GENERALNI DIREKTOR KOMPANIJE VISA ZA JUGOISTOČNU EVROPU OTKRIVA / BLIŽI LI SE KRAJ ERE GOTOVINE U SRBIJI I REGIONU? / AUTOR: JULIJANA VINCAN


02.04.2021
Ne samo građani Srbije i regiona, već i šire, promenili su navike plaćanja usled pandemije korona virusa, koja je doprinela da jedan deo potrošača prvi put isproba digitalna plaćanja, dok je kod ostalih koji su ih već koristili, dovela do redovnije upotrebe.

„Postoji mnogo razloga zašto je to tako, ali najčešće se ljudi okreću digitalnim plaćanjima, jer mogu sve da obave na brži i jednostavniji način nego pre, pritom bez fizičkog kontakta sa prodavcima i drugim kupcima, što je bitan detalj u ovim izazovnim vremenima“, ističe za Biznis.rs generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu, Vladimir Đorđević.

 

Kada je reč o brojkama i trendovima, on objašnjava da Srbija beleži značajne rezultate u segmentu beskontaktnih plaćanja. Tako, podaci kompanije Visa pokazuju da učešće beskontaktnih transakcija u ukupnom broju realizovanih plaćanja Visa karticama iznosi 80 odsto.

 

„Porastu ovih transakcija doprinelo je i povećanje limita za kupovine bez unošenja PIN koda za 25 procenata. Osim toga, Visa je u Srbiji uvela i Apple Pay uslugu za plaćanja putem pametnih telefona i satova. Plaćajući ovako korisnici mogu da izbegnu davanje svojih platnih kartica nekom drugom licu, dodirivanje tastera ili razmenjivanje novca“, navodi naš sagovornik.

 

Sigurnosni rizici prilikom plaćanja karticama

Digitalna plaćanja, poput plaćanja karticama, digitalnim novčanicima i tome slično, kako ističe Đorđević, veoma su sigurna i njih omogućava vrhunska tehnologija koja je u skladu sa vrlo strogim sigurnosnim zahtevima.

“Neprestano ulažemo u zaštitu svih naših sistema i to je jedan od razloga zašto potrošači i partneri širom sveta imaju poverenje u brend Visa. Imamo sveobuhvatan pristup bezbednosti koji se oslanja na višeslojnu tehnologiju, analitiku i bezbednosne prakse, kako bi zaštitio sistem plaćanja. Ovaj pristup nam je pomogao da stopu zloupotreba održimo na istorijski niskom nivou”, naglasio je on.

 Međutim, kako smatra naš sagovornik, kritična tačka u zaštiti podataka nastaje u dodiru čoveka i tehnologije, jer nažalost osnovne savete o bezbednosti još uvek ne prepoznaje i ne sledi svako.

“Upravo ovo stvara prilike za prevarante koji koriste trikove socijalnog inženjeringa da bi napali ljude. Zbog toga je važno da se podsetimo nekih osnovnih pravila i bezbednosnih preporuka. Prvenstveno, da ne delimo nikakve osetljive informacije o kartici – broj kartice, datum isteka kartice, trocifreni sigurnosni kod (CVV2), jednokratnu lozinku (OTP) ili PIN. Ako neko traži ove podatke u ime vaše banke, treba da znate da finansijske institucije to nikada neće učiniti, pa svaki takav zahtev treba smatrati pokušajem zloupotrebe”, napominje generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu.

Kako kaže, finansijske institucije širom sveta bore se protiv ovih trikova usvajanjem još naprednijih i sigurnijih tehnologija poput tokenizacije, koja omogućava obradu plaćanja bez izlaganja stvarnih podataka o računu.

Kraj novca u gotovini?

Promene u načinima plaćanja se brzo odvijaju, pa je teško znati kako će izgledati za pet godina. Međutim, prelazak na digitalna plaćanja sigurno će biti postepen i u velikoj meri uslovljen brzinom reakcije trgovaca da omoguće ovu vrstu plaćanja, što bi, kako navodi naš sagovornik, vremenom moglo da eliminiše potrebu da nosimo gotovinu gde god da krenemo.

 “S druge strane, uprkos rastućoj popularnosti elektronskih plaćanja, godišnji promet gotovine širom sveta iznosi 18.000 milijardi dolara. Ovome se dodaje oko 185.000 milijardi američkih dolara plaćanja i transfera koje realizuju kompanije i vladine organizacije širom sveta”, ističe Đorđević.

Dodaje da im je cilj da iskoriste priliku i prošire upotrebu elektronskih plaćanja, što predstavlja jedno od njihovih strateških razvojnih područja.

 

“Kartice i digitalna plaćanja se sve više koriste, ne samo u inostranstvu, već i u Srbiji, gde takođe imamo neke zaista odlične rezultate u procesu digitalizacije. Na primer, tokom 2020. godine upotreba beskontaktnog načina plaćanja porasla je za skoro 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu. To pokazuje nesumnjivo da mogućnost digitalnih plaćanja više nije samo pogodnost, već potreba potrošača, jer elektronska plaćanja donose benefite obema stranama – štedi vreme potrošačima i optimizuje operativne troškove trgovaca”, smatra naš sagovornik.

Značaj korišćenja platnih kartica

Pre svega, zahvaljujući napredovanju tehnologije, kako ističe Đorđević, upotreba digitalnih plaćanja sigurnija je od gotovine, što je najveća prednost. Osim toga, plaćanje karticama, digitalnim novčanikom ili nosivim uređajima poput satova pojednostavljuje svakodnevni život ljudi i omogućava im da obavljaju rutinske aktivnosti na brz i efikasan način.

 “Takođe smatram i da su navike u ponašanju, koje je donela i podstakla pandemija u pogledu korišćenja kartica, dugoročne. U prilog tome govori i podatak da samo 17 odsto potrošača kaže da će se vratiti na stare načine plaćanja čak i nakon što vakcina bude bila široko dostupna.

 Drugo, digitalno plaćanje je pogodnije. Digitalne transakcije učinile su život ljudi mnogo lakšim nego ranije. Savremeni potrošači više vole da vrše plaćanja putem interneta, nego da stoje u redu za podizanje novca s bankomata. Osim toga, mogućnosti digitalnog plaćanja smanjile su potrebu za nošenjem gotovine u džepu”, priča naš sagovornik.

Kao treći razlog za korišćenje platnih kartica naveo je da veća upotreba digitalnih plaćanja doprinosi suzbijanju sive ekonomije, jer ova vrsta kupovine čini transakcije potpuno transparentnim, a protok sredstava je uvek vidljiv poreskim vlastima. / Biznis.rs

02.04.2021 · BIZNIS.RS