AMNESTI INTERNEŠENEL O SRBIJI: NEKAŽNJENI RATNI ZLOČINI, NAPADI NA MEDIJE, DISKRIMINACIJA


07.04.2021
Srbija nije ostvarila napredak po pitanju procesuiranja ratnih zločina, rešavanje sudbine nestalih je u zastoju, nastavljeni su zastrašivanje i napadi na novinare, diskriminacija i nasilje u porodici, a policija je primenjivala prekomernu silu, ocenjuje se u godišnjem izveštaju Amnesti internešenela (AI) o stanju ljudskih prava u svetu objavljenom 7. aprila.

Uz sve represivnijeg predsednika i bez održive opozcije, vlast je kontrolisala policiju i sudstvo, slabeći vladavinu zakona, nagrizajući politička i građanska prava i omogućavajući raširenu korupciju, navodi se u delu izvešataja koji se odnosi na Srbiju.

U odeljku "Pravo na istinu, pravdu i odštetu" AI navodi da nije postignut napredak u sprovođenju nacionalne strategije za ratne zločine, otvaranju istraga u zaostalim predmetima za više od 2.500 slučajeva ratnih zločina ni podizanju optužnica protiv visokih policijskih ili vojnih zvaničnika po komandnoj odgovornosti.

Procesuiranje počinilaca nižeg nivoa u slučajevima prebačenim iz Bosne i Hercegovine (BiH) bilo je izuzetno sporo, a postupak protiv 10 muškaraca u vezi s genocidom u Srebrenici i dalje je odlagan zbog izostanaka optuženih, dodaje se.

AI  takođe navodi da novi zakon koji obezbeđuje reparaciju za žrtve rata diskriminše civilne žrtve, iznoseći procenu da oko 15.000 ljudi, uključujući rođake nestalih i one koji su preživeli seksualno nasilje, još nije ostvarilo pravo na odštetu.

U izveštaju se konstatuje i da u Srbiji i dalje traje nekažnjivost odgovornih za premeštanje tela više od 900 kosovskih Albanaca s Kosova u Srbiju, 1999, a podseća se i da je specijalni izvestilac UN za vansudska pogubljenja pozvao Srbiju da procesuira više policijske zvaničnike osumnjičene za ubistvo trojice braće Bitići, američkih državljana albansklog porekla čiji su posmrtni ostaci pronađeni 2001, kao i da su u novembru u kamenolomu u Kiževaku otkriveni ljudski ostaci za koje se veruje da su kosovski Albanci.

Kada je reč o prekormernoj upotrebi sile, AI u izveštaju navodi da je više od 70 ljudi teško povređeno, a 223 uhapšeno tokom višednevnih demonstracija u julu nakon odluke predsednika (Srbije) o zabrani javnog okupljanja i predloga o uvođenja policijskog časa tokom vikenda.

AI u izveštaju navodi da je više od 70 ljudi teško povređeno, a 223 uhapšeno tokom višednevnih demonstracija u julu i konstatuje da je u Srbiji policija primenjivala prekomernu silu, ali da do kraja godine nije procesuiran ni jedna policajac.

Iako su desničarski aktivisti napali parlament, većina demonstranata bila je mirna, ali je policija neselektivno ispaljivala suzavac i omamljujuće granate i privodila i tukla demonstrante i prolaznike, navodi AI i dodaje da je policija teško povredila i četvoro novinara u odvojenim incidentima širom zemlje.

Kada je reč o slobodi izražavanja, AI konstatuje da su nastavjeni fizički napadi, zastrašivanje i političke klevete na društvenim mrežama protiv medijskih radnika. Podseća se, pored drugog, da je u julu Ministarstvo finansija zatražilo podatke o bankovnim računima za pojedince, istraživačke novinare i 37 nevladinih organizacija na osnovu zakona koji se koristi za istragu finansiranja terorizma i pranja novca.

U izveštaju se još navodi da je u Srbiji nastavljena diskriminacija etničkih manjina, da su pojačani protesti i napadi na migrante i da je povernica za ravnopravnost izvestila o porastu govora mržnje tokom vanrednog stanja.

