ALEKSANDAR VLAHOVIĆ, PREDSEDNIK SAVEZA EKONOMISTA SRBIJE ZA PORTAL BIZNIS.RS / PROMENE SU DRAMATIČNE, POST COVID VREME ZAHTEVA RESETOVANJE / AUTOR: GORDANA BULATOVIĆ


29.03.2021
·         Na početku razgovora sa Aleksandrom Vlahovićem, ministrom u vladi Zorana Đinđića, jednim od najpoznatijih srpskih ekonomista i predsednikom Saveza ekonomista Srbije, neizbežno je pitanje – kako će ove godine izgledati Biznis Forum. Za sada je u nazivu ostao bez onog “Kopaonik”, obzirom da je Savez ekonomista Srbije, kao organizator ovog događaja, bio prinuđen da promeni i tradicionalni termin i mesto održavanja Foruma.

·         “Još uvek ne znamo da li ćemo imati ‘face to face’ događaj ili ćemo, prvi put, organizovati online Forum. O tome ćemo doneti odluku polovinom aprila, a sve u zavisnosti od epidemiološke situacije. Ukoliko Forum bude u online formatu izgubiće se jedna od osnovnih vrednosti ovog skupa – neposredni kontakt, upoznavanje, razmena argumenata u živoj i dinamičnoj diskusiji, kao i prilika za prezentaciju projekata i kompanija. Međutim, i pored toga siguran sam da će mišljenja i stavovi panelista na veliki broj tema obuhvaćenih programom korisno poslužiti kreatorima ekonomske politike za celovitije definisanje monetarne, fiskalne i industrijske politike u Covid-19 i post Covid-19 vremenu. Nastavljajući trend, koji postoji poslednjih deset godina, i ove godine teme koje su zastupljene na Forumu tiču se čitavog regiona Zapadnog Balkana, te će, sledstveno, zaključci Foruma umnogome pomoći i vladama čitavog regiona”, objašnjava za portal Biznis.rs Aleksandar Vlahović.

·         Manji prihodi i doznake

·         Kako se i u najavi Foruma kaže – svet zahteva “veliko resetovanje”. Prema Vlahovićevim rečima, nesumnjivo je tako, jer je pandemija Covid-19 imala snažan negativan uticaj na zemlje Zapadnog Balkana.

 

·         “Na osnovu najnovijeg regionalnog izveštaja Svetske banke iz oktobra 2020. godine, predviđa se da će se ekonomska aktivnost u regionu smanjiti za 4,8 odsto zbog slabije domaće i strane tražnje i poremećaja u lancima snabdevanja izazvanih zaključavanjem i logističkim poteškoćama na regionalnom i globalnom nivou. Zahtevi za socijalnim distanciranjem i stroge restrikcije putovanja posebno su teško pogodili zemlje zavisne od turizma i doznaka, gde je BDP opao između 8,4 odsto (Crna Gora) i čak 12,4 odsto (Albanija). Nivo ekonomske kontrakcije bio je znatno niži u Srbiji (-1,0 odsto), Bosni i Hercegovini (-3,2 odsto) i Severnoj Makedoniji (-4,1 odsto)”, navodi Vlahović i podseća da su, da bi predupredile dublje poniranje ekonomske aktivnosti, sve zemlje Zapadnog Balkana u prošloj godini implementirale programe podrške privredi, koji su u najvećoj meri bili zasnovani na fiskalnoj intervenciji.

 

·         “Ovakav vid podrške stvorio je, međutim, velike fiskalne pritiske. To indirektno sugeriše da će glavni izazov u ovoj i narednim godinama biti prilagođavanje fiskalne politike produženom stanju pandemije, uz poštovanje zahteva fiskalne održivosti. Svakako je to težak zadatak, imajući u vidu visinu ostvarenih fiskalnih deficita u 2020. godini i brzinu rasta javnog duga”, ističe Vlahović.

 

·         Nema skorijeg povratka na staro

·         Iako se posledice krize još uvek ne mogu u potpunosti sagledati, naglašava Vlahović, „jasno je da ne treba očekivati brz povratak na stanje koje je prethodilo pandemiji“.

 

·         „Mnoge industrije, poput turizma, a posebno hotelsko-ugostiteljskih usluga, trgovine, logistike, finansijskih usluga, razvoj nekretnina, i drugo, doživljavaju dramatične promene. Paralelno, u krizi se pojavljuju nove mogućnosti i šanse za rast. Stoga, ključno pitanje jeste kako da se nedovoljno razvijene privrede regiona, sa nedovršenom tranzicijom, još uvek nedovoljno efikasnim državnim aparatom i nesavršenim sistemom upravljanja, u svemu postave da bi što bolje iskoristile nove mogućnosti rasta koje će se pojaviti posle Covid-19 krize”, objašnjava predsednik Saveza ekonomista Srbije.

 

·         Kada je u pitanju Srbija, naglašava on, „jedno od polja na kome je potreban značajniji napredak jeste efikasnija zaštita svojine i ugovora, finansijska disciplina, ravnopravnosti učesnika na tržištu“.

