BOREL: NEREDI U VAŠINGTONU IZRAZ PARALELNE REALNOSTI STVORENE DEZINFORMACIJAMA


11.01.2021
Šef evropske diplomatije Žozep Borel ocenio je da šokantni događaji u Vašingtonu moraju da budu poziv na buđenje za sve pobornike demokratije širom sveta, podsetnik da svet mora jače da se bori protiv dezinformacija i nejednakosti i obnovi globalnu saradnju radi promocije vladavine prava i demokratskih vrednosti.

Borel je u blogu objavljenom na sajtu Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) napisao da je kao i sve pristalice demokratije i prijatelji SAD širom sveta, bio šokiran prizorima iz Vašingtona gde je masa napala Kapitol hil kako bi sprečila glasanje o potvrđivanju Džoa Bajdena kao predsednika zemlje.

On je dodao da ti zapanjujući događaji pokazuju koliko je američko društvo oštećeno i podeljeno posle četiri godine administracije Donalda Trampa.

Borel je, međutim, rekao i da se to svakako ne može porediti sa raznim drugim napadima na demokratiju sličnog tipa pošto su snage bezbednosti, kao i gotovo sva državna tela i demokratske institucije SAD ispunile svoje dužnosti, kao što su to činile i nedeljama pre toga od 3. novembra i predsedničkih izbora.

Ipak je ocenio i da se ne može potceniti značaj onog što se dogodilo i potencijalna katastrofa koja bi bila izazvana da je situacija još više izmakla kontroli.

"Ono što je viđeno u sredu je samo vrh vrlo zabrinjavajućih događaja koji se odvijaju globalno poslednjih godina. To mora biti poziv na buđenje za zagovornike demokratije. Da se bore protiv zabluda i napada na demokratske vrednosti i da se prevaziđu podele u našim društvima. Ne samo u SAD", napisao je Borel.

Svi moraju da shvate da ako prihvatimo nazadovanje za nazadovanjem, čak i ako izgleda zanemarujuće, demokratija i njene vrednosti i institucije mogu na kraju nepovratno nestati, rekao je šef diplomatije EU.

Borel je istakao da je, da bi se izbegla takva sudbina, neophodno odmah reagovati "na svaku povredu nezavisnosti demokratskih institucija, na svaki demagoški ispad populističkih lidera, na svaku kampanju dezinformacija i na lažne vesti koje hrane i ohrabruju neprijatelje demokratije".

Šef EEAS je ukazao da je razlog za zabrinjavajući uspeh protivnika demokratije širom sveta vezan i za znatan porast nejednakosti u društvima sa obe strane Atlantika protiv kojih se mora boriti, a da je Evropa već počela da radi na tome da se taj trend promeni.

Evropa, prema njegovim rečiam, želi bolje da zaštiti svoje kompanije i svoja radna mesta kroz proveru stranih investicija, traži reciprocitet u trgovinskim odnosima, želi da bolje reguiše aktivnosti vekih multinacionalnih kompanija, posebno u digitalnom sektoru, i teži da se aktivno bori za poresku pravdu.

Borel je naglasio da su događaji u Vašingtonu, i za one koji su u to sumnjali, demonstrirali da su dezinformacije istinska pretnja demokratiji i da je potrebno boriti se protiv njih efikasnije kako bi se garantovalo pravo građana da dobiju istinite informacije.

Cirajući nedavni članak svoje saradnice iz španskog Ministarstva spoljnih poslova, Borel je naveo da se "demokratija zasniva na pretpostavci da će slobodna razmena ideja i mišljenja dovesti do toga da politička zajednica donese najbolju moguću kolektivnu odluku". "Ako izostaje informacija, nema ni demokratije, kao kada neki automobil koristi neprikladno gorivo", rekao je Borel.

On je ukazao je da, "za razliku od klasične propagande, koja sledi političke ideje, dezinformacija ne barata uverenjima, već teži da potkopa činjenice, sve dok one ne stvore paralelnu realnost" što je imalo "strahovit efekat u SAD".

"Razbijanje konsenzusa o činjenicama i realnosti znači da se političke rasprave ne vode o tome koje mere primeniti za rešavanje realnih problema, već o tome kakva je realnost u kojoj se mere primenjuju", rekao je Borel.

"Širenje dezinformacija podržano društvenim mrežama snažno je ojačalo autoritarne i ksenofobne tendencije u našim društvima", rekao je Borel, dodajući da je neophodna još efikasnija borba protiv te pošasti, da se mora garantovati pravo građana na istinite informacije i da je posebno važna borba protiv kampanja dezinoformacija za kojih stoje autoritarni režimi.

"Moramo biti u stanju i da bolje regulišemo sadržaj društvenih mreža, istovremeno temeljito poštujući slobodu izražavanja. Takva regulacija ne može se realizovati samo na osnovu pravila i procedura koje su definisali privatni akteri", ocenio je Borel.   

Takođe je potrebno, kako je napisao, da se preoblikuje globalizacija i ponovo izgradi multilatelarni sistem koji može da se suoči sa disfunkcijama koje su oslabile demokratije poslednjih decenija.

"S obzirom na snagu koju su nacionalistički i autoritarni režimi stekli na svetskoj pozornici, taj zadatak neće biti lak, ali je važan za sve one koji veruju u demokratiju i njenu budućnost", rekao je Borel i dodao da taj projekat mora da bude u centru budućih odnosa EU sa administracijom izabranog američkog predsednika Džozefa Bajdena.

Borel je poručio da veruje u snagu američkih institucija i da je uveren da će američka demokratija uspeti da nadvlada teškoće kroz koje sada prolazi, izražavaći nadu da će iz njih izaći još jača,  na dobrobit svojih građana i celog sveta.

Izvor:; EURACTIV.rs, Beta

11.01.2021 · EURACTIV.rs / Beta