AI podseća da je u Srbiju od januara do novembra stiglo 24.180 izbeglica i migranata i da je podnošenje zahteva za azil bilo obustavljeno do maja jer su izbeglice i migranti u prihvatnim centrima bili stavljeni u obavezni karantin. Proces azila i dalje je bio neadekvatan: od 2.639 izbeglica koje su registrovale nameru da zatraže azil, samo 118 se prijavilo, 16 je do kraja novembra dobilo azil i 18 supsidijarnu zaštitu, dodaje se.

Nastavljeno je i prisilno vraćanje migranata u Srbiju iz zemalja članica EU i iz Srbije u susedne zemlje. U aprilu je 16 muškaraca, koji su verovali da ih premeštaju u drugi privremeni prihvatni centar zbog kovida 19, policija odvezla do južne granice i prisilila ih oružjem da pređu u Severnu Makedoniju, navodi AI u izveštaju.
Kada je reč o nasilju nad ženama, AI prenosi da je u aprilu nevladina organizacija Autonomni ženski centar izvestila o trostrukom povećanju broja žena koje su ih kontaktirale tokom policijskog časa. Mnoge su, dodaje se, opisivale pojačavanje psihološkog, ekonomskog ili fizičkog nasilja i svoj strah od prijavljivanja nasilja vlastima bez pristupa zaštiti.

Do 25. novembra najmanje 22 žene ubio je partner ili član porodice, navodi AI u Izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu za 2020-2012.

Pandemija pogoršala stanje ljudskih prava u svetu

Pandemija i neke mere preduzete u borbi protiv kovida-19 imale su poguban uticaj na živote miliona ljudi i  ponovo su razotkrile, a u nekim slučajevima i pogoršale, obrasce zloupotreba i nejednakosti, ocenjuje se u  izveštaju nevladine organizacije AI.

U Izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu za 2020-2021, Amnesti navodi da je koren nekih zloupotreba bio u diskriminaciji na osnovu rase, pola... ali i ukazuje da su te zloupotrebe snažno osporili i izvojevali neke pobede pokreti poput "I crni životi su važni" ili kampanja za prava žena.

Tokom pandemije, kako se navodi, neke zemlje uticale su na stanje ljudskih prava izbegavanjem odgovornosti ili napadima na multilateralne institucije, na šta ukazuju trendovi kod kršenja prava na život, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, kod rodno zasnovanog nasilja i pretnji po seksualna i reproduktivna prava, kao i represije protiv neistomišljenika.

U međuvremenu su u dugotrajnim i novim konfliktima vladine snage i oružane grupe izvršavale neselektivne i ciljane napade na civile ubijajući hiljade ljudi i tako izazvale masovno raseljevanje i humanitarne krize.

Uprkos nekoliko osuđujućih presuda za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, ostalo je nekažnjavanje u vreme rata i mira i, u nekim zemljama, stanje vladavine prava je pogoršano, navodi se dalje u izveštaju AI.

Dodaje se da su milioni ljudi patili zbog katastrofa pogoršanih klimatskom krizom.

Ipak, kako se ističe, mada svet izgleda kao da je u rasulu, lideri imaju prilku da merama za oporavak od pandemije i drugih kriza u oblasti ljudskih prava "ožive međunarodnu saradnju i osmisle pravedniju budućnost".

Navodi se da vlade treba da obezbede da vakcine protiv kovida-19 budu dostupne svima i da se daju besplatno.

Takođe, piše dalje, vlade treba da podrže razvoj globalnog fonda socijalne zaštite zasnovanog na standardima ljudskih prava.

Bogate zemlje i međunarodne finansijske institucije moraju da obezbede da sve zemlje imaju resurse potrebne da odgovore na pandemiju i oporave se od nje, uključujući kroz odlaganje plaćanja dugova ili otpis, piše u izveštaju AI.

Dalje se navodi da vlade hitno moraju da preduzmu zajedničke akcije da zaustave negativne reakcije na prava žena i LGBTI osoba i sprovedu konkretne mere kako bi se dostigla rodna pravda.

Da bi izgradile budućnost u kojoj institicije sa mandatom da štite međunarodno pravo mogu efikasno da spreče i odgovore na represiju i druga kršenja ljudskih prava, sve zemlje treba da ojačaju i u punoj meri finansiraju mehanizme i institucije UN za ljudska prava i da sarađuju sa Međunarodnim krivičnim sudom, ističe se u izveštaju AI.

Izvor: Beta/EURACTIV.rs

07.04.2021 · Beta/EURACTIV.rs