 

·         „Neophodno je unaprediti kvalitet institucija, pri tome ne samo onih koje regulišu tržište, već i institucija koje garantuju pravnu sigurnost, zaštitu prava vlasništva, prava poverilaca. To je, prema izveštaju Svetske banke, već duži niz godina ozbiljno ograničenje za privlačenje velikih investitora iz razvijenih zemalja Evrope i sveta, ali ograničenje i za snažniji razvoj domaćih malih i srednjih preduzeća. Neophodno je nastaviti sa stvaranjem privrednog ambijenta u kome postoje jasna pravila igre koja će podstaći pojedince, preduzetnike da više štede, investiraju, uvode inovacije, preuzimaju rizike, dakle sve aktivnosti kojima se generišu privredni rast i podiže nivo zaposlenosti“, navodi on.

 

·         Zadržati teorijski ekonomski pristup

·         Za razliku od dela kolega, posebno iz sveta, ne vidi razlog da, kao ekonomista, menja svoj teorijski pristup nakon ove pandemije.

·         “Za tim nema potrebe. Niko ne spori da model tržišne privrede zasnovan na privatnoj, preduzetničkoj inicijativi, ima mane, pogotovu u kriznim vremenima. Zbog toga je tu država da anticikličnom ekonomskom politikom interveniše, pre svega kroz povećanje kapitalnih investicija. Mi ionako imamo izražen infrastrukturni jaz, te to još više naglašava potrebu države da na ovaj način investira i učestvuje u privrednom životu. Ali, bilo kakav državni intervencionizam gde će Vlada biti alokator resursa ili, još gore, preuzeti ulogu preduzetnika, je sasvim isključen i bio bi duboko štetan. Nadam se da o tome niko ne razmišlja ozbiljno, nakon silnih fijaska koje smo imali u poslednjih 30 godina tamo gde je država bila preduzetnik”, ističe Vlahović.

·         Okruženi smo izazovima

·         Podseća i da tekuća godina donosi nastavak neizvesnosti, te su, stoga, ključni rizici i izazovi u ovoj i narednim godinama, dostizanje projektovanog rasta od šest odsto, rezanje fiskalnog deficita na tri odsto BDP i zaustavljanje daljeg rasta javnog duga. Odstupanje od zadatih veličina rasta i deficita direktno će se, prema njegovom mišljenju, negativno odraziti na nivo javnog duga, kao i na dalji poremećaj eksterne ravnoteže.

“Ako se nadalje analiziraju predviđene pojedine stavke javnih rashoda, očigledno je jedan od rizika i nekontrolisani rast plata, odnosno svaki rast koji je viši od realnog rasta BDP. Takvu situaciju smo imali u 2020. godini. Takođe, produžetak pandemije mimo svih očekivanja sa početka ove zdravstvene krize, iziskuje dalju intervenciju države koristeći skučen fiskalni prostor. 

·         Za razliku od dela kolega, posebno iz sveta, ne vidi razlog da, kao ekonomista, menja svoj teorijski pristup nakon ove pandemije.

·         “Za tim nema potrebe. Niko ne spori da model tržišne privrede zasnovan na privatnoj, preduzetničkoj inicijativi, ima mane, pogotovu u kriznim vremenima. Zbog toga je tu država da anticikličnom ekonomskom politikom interveniše, pre svega kroz povećanje kapitalnih investicija. Mi ionako imamo izražen infrastrukturni jaz, te to još više naglašava potrebu države da na ovaj način investira i učestvuje u privrednom životu. Ali, bilo kakav državni intervencionizam gde će Vlada biti alokator resursa ili, još gore, preuzeti ulogu preduzetnika, je sasvim isključen i bio bi duboko štetan. Nadam se da o tome niko ne razmišlja ozbiljno, nakon silnih fijaska koje smo imali u poslednjih 30 godina tamo gde je država bila preduzetnik”, ističe Vlahović.

·         Okruženi smo izazovima

·         Podseća i da tekuća godina donosi nastavak neizvesnosti, te su, stoga, ključni rizici i izazovi u ovoj i narednim godinama, dostizanje projektovanog rasta od šest odsto, rezanje fiskalnog deficita na tri odsto BDP i zaustavljanje daljeg rasta javnog duga. Odstupanje od zadatih veličina rasta i deficita direktno će se, prema njegovom mišljenju, negativno odraziti na nivo javnog duga, kao i na dalji poremećaj eksterne ravnoteže.

·         “Ako se nadalje analiziraju predviđene pojedine stavke javnih rashoda, očigledno je jedan od rizika i nekontrolisani rast plata, odnosno svaki rast koji je viši od realnog rasta BDP. Takvu situaciju smo imali u 2020. godini. Takođe, produžetak pandemije mimo svih očekivanja sa početka ove zdravstvene krize, iziskuje dalju intervenciju države koristeći skučen fiskalni prostor. Ukoliko ta pomoć ne bude usmerena samo ka najranjivijim sektorima, kao što su HORECA, saobraćaj ili preduzetničke usluge, bojim se da ćemo bez preke potrebe izdvojiti mnogo više sredstava nego što je potrebno, te će se sve skupa odraziti na nivo budžetskog deficita. Jedan od evidentnih rizika je i dalje smanjenje privatnih, naročito domaćih, investicija. Stoga, zarad održavanja projektnog nivoa privredne aktivnosti, ukoliko fiskalni deficit tokom godine bude iznad planiranog nivoa, ne sme se štedeti na kapitalnim investicijama. Sve prethodno pobrojano jesu interni rizici. Od eksternih rizika vidim sporiji oporavak zemalja Evrozone, pogotovo privreda velikih zemalja, kao što su Nemačka i Italija, a koje su glavni trgovinski i investicioni partneri Srbije.

