojedine sektore. Verujem da su analize Ministarstva finansija signalizirale ka kojim sektorima treba usmeravati finansijsku podršku i sasvim je moguće da se taj princip primenio, da bismo treći talas pandemijske krize imali u manje izraženom obliku. Neke analize pokazuju da bi pomoć najugroženijima (mala i srednja preduzeća i preduzetnici u putničkom prevozu, horeca, turističke agencije, lične usluge), u trajanju od 12 meseci iznosila oko 340 miliona evra. Time bi se izbegle i dileme Kriznog štaba kako odrediti radno vreme ovih sektora u novembru i decembru.

PROČITAJTE JOŠ...

VLAHOVIĆ O PRIVREDI, REZULTATU I IZAZOVIMA: S obzirom na prognoze, dobro smo prošli, a sada je ključno samo jedno

BIZNIS KOLUMNA Aleksandar Vlahović: "Covid-19 i ekonomski rat"

Vlahović za "Blic Biznis": "Bojim se za Srbiju, njena ekonomija zavisi od brzine oporavka Evropske unije"

Da li je trebalo da se izbegne i davanje 100 evra svim punoletnim građanima?

- Teško da se može pronaći ekonomski zasnovano opravdanje za tu meru. Ako je cilj bio da se podstakne lična potrošnja i poveća tražnja i tako doprinese ekonomskoj aktivnosti, to je sasvim pogrešno jer iskustvo nas uči da se tako samo produbljuje eksterni deficit. Poželjno je direktno pomagati najugroženiji deo našeg stanovništva u regularnim uslovima i da to bude deo sveukupne socijalne politike. U vanrednim situacijama, kao što je ova kriza, direktna pomoć stanovništvu mora da bude bazirana na socijalnim kartama. Nevolja je što, 20 godina nakon demokratskih promena, mi nemamo precizni mehanizam identifikacije kome je ovakav vid pomoći potreban.

Imamo li identifikaciju koliko je korona zarazila srpski budžet?

- Rebalansom budžeta je predviđeno da fiskalni deficit u 2020. bude približno 9%, što je najviši iznos u proteklih 20 godina, za više od dva procentna poena iznad onog u 2014. godini, pre početka fiskalne konsolidacije. Deficit je i za 20% veći od prosečnog u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE), što je u nesrazmeri sa činjenicom da je srpska privreda, zbog svoje strukture, manje pogođena korona krizom, pa je pad našeg BDP više od tri puta manji u odnosu na pomenute zemlje.

Kako je to uticalo na javni dug?

- Visok deficit je neminovno povećao nivo javnog duga sa 53 na 60 odsto na kraju godine, koji bi bio i veći da u budžetu nisu zatečena likvidna sredstva od prodaje koncesije za aerodrom i očekivanog priliva od prodaje Komercijalne banke. Procene su da su višedecenijsko nedovoljno ulaganje u zdravstvo, kao i slabosti u poslovanju javnih preduzeća dodatno povećale deficit za 1,2 procentna poena. Kad se doda i isplata 100 evra svim punoletnim građanima koja je koštala 1,3% BDP, zaključujemo da ovih isplata i ulaganja nije bilo, da bi deficit u 2020. bio na nivou zemalja CIE. U narednoj godini fiskalna pomoć privredi ne može biti ni približno izdašna kao ove, oko 12 odsto BDP-a, te će deficit biti niži. Koliko niži, zavisiće od rasta BDP-a, ali i od odgovornog upravljanje javnim finansijama kao što je bilo na početku sprovođenja fiskalne konsolidacije.

Da li je realno da rast BDP u 2021. bude šest odsto i da li je budžet trebalo da bude restriktivniji?

- I 2021. godina donosi neizvesnost i smatram da je rast i budžet u celini trebalo planirati restriktivnije. Prognoze međunarodnih finansijskih institucija su raznolike, a MMF od svih je najoptimističniji, pa rast u Srbiji planira od pet odsto. Kriza izazvana kovidom je i interna i eksterna, pa je za naš budući rast veoma važno kojom brzinom se oporavljaju zemlje EU, posebno Nemačka i Italija. On ne teče onako kako je s početka godine predviđano. Smatram da je planirani rast od 6% dosta optimističan, a ako se ne ostvari, to će povećati fiskalni deficit i posledično uvećati javni dug.

Može li se povećati i nezaposlenost ako država nema para za pomoć privredi u 2021. godini?

- Za masivnije poduhvate pomoći nema fiskalnog prostora, ali to ne znači da manji programi neće biti opredeljeni za najugroženije. Što se tiče otpuštanja, očekujem da nakon isteka moratorijuma kod firmi koje su koristile program podrške, dođe do blagog povećanja nezaposlenosti. Dalji razvoj situacije će zavisiti od brzine završetka zdravstvene krize i od oporavka, to jest povećanja privatnih investicija, posebno stranih.

Koji su rizici i izazovi srpske ekonomije u 2021. godini?

- Izazovi su postizanje rasta od 6%, smanjenje fiskalnog deficita na 3% BDP-a i zaustavljanje rasta javnog duga na nivou od 60 odsto BDP-a. Rizici su nekontrolisani rast plata u javnom sektoru, smanjenje ukupnih privatnih investicija ispod 18 odsto BDP-a, nuždom naterana štednja na kapitalnim investicijama. Eksterni rizik je sporiji oporavak zemalja Evrozone.

Plate ne treba zamrzavati, ali...

Ima li logike onda da se u 2021. godini plate u javnom sektoru povećavaju umesto da se zamrznu?

- Ne mislim da plate u javnom sektoru treba zamrzavati, već da njihov rast treba ograničiti realnim rastom BDP-a. Naravno, treba izuzeti zaposlene u zdravstvu i obrazovanju, gde je značajnije povećanje plata poželjno i opravdano.

Demagoški, politički i sindikalni otpori

Da li je i transformacija EPS i Srbijagasa nužda zbog privatizacije?

- Bilo bi dobro da je transformacija ovih preduzeća odavno završena jer bi uštedeli novac izgubljen u njihovom subvencionisanju. Njihova uspešna transformacija ne trpi strategiju kreni -stani, jer se sa promenom vlasti sve zaustavlja i kreće iz početka. Postoje i jaki demagoški, ali i politički otpori koji se filuju u oblande otpora delimičnoj privatizaciji, a u suštini radi se o želji da se produži partijsko upravljanje i kadriranje. Otpora ima i iz privilegovanih poslovnih krugova, jer su velike javne nabavke ovih preduzeća i dalje najveća šansa za unosne poslove. Tu su i sindikalni otpori da se ne izgube stečene privilegije. Da zaključim, restrukturiranje ovih preduzeća je uvek bilo političko pitanje. Bez restrukturiranja i delimične ili potpune privatizacije javnih i državnih preduzeća nema ni uspešnog završetka tranzicije ni stvaranja uslova za trajni i održivi rast.

 

06.01.2021 · BLIC / SRBIJA