BUGARI GLASALI ZA PROMENE, KAZNILI ETABLIRANE PARTIJE I NACIONALISTE


05.04.2021
Bugarska vladajuća partija GERB premijera Bojka Borisova relativni je pobednik parlamentarnih izbora, ali su u parlament sa velikim brojem osvojenih glasova ušle tri nove političke snage koje su 2020. godine podržale masovne antikorupcijske proteste širom Bugarske.

Na osnovu preliminarnih rezultata parlametarnih izbora održanih 4. aprila, izvesno je da je većina bugarskih birača glasala za promene i protiv statusa kvo, a birači su jasno rekli ne i nacionalističkim strankama koje prema prvim rezultatima nisu uspele da pređu izborni cenzus.

Na izborima je oko 6,6 miliona građana sa pravom glasa biralo 240 poslanika u jednodomnom bugarskom Narodnom Sobranju. U skladu sa očekivanjima analitičara, odziv je, prvenstveno zbog pandemije kovida-19, iznosio samo nešto više od 44%.

Na osnovu 72,35% prebrojanih glasova, vladajuća konzervativna koalicija GERB-SDS (Građani za evropski razvoj Bugarske-Savez demokratskih snaga) osvojila je 25,85% , odnosno 575.210 glasova, saopštila je bugarska Centralna izborna komisija.

Najveći uspeh postigla je antikorupcijska, proevropska partija Postoji takav narod, bugarskog pevača i televizijskog voditelja Slavija Trifonova, koja je prema preliminarnim rezultatima osvojila drugo mesto sa 18,19% glasova.

Do sada najjača opoziciona stranka Bugarska socijalistička partija (BSP) ima 14,91% glasova, a izborni savez Demokratska Bugarska je četvrti sa 10,14%.

Pokret za pravo i slobodu (DPS), centristička partija koja glavno uporište ima u bugarskim manjinskim zajednicama, prvenstveno među bugarskim Turcima, prvi put je pala na ispod deset odsto, na 9,18% glasova.

Prema prvim rezultatima, cenzus je sa 4,92% glasova prešla i građanska platforma Ispravi se. BG,  antikorupcijski i proevropski pokret za direktnu demokratiju koji je u decembru 2019. godine osnovala Maja Manolova.

Najveći udarac pretrpela je krajnje desna, nacionalistička partija VMRO koja je bila deo vlade Bojka Borisova, a koja sa gotovo dve trećine prebrojanih glasova nije prešla izborni prag od 4%.

Ipak, budući odnos snaga u parlamentu ukazuje sa velikom verovatnoćom da će u Bugarskoj još ove godine biti održani vanredni parlamentarni izbori, piše portal Euraktiv Bugarska.

Premijer Bojko Borisov pozvao je još 4. aprila uveče, posle zatvaranja birališta, ostale parlamentarne stranke na formiranje "ekspertske vlade", sa njegovom partijom, kao najspremnijom na čelu. Politički analitičari ne isključuju u potpunosti takvu opciju, ali za sada malo verovatna.

Predstavnici pokreta Postoji takav narod već su ranije isključili mogućnost koalicije sa strankama GERB, BSP, DPS i "škembe vojvodama", kako su nazvali nacionalističke lidere VMRO.

Istovremeno, najveći strah premijera i njegove stranke je da bi šef države Rumen Radev mogao da imenuje revanšistički kabinet.

Rezultati glasanja deluju kao šamar svim strankama iz prethodnog saziva Sobranja, uključujući i opozicione socijaliste. Najozbiljniji je, ipak, pad VMRO, koja se po svoj prilici neće naći u 45. Narodnoj skupštini. Na evropskim izborima pre dve godine stranka ministra odbrane Krasimira Karakačanova osvojila je više od 7% glasova.

Ispod tri odsto glasova prema sadašnjim rezultatima ostaju još dve liste krajnje desnice - Obnova i Patriotska koalicija Volja - NFSB, a ultranacionalistička partija Ataka je na oko 0,5%.

GERB je na izborima posle desetogodišnje dominacije izgubio i podršku stanovnika glavnog grada, pošto sve ukazuje na pobedu Demokratske Bugarske u dva od tri regiona Sofije koji nose veliki broj mandata.

U inostranstvu je na izborima vrlo ubedljivo pobedio Slavi Trifonov sa svojom partijom Postoji takav narod.

Sa skoro 87% obrađenih protokola, najviše glasova u inostranstvu osvojili su Postoji takav narod (29,83%) i Demokratska Bugarska (16,81%), a sledi DPS (14,66%). GERB je osvojio samo 8% glasova Bugara u inostranstvu.

Izvor: EURACTV.rs

05.04.2021 · EURACTV.rs