·         Deficit – cena podrške privredi

·         Vlahović smatra da je ovog trenutka prednost Srbije brzina i obuhvat vakcinisanja stanovništva i to ne samo u odnosu na države regiona, već i čitave Evrope.

·         “Uspešna vakcinacija jeste pretpostavka okončanja zdravstvene krize i dobro je što je naša vlada posebnu pažnju poklonila nabavci potrebnog kontigenta vakcina. Ako se fokusiramo samo na ekonomiju, naša prednost u odnosu na zemlje regiona jeste u postojećoj strukturi privrede. Pandemijska kriza je najviše pogodila zemlje u kojoj dominira sektor turizma i usluga. Kod nas je situacija bitno povoljnija, jer najveće učešće u stvaranju BDP imaju sektori poljoprivrede, industrije i građevinarstva, a oni su relativno bezbolno prošli kroz dosadašnju zdravstvenu krizu, sa izuzetkom drugog kvartala prošle godine. Nadalje, naša prednost je i u relativnom odnosu osnovnih makroekonomskih agregata. Nivo javnog duga, i pored rasta u prošloj godini je i dalje prihvatljiv, tj. fiskalni prostor za nove intervencije postoji. Zabrinjava rekordni rast budžetskog deficita u prošloj godini, od približno devet odsto BDP, ali to je cena masivne državne intervencije kroz program podrške privredi”, konstatuje Vlahović.

·         Četvrta industrijska revolucija

·         Predsednik Saveza ekonomista Srbije ističe i da je pandemija samo naglasila promene koje donosi četvrta industrijska revolucija. Promene koje se danas događaju razvijaju nove tehnologije kao što su veštačka inteligencija, 3D printing, robotika, mašinsko učenje, proširena stvarnost, odnosno izmenjena realnost, genom editing, nanotehnologija, pametni gradovi.

·         “Sve te promene duboko menjaju način na koji društvo proizvodi, razmenjuje i distribuira vrednost. Vreme velikih promena predstavlja šansu za male, nedovoljno razvijene zemlje, kao što je Srbija. To je šansa za skokoviti razvoj i hvatanje tehnološkog priključka sa razvijenim svetskim privredama. Ono što nas treba da raduje je činjenica da je izvoz sektora IT usluga do kraja 2019. godine rastao po stopi od 30 odsto, a da je rast nastavljen i u pandemijskoj 2020. godini. Takođe, inovativno preduzetništvo ima dinamičan razvoj. Po kvalitetu inovativnih rešenja proizvodi koje kreiraju domaći startapovi su na svetskom nivou. Inovacioni eko sistem se razvija i upotpunjuje inkubatorima pri obrazovnim ustanovama. Postoji razumevanje da će transformacija koju donosi Industrija 4.0 obuhvatiti sve društvene i političke institucije.  Ali, Srbiji nedostaje jasna društvena i politička, nacionalna strategija, koja će zemlju snažno pogurati ka zoni visokog rasta i time iskoristiti šanse koje su teško stečene u proteklih nekoliko godina”, navodi Vlahović.

·         Ističe i da je u studiji “Novi izvori rasta”, koju je uradila Svetska banka, pokazano da danas u Srbiji više od dve trećine kompanija ne mogu da planiraju razvoj zbog nedostatka adekvatne radne snage.

 

“U vremenu ekonomije zasnovane na znanju, obrazovanje je ključni faktor dugoročnog razvoja države i društva. Obrazovni sistem mora da odgovori zahtevima tržišta rada. U pomenutoj četvrtoj industrijskoj revoluciji mnoga zanimanja nestaju, rađaju se nova, a najveći deo postojećih će pretrpeti značajne promene. Stoga akcenat obrazovanja mora biti na razvijanju kreativnosti, inovativnosti, analitičkog i kritičkog mišljenja i celoživotnog učenja. Očigledno je da naš obrazovni sistem kasni u razvoju u odnosu na zahteve vremena. Decenijama je zatvoren u sebe, bez razvijene veze sa privredom. U pokušajima da se napravi reforma obrazovanja prisutni su diskontinuiteti. Čini mi se da je od 5. oktobra na ovamo, najveći broj ministara promenjen upravo u ovom resoru. Kao da se još uvek nedovoljno shvata da su obrazovanje, nauka i inovacije stubovi unapređenja konkurentnosti privrede”, zaključuje Aleksandar Vlahović. / Biznis.rs

 

29.03.2021 · BIZNIS.RS