NAUČNICI SU TO ODAVNO ZNALI, ALI JE EVROPSKA KOMISIJA SADA DONELA I ZVANIČNU UREDBU O ZABRANI / ALOE VERA SADRŽI ŠTETNE SASTOJKE, KAKVE SU TRŽIŠNE POSLEDICE? / AUTOR: MARKO MILADINOVIĆ


02.04.2021
Evropska komisija je 18. marta donela Uredbu kojom se poručuje da su određene supstance u zeljastoj biljci aloe vera (“obična”, tj. prava aloja), vekovima vrednovanoj u narodnoj medicini zbog mogućih lekovitih svojstava, zapravo štetni za oralnu upotrebu.

U dokumentu piše da je, na osnovu ranijeg zahteva EK, Evropska agencija za sigurnost hrane još 2017. završila naučno ispitivanje i donela mišljenje da su hidroksiantracenski derivati koje sadrže ekstrakti aloje genotoksični, ali pre svega da je ekstrakt celog lista ove biljke kancerogen.

Kao posledica ove uredbe, donesena je odluka da se sastojci aloe-emodin, emodin, dantron, i svi “proizvodi od lišća aloe koji sadrže hidroksiantracenske derivate” u potpunosti zabrane u prehrambenim i dijetetskim proizvodima, dok se neki drugi sastojci stavljaju u ograničenu upotebu i nadzor.

Šta to, u prevodu sa stručnog jezika, menja na tržištu mnogobrojnih preparata koji u sebi sadrže pravu aloju?

 

Prvo, treba imati na umu da se ove zabrane i ograničenja odnose samo na dijetetske suplemente, pošto u generičkim i inovativnim lekovima nema ekstrakata aloje, već samo eventualno nekih njegovih sastojaka (koji su dozvoljeni za upotrebu). Samim tim, domaća Agencija za lekove i medicinska sredstava nije nadležna po tom pitanju.

 

Međutim, veliko je pitanje kako će se odluci EK povinovati mnogobrojni sajtovi i proizvođači koji reklamiraju prehrambene preparate na bazi aloje, kao “tradicionalno učinkovite laksative”. Ti proizvodi bi od sada morali da prolaze laboratorijsku analizu kako bi se utvrdilo da li u sebi sadrže štetne sastojke.  

 

Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača Srbije za Biznis.rs podseća da je Srbija, od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u obavezi da poštuje i primeni regulativu Evropske unije po ovom pitanju. “Veoma je bitno za potrošače da se reaguje na vreme i da se zabranjene supstance isključe iz spornih proizvoda. Provera ispravnosti ovakvih artikala potpada pod nadležnosti odgovarajućih državnih inspekcija, a pre svega poljoprivredne, i to u sektoru nadzora u oblasti bezbednosti hrane biljnog i mešovitog porekla u fazi proizvodnje”, kaže Bogosavljević.

S druge strane, dr sc. Nada Kovačević, šef katedre za farmakognoziju na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, objašnjava da je naučna zajednica još od ranije upoznata sa svim lekovitim, ali i štetnim svojstvima aloje.

 “Odavno je poznato da je oralni unos veće količine sastojaka iz ekstrakta aloje štetna. O tome se do sada vodilo računa u legalnoj proizvodnji suplemenata, pa su oni sadržali upozorenja na uputstvima i pakovanjima. Ali treba imati na umu da se radi o zaista velikim količinama, koje su precizno utvrđene laboratorijskim ispitivanjima”

, napominje profesorka Kovačević, i dodaje da su lekovi i dijetetski suplementi korisni, ali da njima i inače treba rukovati svrsishodno, a da svako preterivanje može da bude opasno.

“Takođe, proizvodi od aloje se koriste najčešće za spoljašnju upotrebu, u vidu gelova, krema, šampona i kupki, i u takvom obliku su bezbedni”, poručuje naša sagovornica, koja je, između ostalog i član Svetske sekcije za proučavanje lekovitog bilja, sa više od 50 radova objavljenih u međunarodnim naučnim časopisima. / Biznis.rs

02.04.2021 · BIZNIS.RS