BIH / SRBIJA / MIHAJLOVIĆ: NAŠ INTERES NIJE DANAS, NEGO BUDUĆNOST / PIŠE: MLADEN OBRENOVIĆ


09.09.2017
Srbija je prvo riješila stvari u svom dvorištu, ali ne može naprijed ako je ne prati i regija, tvrdi Zorana Mihajlović.

Zorana Mihajlović, potpredsjednica Vlade Srbije i ministrica graditeljstva, prometa i infrastrukture u kabinetu Ane Brnabić, boravila je u dvodnevnom posjetu Sarajevu kao članica izaslanstva koje je predvodio srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić. Uz nju, u izaslanstvu je bio i Rasim Ljajić, kao ministar rada i socijalne politike, što je protumačeno kao signal u kojem smjeru, s obzirom na resore za koje je zaduženo dvoje ministara, Srbija želi graditi odnose s Bosnom i Hercegovinom.

Zorana Mihajlović za Al Jazeeru govori o značaju posjeta, zajedničkim projektima Bosne i Hercegovine sa Srbijom, odnosima Srbije sa susjedima, ali i rješavanju kosovskog pitanja.

  • Nakon šest godina, Bosnu i Hercegovinu posjetio je predsjednik Republike Srbije, a po prvi puta na toj dužnosti učinio je to Aleksandar Vučić. Koliko je važan taj posjet Sarajevu u kontekstu poboljšanja odnosa Srbije i Bosne i Hercegovine te, u tom smislu, i odnosa Srba i Bošnjaka unutar Bosne i Hercegovine?

- Poseta je veoma važna. I u Beogradu sam tu posetu, pre polaska u Sarajevo, nazvala posetom budućnosti zato što su naši odnosi bili opterećeni mnogim stvarima. Potpuno je razumljivo da ti odnosi budu opterećeni zbog svega onoga što smo proživeli kao narodi u prethodne dve-tri decenije. Mislim da je to ono o čemu uvek treba da vodimo računa i poštujemo, ali postoje i stvari o kojima moramo zajedno da se dogovaramo. Na moje veliko zadovoljstvo poseta je pokazala da postoje određeni zajednički ne samo interesi, nego i način kako oni mogu da se realizuju. Mislim da je veoma važno u tom odnosu, kako kažete i Srba i Bošnjaka, da kažemo kako nam je stalo, da hoćemo da imamo i dobru saradnju, da hoćemo da napravimo određene korake. Vrlo su važni koraci koji se tiču ekonomije i boljeg života, jer nema čoveka u regionu koji ne želi da živi bolje, a da bi se živelo bolje mora da postoji onaj minimum političkih zajedničkih interesa u kojima ceo region bude stabilan.

  • Je li u tom kontekstu položaj entiteta Republika Srpska unutar Bosne i Hercegovine te odnosi RS-a sa Srbijom, s kojom ima i posebne odnose, zapravo kamen spoticanja ili mogućnost za napredak?

- Nikad ne bih mogla da kažem ni za koga ni u jednom projektu, ni u jednom odnosu da može da bude kamen spoticanja. Svako od nas, svako od partnera, svaki entitet, Srbija kao neko ko je centralni igrač na Balkanu, mora da vodi računa o odnosima u regionu. Niko od nas nije kamen spoticanja, nego samo mogućnost da zajedničkim radom dođemo do boljeg rezultata. Svakom od projekata, ako pričamo o nekom infrastrukturnom ili energetskom povezivanju, možemo naći, kad bismo mu tražili, kamene spoticanja. Ako hoćemo da razmišljamo kako je ovo poseta budućnosti, onda trebamo da taj kamen spoticanja stavimo sa strane i vidimo šta je zajedničko za sve nas. Zajedničko nam je da napravimo put, da imamo železničku prugu, da se povežemo energetski, da pre svega ljudi žive bolje.

  • Nedavno su u Beogradu čelnici Srbije i RS-a najavili deklaraciju o očuvanju srpskog naroda. Zašto i kome ta deklaracija? Od koga se čuvaju, ili se trebaju sačuvati, Srbi?

