BLIC / BIZNIS / PRIVREDA I FINANSIJE / KAD BI KORONA SADA STALA, NAJVEĆE EVROPSKE EKONOMIJE TRPELE BI POSLEDICE DO 2025! NEMAČKI INSTITUT TVRDI DA JE PET SEKTORA NA POSEBNOM UDARU


21.03.2021
Oporavak od korona-krize trajaće dugo i mnoge privredne promene koje donosi pandemija biće trajne, saglasni su analitičari. Ipak, i one najoptimističnije zabrinula je objava da će Nemačka privreda osećati posledice pandemije korona virusa najmanje do 2025. godine

Ekonomisti kažu da je činjenica da će se Evropa znatno sporije oporavljati od posledica pandemije od Kine ili Sjedinjenih Američkih Država, a to objašnjavaju različitim pozicijama u kojoj je korona-kriza zatekla velike privrede.

Kako se nameće pitanje šta zemlje u razvoju mogu da očekuju kada najjačim ekonomijama treba toliko vremena za saniranje posledica, ekonomisti ipak imaju i dobre vesti - neke države će upravo iz ove situacije sa virusom, izvući šansu da pridobiju nove investitore - mahom one koji svoje proizvodne pogone povlače iz Azije u Evropu.

Institut za istraživanje o zaposlenosti (IAB) upozorio je da će dugoročne posledice pandemije najviše pogoditi sektore maloprodaje, poslovnih usluga, ugostiteljstva, prevoza i vazduhoplovstva. IAB predviđa da će, povezano s pandemijom, ukupno biti ugašeno 500.000 radnih mesta, ali, 300.000 trebalo bi da bude otvoreno.

Brzinu oporavka određuje virus

Evropske privrede se oporavljaju sporo, ali brzinu određuje virus, ističe u razgovoru za "Blic Biznis" Vladimir Gligorov, ugledni srpski ekonomista koji je godinama bio saradnik bečkog Instituta za ekonomske nauke.

"Što se privrednog oporavka tiče, ukoliko se završi epidemija, on bi bio dosta brz. Godina dana verovatno ne bi bila dovoljna zbog nenadoknadivih gubitaka, ali mnogo više ne bi bilo potrebno", smatra Gligorov.

Kako objašnjava, zbog budžetske i monetarne podrške, finansijsko stanje evropskih privreda je stabilno. Takođe, iz istih razloga, povećanje nezaposlenosti je relativno blago, ali jasno je, kako kaže, da postoje grane koje ne mogu da povrate izgubljeno.

 

"To je u velikoj meri u sektoru usluga. Ručak koji niste pojeli juče u restoranu ne možete pojesti danas. Ali ako bi se povukao virus, ne bi imalo razloga za nove gubitke. Ne bi morali da se zaobilaze restorani, ili da se odlažu odmori. Opet, ostatak privrede bi trebalo da se oporavi relativno brzo. Ukoliko ste odlagali kupovinu novog automobila jer sedite kod kuće, to više ne bi bilo potrebno", kaže Gligovor.

Neke promene, smatra naš sagovornik, svakako bi mogle da budu trajne, a neke bi i trebalo da budu trajne.

"Povećano dostavljanje robe kućama, rad od kuće, veće korišćenje interneta za saradnju i sastanke, povećana zdravstvena briga, veće korišćenje zelene energije, kako bi se smanjilo zagađivanje, koje može da ima posledice po zdravlje, pa i po otpornost organizama na viruse - sve te promene i verovatno mnoge druge bi trebalo očekivati. Tako da će taj uticaj virusa biti dalekosežan", ocenjuje Gligorov.

Nisu još sasvim jasni, kaže Gligorov, podaci o demografskim posledicama, o tome koliko je demografski slika promenjena, a i kako bi eventualno mogla da izgleda u budućnost, a i tu bi mogle postojati dugoročnije posledice.

Evropa na drugačijoj startnoj poziciji od Kine i SAD

Da se evropske privrede oporavljaju sporo saglasan je i Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, koji navodi i da će se najrazvijeniji deo privrede najsporije oporavljati od korone.

"Već sada možemo da kažemo da se kineska privreda vratila na svoj trag na kojem je bila i pre korone. Takođe, realno je očlekivati i da će američka privreda do kraja godine ili najkasnije sredine sledeće godine biti tamo gde se nalazila i pre početka pandemijske krize. Dakle, sve govori da će Evropa najsporije da se izvlači iz problema koji su izazvani pandemijom", navodi Vlahović.

Razlog za to naš sagovornik vidi u raziličitim pozicijama koje su privrede imale u trenutku kada je počela korona-kriza.

"Stanje evropske ekonomije u jednom trenutku bilo je mnogo drugačije, da ne kažem lošije, nego što je to bio slučaj sa američkom i privredom Kine. Ne treba zaboraviti da je recimo italijanska privreda bila u recesiji tokom 2019. godine, rast u Nemačkoj je bio na nivou od 0,5 do jedan odsto u nekim kvartalima, čak možda i stagnirao u nekom trenutku. Na kraju krajeva, Evropska unija je u kontinuitetu suočena sa unutrašnjim problemima. S druge strane, generalno je do takvog stanja dovelo i usporavanje svetske trgovine kao posledice protekcionističkih mera Amerike i Kine, jer je to najviše uticalo na evropsku ekonomiju", navodi Vlahović.

Stoga, kaže, sasvim je logično da će i oporavak teći mnogo drugačije.

Prema njegovim rečima, jasno je da to za Srbiju nije dobra vest, kao i svim drugim zemljama koji dominantnu trgovinsku razmenu ostvaruju upravo sa zemljama Evropske unije, ali kaže da upravo u tome i postoji poslovna šansa.

"Pandemija i globalni ekonomski reset koji se dešava - izmenjeni uslovi poslovanja - pružaju neke nove šanse za rast i sada je na sposobnosti svake zemlje u razvoju u tome da li će te šanse biti iskorišćene u narednom periodu", kaže Vlahović.

Evropske multinacionalne kompanije povlače ulaganja i sele svoj kapital u Evropu i upravo to, kako kaže, treba da bude prilika za Srbiju.

"Srbija treba da se, pre svega stabilnošću, vladavinom prava, daljim jačanjem institucija, nametne kao atraktivna destinacija. Makroekonomskom stabilnošću koja krasi Srbiju sve ovo vreme - ne zaboravite da je Srbija imala najmanji pad u poređenju sa svim drugim evropskim zemaljama - Srbija može sebe da preporuči za ta atraktivna ulaganja", ocenjuje Vlahović.

 

 

 

21.03.2021 · BLIC / SRBIJA