MINISTAR S. MAKEDONIJE OČEKUJE MANJE TENZIJA SA SOFIJOM POSLE BUGARSKIH IZBORA


30.03.2021
Tenzije između Severne Makedonije i Bugarske, koja blokira put Skoplja ka članstvu u EU, trebalo bi "prirodno da opadnu" posle izbora u Bugarskoj 4. aprila, rekao je ministar pravde Severne Makedonije Bojan Maričić.

"Mislimo da intenzivnim dijalogom posle bugarskih izbora možemo da postignemo dogovor, ako imamo istinsku volju... i ako tražimo rešenje zasnovano na uzajamnom poštovanju, racionalnosti, evropskim vrednostima i modernom konceptu za 21. vek", rekao je 30. marta Maričić u intervjuu za EURACTIV.

Na pitanje da li je dobra strategija čekati na ishod izbora, s obzirom da se čini da u Bugarskoj postoji međustranački konsenzus o vetu za Skoplje, Maričić je rekao da Severna Makedonija treba da vidi ko će joj biti partner u pregovorima.

Tenzije između dve zemlje jugoistočne Evrope intnezivirane su nakon što Sofija jesenas Skoplju nije dala "zeleno svetlo" za početak pregovora o pristupanju EU pozivajući se na neslaganja po pitanju jezika i zajedničke istorije.

Bugarska i Severna Makedonija potpisale su 2017. ugovor koji je trebalo da pruži okvir za rešavanje sporova ali je Sofija ocenila da je od tada postignut napredak nedovoljan.

"Nažalost, to nije dalo tako intenzivne i brze rezultate kao što je Bugarska možda očekivala ali mislili smo da je to dobar okvir za upravljanje razlikama", rekao je Maričić i istakao da pregovori treba da se temelje na "uzajamnom poštovanju" i "samoopredeljenju".

Skoplje ukazuje da Sofija odbija da prizna makedonsku etničku pripadnost i jezik koji se razlikuju od bugarskog. Istovremeno Sofija kaže da Severna Makedonija iskrivljuje i prisvaja delove bugarske istorije.

Bilateralni odnosi su pogoršani od septembra, nakon optužbi iz Sofije za diskriminaciju Bugara.

Nemačka je za vreme šestomesečnog predsedavanja EU 2020. pokušavala da pokrene stvrari, ali bez uspeha.

Portugalija, koja trenutno predsedava EU, nešto je manje aktivna po tom pitanju. Ipak, Maričić je rekao da je činjenica da je proširenje još uvek jedan od navedenih prioriteta Lisabona "dovoljno dobra za nas i daje nadu da do kraja svog predsedavanja mogu pokušati da naprave iskorak".

Ako se do juna ne postigne nikakav iskorak, "tada predviđamo da će slovenačko predsedavanje uložiti više (napora). Slovenija dolazi iz regiona, oni su veoma snažna podrška Severnoj Makedoniji i proširenju uopšte", rekao je ministar pravde Severne Makedonije za EURACTIV.

Maričić je rekao da rešenje za prevazilaženje zastoja mora da bude "održivo", da dalje ne podgreva nacionalizam i, iako je moguće "interpretirati, reinterpretirati" istorijske događaje i osobe, "bilo kakva rasprava o našem jeziku svakako nije prihvatljiva".

Najnovije tenzije između Sofije i Skoplja pokrenuo je makedonski predstavnik na ovogodišnjoj Pesmi Evrovizije Vasil Gavranlijev. On je postao meta govora mržnje u Severnoj Makedoniji zbog bugarskog državljanstva i video spota za takmičarsku pesmu.

Faktor Mađarska

Na pitanje da li bi Mađarska, zbog slučaja Gruevski, mogla da bude sledeća prepreka Severnoj Makedoniji za početak preogovaračkog procesa, nakon što bude uklonjen bugarski veto, Maričić je rekao da to ne očekuje.

Bivši premijer Severne Makedonije Nikola Gruevski, pobegao je iz zemlje nakon što je osuđen na zatvorsku kaznu i u Mađarskoj je u rekordnom roku dobio azil 2018. On je blizak mađarskom premijeru Viktoru Orbanu.

Skoplje je dva puta tražilo izručenje Gruevskog ali bez uspeha.

"Kada se to dogodilo složili smo se da, osim snažnih razlika u tom konkretnom slučaju, to neće naneti štetu našim odnosima uopšte i uveravam vas da su odnosi do sada bili na visokom nivou", rekao Maričić.

U međuvremenu mađarski biznismen sa vezama u Orbanovoj vladi investira u medijsko tržište Severne Makedonije.

S tim u vezi je 2019. sprovedena istraga zbog sumnje na pranje mađarskog državnog novca ali za sada nije podignuta optužnica.

Ministar pravde Severne Makedonije je rekao da je zemlja izuzetno svesna značaja slobode medija i da je zbog toga veoma oprezna oko toga šta može da uradi i kako prati situaciju sa međima koje finansiraju mađarske kompanije.

"Svi ti mediji su pro-opozicioni i čvrsto verujemo da postoji veza sa Gruevskim i njegovim vezama. Naravno, to nije nezakonito", rekao je Maričić.

"Ne pristupamo tome sa predrasudama. Jer je svaka strana investicija dobrodošla bez obzira odakle dolazi. Ali, naravno, to mora biti u skladu sa svim zakonima", dodao je.

Popis

Kada je reč o popisu stanovništva, koji je trebalo da počne 1. aprila ali je odložen za septembar da bi se do tada vakcinisalo što više ljudi, Maričić je rekao da će prvi popis za 19 godina sprovesti stručnjaci a ne političari i to po svim standardima Eurostata.

I popis je izazvao negativnu reakciju Sofije.

Na primedbu jednog bugarskog evroposlanika da u Severnoj Makedoniji živi 130.000 Bugara koji nemaju pravo da se izajsne kao Bugari, Maričić je rekao da to nije istina i da će "sve etničke grupe... imati istu šansu".

Na popisu 2002. samo oko 1.500 od dva miliona stanovnika se izjasnilo kao Bugari.

Maričić je rekao i da su "mnogi ili većina ljudi koji su uzeli bugarsko državljanstvo to uradili ponajviše iz ekonomskih razloga, jer im daje priliku za rad u inostranstvu, u EU, bez posebnih odobrenja ili dozvola".

Popis je inače kompleksno pitanje i za Albance, najveću etničku manjinu u Severnoj Makedoniji.

Novi premijer Kosova Aljbin Kurti nedavno je pozvao Albance u Severnoj Makedoniji da učestvuju u popisu.

"Ne mešamo se u stvari susedne zemlje. I ne vidim razlog da neki političar iz druge zemlje govori o tome", rekao je na to ministar pravde Severne Makedonije.

Izvor: EURACTIV.com

30.03.2021 · EURACTIV.com