- Ne vidim deklaraciju kao čuvanje Srba, nego vidim deklaraciju kao ideju očuvanja našeg kulturnog identiteta. Zašto moramo uvek da pođemo od toga – od koga se čuvamo? Zašto uvek polazimo od te varijante – moramo se nekoga čuvati, moramo se stalno plašiti nekoga? Svi živimo na jednom vrlo malom prostoru, Balkan je mali prostor. Ima šest država omeđenih nekakvim granicama, ali suštinski smo jako mali prostor u odnosu na Evropu, u odnosu na svet. Hajde da malo više pokažemo dobre volje i malo želje da napravimo nešto drugačije, nešto bolje nego kako smo se u prošlosti ponašali. Hajde da poštujemo prošlost i sve što je bilo, ali i da mislimo o budućnosti – ne o našoj deci, nego o generacijama koje će u nekom momentu pričati o nama i ko je kakav iskorak napravio na ovim prostorima.

  • Komunikacija službenog Beograda s predsjednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom je vrlo intenzivna. S vremena na vrijeme najavljuje da će 'Republika Srpska i Srbija biti jedno, državno i teritorijalno'. Nekad ste Dodiku bili savjetnica, doduše za energetiku. Može li ga netko iz Beograda savjetovati da nekad 'povuče ručnu' u svojim izjavama?

- Čini mi se da se stalno govori o Republici Srpskoj kao entitetu koji može da pravi opstrukciju. Mogla bih Vaše pitanje da okrenem na drugu stranu, jer se više bavim pitanjima infrastrukture i znam koliko problema ima sa strane [entiteta] Federacije BiH, ali i samog Saveta ministara BiH, kad govorimo o jednom, ne bih rekla običnom, nego važnom i vrednom infrastrukturnom projektu kao što je granični prelaz Ljubovija – Bratunac. Ne možemo da idemo dalje na tom projektu zbog toga što Savet ministara nije usvojio sporazum, zbog toga što unutar BiH nema dogovora oko vlasništva nad zemljištem. Zamislite apsurdnu situaciju da se most uskoro potpuno završi i da možemo da prelazimo, ali ne možemo da pređemo zato što nema graničnog prelaza koji je u nadležnosti Bosne i Hercegovine.

Čemu govor mržnje?

  • Ako se osvrnemo na politički život u Srbiji, zanima me Vaše promišljanje – hoće li Srpska napredna stranka još dugo biti na vlasti zahvaljujući razjedinjenoj opoziciji? I olakšava li Vam to posao?

- I lakše je, i nije lakše. Lakše je kad vidite opoziciju i njihove komentare, koliko tu nema argumenata i razmišljanja o onome što stalno govorim, a to su programi. Kad vidite da nemaju nikakav realan kontraargument na sve ono što radi Vlada Srbije i to jeste jednostavnije za SNS. S druge strane, kada ozbiljno i odgovorno razmišljate o svojoj zemlji onda će vam svako ko se dugo bavi ovim poslom, a ja jesam dugo u političkom životu Srbije, reći da svakoj zemlji treba ozbiljna opozicija, jer ona može samo da pomogne u nekim trenucima kad se neke stvari donose neki važni akti. Ona ih može učiniti boljom i može biti kontrolna funkcija vlasti. Mi to danas nemamo. Bezidejnost je problem opozicije i to itekako vide građani.

  • Iako je SNS godinama na vlasti, pojedinci u lokalnoj vlasti uporno blate ugled stranke? Kako komentirate slučaj subotičkog gradonačelnika Bogdana Labana?

- Setite se da je predsednik stranke Aleksandar Vučić dok je bio premijer smenio ministra odbrane Bratislava Gašića zbog jedne zaista neprimerene izjave. A Gašić je, podsećam, bio ministar odbrane i najodaniji predsedniku. Itekako pokušavamo, a stranka je velika, da vodimo računa o takvim stvarima i stranka se ogradila od ovog postupka. Drago mi je i što se gradonačelnik Subotice izvinio. Mislim da je vrlo važno reći: 'Da pogrešio sam, nije tako trebalo'. Iako gotovo niko ne zna čitavu priču i pozadinu ovog incidenta, već je važno napadati SNS. Tako možete čuti da SNS ovde treba vešati, a da ne govorim šta se govori o predsedniku Vučiću. Mržnja ne sme da bude ničije opredeljenje, bilo da je na vlasti, bilo da nije na vlasti. Dajte argumente i borite se za ono što je vaša politika, a to će građani ukoliko je dobro i pravedno prepoznati.

