PEJIĆ NIKIĆ: NEKE IZJAVE I POTEZI DOVODE U PITANJE EVROPSKO OPREDELJENJE SRBIJE


08.01.2021
O evrointegracijama Srbije u 2020. i očekivanjima za 2021, dijalogu u društvu, reformama, demokratiji, izazovima na putu ka EU i izazovima pred EU, govori istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i koordinatorka koalicije prEUgovor Jelena Pejić Nikić.
  • Kako ocenjujete 2020. godinu, kada je reč o evropskom putu Srbije?

Za nama je najgora godina evrointegracija Srbije još od otvaranja pregovora o pristupanju. Formalno se to vidi u činjenici da nijedno novo pregovaračko poglavlje nije otvoreno. Suštinski, vidi se u višegodišnjoj mimikriji reformi, srozavanju standarda demokratije i vladavine prava, iščezavanju principa podele vlasti i sve većoj polarizaciji društva u kom se dijalog uporno obesmišljava. Neotvaranje poglavlja i najkritičkiji godišnji izveštaj Evropske komisije do sada znači da se stalo gledanju kroz prste Vladi Srbije za ove probleme.

Za nedostatak napretka u 2020. godini nije kriva (jedino) pandemija, koja je zaokupila i Srbiju i Evropsku uniju. Ona je u Srbiji samo ogolila stanje zarobljene države koje se godinama razvija uporedo sa pregovorima i štikliranjem stavki iz akcionih planova za poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda, bezbednost). Čak je vlast i pandemijom (zvaničnim merama i brojkama) manipulisala uoči i nakon izbora. Alarm izveštaji koalicije prEUgovor pokazali su alarmantne prakse institucija tokom i nakon vanrednog stanja, kao i skoro potpuno odsustvo aktivnosti obuhvaćenih akcionim planovima za poglavlja 23 i 24 u 2020. godini. Tome je doprinelo i neopravdano kasno formiranje Vlade. Revidirani akcioni planovi za ova poglavlja su usvojeni, to je pozitivan pomak – bar na papiru. Neki od rokova koji su u njima predviđeni već nisu ispoštovani. I bilo bi pogrešno da se rokovima da prioritet u odnosu na proces, koji mora da bude transparentan, inkluzivan i u duhu gotovo zaboravljene tolerancije prema konstruktivnoj kritici.

  • Očekivanja od 2021. godine

Očekujem da će vlasti reagovati na jasnije poruke iz Brisela i pokrenuti i ubrzati pojedine procese u narednoj godini. Koliko će sve to imati smisla, naspram sprovođenja aktivnosti pro forme, već je drugo pitanje, čiji odgovor ne vidim optimistično. Teško da će se nešto suštinski promeniti, jer nisu propisi bili problem, već stav i nedostatak volje. Ponekad čak i očigledna volja da se zakon ne primeni, ili da se zakon promeni nagore pod plaštom proevropskih reformi. Tako se cilj ustavnih izmena iz jačanja garancija nezavisnosti pravosuđa izokrenuo u kampanju za veću (političku) kontrolu nad sudstvom i tužilaštvom, Zakon o policiji se menjao da smanji transparentnost i uveća diskreciona ovlašćenja ministra policije, nacrt novog Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja pisan je prvobitno s namerom da se legalizuje loša praksa uskraćivanja informacija od strane društava kapitala u državnom (su)vlasništvu, novi Zakon o javnim nabavkama se zaobilazi donošenjem posebnih zakona i direktnim ugovaranjem ogromnih infrastrukturnih poslova, borba protiv terorizma vodi se protiv domaćih nevladinih organizacija... Samo su neki od primera. Najnoviji je usvajanje Kodeksa ponašanja narodnih poslanika koji će pre služiti za obračune sa političkim neistomišljenicima nego podići nivo demokratije i osnovne pristojnosti u Skupštini. Atmosfera u kojoj za svaku javno izrečenu kritiku vlasti očekujete protivkampanju ad personam je veoma obeshrabrujuća.

U 2021. godini očekujemo da se utanači nova metodologija pregovora i da se održi prva međuvladina konferencija o nalazima iz poslednjeg izveštaja Evropske komisije, u skladu sa novim pristupom. Još uvek ne znamo kako će se nova metodologija primenjivati na Srbiju. Srbija ima samo jedan neotvoren klaster, u oblasti zelene agende i održive povezanosti, dok je jedan klaster otvoren u celosti, a četiri su delimično otvorena. U ovom neotvorenom klasteru, na koji bi se nova metodologija mogla najlakše primeniti, imamo četiri poglavlja, od kojih su tri (14, 21 i 27) već spremna za otvaranje. No, za otvaranje ovog klastera Srbija mora da pripremi i poglavlje 15 (Energetika). Nije jasno kako će nova metodologija uticati na otvaranje novih poglavlja u delimično otvorenim klasterima.

  • Koji će biti najveći izazovi u procesu proširenja - koji za Srbiju a koji za EU?

Proces proširenja pati od nedostatka kredibiliteta, za obe strane. Jedan od ciljeva nove metodologije i jeste da to popravi. Sa strane Srbije, pojedine izjave i spoljnopolitički akti dovode u pitanje evropsko opredeljenje zemlje, u praksi se vidi izigravanje reformi, nazadovanje u ključnim oblastima – što ne bi smelo da se desi u državi koja pregovara o članstvu u EU, a kakav su evrointegracije prioritet govori i to da već više od godinu dana Srbija nema šefa Pregovaračkog tima. I građani to primećuju, te prema nedavnom istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, tek 9% smatra da je članstvo u EU glavni spoljnopolitički prioritet Srbije.

Sa strane Evropske unije, kredibilitet znači reagovati adekvatno na dešavanja u državama koje teže učlanjenju. Neotvaranje poglavlja u 2020. godini korak je u smeru povratka kredibiliteta. To je jasna poruka da dosadašnji pristup Vlade Srbije mora da se menja. To je pritisak u dobroj veri na vlasti Srbije da pospeše prave reforme u skladu sa evropskim vrednostima, jer očigledno da dosadašnji blag pristup iz Brisela ne daje rezultate (kao što nije dao ni u Makedoniji Nikole Gruevskog).

S druge strane, to znači i da se adekvatno nagrade pozitivne reforme i bolne promene za lokalno stanovništvo. Blokada početka pregovora sa Severnom Makedonijom od strane Bugarske iz razloga koji se kose sa evropskim vrednostima je jako loša poruka za sve nas. Za druge države članice, na primer Češku i Slovačku, takve ucene su neprihvatljive, te još nema pomaka u vezi sa ovom odlukom. Hronični problem procesa proširenja je što se na svakoj stepenici puta zahteva saglasnost svih članica, a praksa je pokazala da se one ne ponašaju uvek u dobroj veri. Vraćanje kredibiliteta tako bi značilo i uvođenje odlučivanja kvalifikovanom većinom u Savetu EU za međustepenike na putu od podnošenja zahteva do prijema u članstvo, ali teško da će se države članice odreći moći koju daje veto.

Pozitivna poruka iz EU bi bila i uključivanje država Zapadnog Balkana u rad Konferencije o budućnosti Evrope, koja treba da počne 2021. godine. Na taj način bi se pružila jasna poruka da smo deo njihove vizije zajedničke budućnosti.  

Izvor: EURACTIV.rs

 

08.01.2021 · EURACTIV.rs