Svi moraju u jednom trenutku, kad su važne stvari i projekti za bolji život, misliti o budućnosti koja mora da bude iznad interesa svakoga. Uopšte pri tome nije bitno da li pričamo o Republici Srpskoj, o Savetu ministara BiH, da li pričamo o Srbima, Bošnjacima ili Hrvatima. Postoji nešto što je iznad svake vrste politike, iznad toga ko je koje vere, a to je – idemo li napred, da li hoćemo da napravimo nešto za narod ili ćemo stalno da se zatvaramo i da stalno pravimo problem jedni drugima. To neće nikad na dobro izaći i građani će to videti. Sigurna sam da bilo sa kim razgovarate, bilo koje vere da jeste, da on nema interes bilo šta da stoji, jer svako od njih hoće da njihova deca ostanu ovde. A da bi ostali ovde, svi moramo da pokažemo malo više mudrosti.

  • Odnosi Srbije s drugim susjedima, posebno s Hrvatskom i Makedonijom, često krenu putem zaoštrene retorike. Je li tu retoriku potrebno usmjeriti prema budućnosti, a ne vraćati se u prošlost?

- Rekli ste upravo ono što mislim – svaku vrstu retorike treba usmeriti na budućnost, pogotovo kada govorimo o odnosima u regionu. Srbija je prvo sređivala svoje dvorište i to je ono što je Srbiji nedostajalo prethodne dve decenije – da stane sama sa sobom, da pogleda gde je i pokuša da sredi svoje dvorište, dakle svoju državu. Mi smo se ekonomski sređivali, fiskalno smo se sređivali, infrastrukturno. Pokazujemo na delu da Srbija nije ono što se o nama pričalo prethodnih 10-20 godina. Možemo i umemo mnogo bolje, mnogo više i mnogo nam je više stalo do odnosa u regionu nego ranije.

Kad smo to uradili, jasno smo rekli da želimo da imamo veze sa regionom i želimo da kažemo kako je bilo problema. I ako govorimo o ratovima, sa svih strana je bilo problema, i sa svih strana je bilo i dobrog i lošeg. Za tango je uvek potrebno dvoje. Zaista mislim da je budućnost u povezivanju. Ako Srbija ide napred, a region ili neke zemlje regiona ne idu napred, to nije dobro ni za Srbiju, ni za region. Naš interes je da se povežemo što više i da bolje živimo svi zajedno. U tom smislu retorika mora da, bez obzira na temperamente, vodi računa o odnosima jer naš interes nije danas, nego budućnost u narednih 10, 20 i više godina.

  • U jednom od odgovora rekli ste šest, a ne sedam država nastalih raspadom Jugoslavije. Neki će reći - sedam. Kakav je Vaš stav o kosovskom pitanju i pozivu na 'unutrašnji dijalog' o Kosovu?

- Baš onakav kako sam i rekla. Nije jednostavno to pitanje i mnoge stvari u celom regionu nisu jednostavne. Za Srbiju pitanje Kosova jednostavno nije lako. I mi smo to probali da pokažemo. Kakvih je tu problema bilo u prošlosti, koliko je bilo grešaka ili nije, na to se ne bih vraćala. Briselski sporazum je dao jednu vrstu garancije koja je Srbiji jako potrebna. Zajednica srpskih opština je Srbiji potrebna. Tu dolazimo do druge situacije i onoga što je moralo da se desi, a ja sam srećna zbog toga što ćemo da otvorimo dijalog u svojoj zemlji da kažemo gde smo sada i kako da pokrenemo to pitanje, da vidimo stvarno i istinski šta Srbija može, šta Srbija ne može kada govorimo o odnosima Srbije i Kosova. Nisam za priznavanje Kosova, ali jesam za to da se pokušaju naći modusi kako svi da funkcionišemo u ovoj i ovakvoj zajednici, a kad kažem zajednici mislim na odnose prema našim ljudima koji žive tamo i generalno na ekonomske i privredno-političke odnose Srbije i Kosova.

  • Mogu li infrastrukturni projekti, a posebno cestogradnja, pomoći oporavku balkanskih ekonomija, a time i sveukupnih odnosa u regiji? I je li autocesta Beograd - Sarajevo posebna prilika i historijski projekt?

- Ubeđena sam i moje je mišljenje i danas, i pre pet, i pre deset godina, da ekonomija povezuje ljude. Naravno da će neko reći da je to krug, da je važna politička stabilnost da biste imali ekonomiju. Jeste i nije, ali isto tako nekad ekonomija probija one granice i ona ograničenja koje ne mogu političke prilike da učine. I infrastrukturno povezivanje je jako važno. Ima li šta važnije od toga da ljudi znaju da imaju put i da tim putem mogu brže da dođu negde i da postoje investicije koje mogu drugačija da se plasiraju?

Formirati regionalnu kancelariju za rodnu ravnopravnost

  • Kako vidite položaj žene ne samo u Srbiji, nego u regiji? Pripremaju se neka zakonska rješenja, ali to nije dovoljno. Kako osvijestiti patrijarhalna društva Balkana?

- Nije jednostavno doneti i usvojiti zakon o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji, a pretpostavljam ni u jednoj zemlji na Balkanu, jer tu postoji puno opstrukcija. Među ostalim, predložili smo i u Trstu, kad smo razgovarali s Johannesom Hahnom, da formiramo jednu regionalnu kancelariju za rodnu ravnopravnost čije bi sedište bilo u Srbiji. Kad kažem regionalnu, mislim na rodnu ravnopravnost zapadnog Balkana. Jedan od razloga je pomirenje, i ponašanje žena u postkonfliktnim situacijama, i pokušaj da pomognemo ženama da se povežu i otvaraju prostor nekim drugim ženama u političkom, poslovnom, kulturno životu, bilo kojoj sferi života.

U Srbiji ćete videti žene na određenim položajima, pretpostavljam i u drugim državama, ali suštinski kada pogledate da li su te žene i blizu jednakim uslovima ili imaju i blizu jednake uslove kao muškarci, jasno je da nemaju. Nismo rodno ravnopravno društvo, nije nijedna zemlja na svetu, vrlo ih je malo koje su to postigle, ali mislim da moramo malo više da radimo i mislim da žene moraju puno više da budu povezane nego što je to bilo do sada.

Autoput Beograd – Sarajevo je neophodan. Da li će unutar Bosne i Hercegovine dogovoriti sada ili za godinu dana ili za pet, ali garantujem – taj put će postojati. Taj put dovodi investicije. Srbija je pokazala, završavajući Koridor X, da se duž njega pojavljuju novi investitori i to je važno za budućnost. Železnički saobraćaj između Beograda i Sarajeva je takođe neophodan. Ono što je važno jeste jedinstvo u Bosni i Hercegovini gde hladne glave moraju da sednu i kažu: 'Na stranu sve, ali šta je sa ekonomijom'. Srbija je spremna i hoće i železnički saobraćaj, i autoput. Na zajedničkoj sednici vlada dogovorili smo se da rekonstruišemo 11 mostova, podelili smo ko će šta tačno finansirati. Sve što sada govorimo i dalje stoji jer se čekaju nacrti međudržavnih sporazuma koje treba da usvoji Savet ministara BiH. Moramo malo biti aktivniji u tom delu.

  • Kratko bih se osvrnuo i rad premijerke Ane Brnabić, jer se uskoro bliži prvih 100 dana otkako je rekonstruirana Vlada Srbije. Kabinet, raspored i zaduženja ministara više-manje ostali su isti, a Vi ste samo promijenili šefa i nastavili svoj posao.

- Nastavila sam sve što sam do sada radila. Ako bih trebala da kažem da li postoje neki problemi u smislu funkcionisanja Vlade Srbije, problema nema i svako radi svoj posao. Svaki ministar zna šta je njegov delokrug rada i tu se dogovaramo.

Ono što je moj lični utisak, koji uopšte nema veze s onim što je politika Vlade i gde ne bi trebalo da bude nikakvih emocija, ali pristalica sam energije i načina na koji sam funkcionisala Vlada Srbije sa Aleksandrom Vučićem na čelu. To je moja lična impresija. Ako je to nekad bilo i žustrije nego što neko misli da je trebalo, mi smo funkcionisali dosta brzo. Međutim, premijerka Ana Brnabić radi svoj posao korektno, mislim da se dogovara sa kolegama i to je ono što je najvažnije.

  • Jeste li mi to odgovorili da je bio bolji šef nego šefica?

- Nema to veze, jer postoje različiti načini upravljanja. Smatram da je autoritet veoma važan. Autoritet se stiče kroz rad, iskustvo, znanje, struku ili izbore. Ako govorimo o političkim funkcijama, naravno. Svaka druga vrsta nametanja autoriteta može da dovede do nekih loših stvari.

 

Izvor: Al Jazeera

09.09.2017 · SRBIJA / BEOGRAD / BIH / SARAJEVO / VLADA_SRBIJE / INFRASTRUKTURA / SARADNJA / ZORANA_MIHAJLOVIĆ / MLADEN_OBRENOVIĆ /