MIŠLJENJA / POSLJEDNJI DANI TRUMPOVE TIŠINE PRED IRANSKU OLUJU / PIŠE: BOŠKO JAKŠIĆ


11.10.2017
Administracija predsjednika SAD-a mora do 15. oktobra pred Kongresom potvrditi smatra li da Teheran poštuje nuklearni sporazum.    

Američki predsednik Donald Trump mogao bi u četvrtak da saopšti svoju novu strategiju kao odgovor na “ružno ponašanje” vlasti u Teheranu, a ima nagoveštaja da neće unilateralno izvući SAD iz istorijskog nuklearnog sporazuma koji je Iran potpisao sa šest svetskih sila.

Spremnost predsednika da sačuva “najgori ikada potpisani sporazum” uslovljena je podrškom koju bi u Kongresu dobio za pooštravanje odredbi zakona kojim se utvrđuje da li se Islamska Republika pridržava odredbi bečkog dogovora, čiji je Amerika jedan od potpisnika.

Trumpova administracija mora da do 15. oktobra pred Kongresom potvrdi da li smatra da Teheran poštuje sporazum po kome je Iran svoj program obogaćivanja uranijuma stavio pod međunarodnu kontrolu u zamenu za postupno ukidanje seta ekonomskih i finansijskih sankcija.

Iako su međunarodni inspektori dosad osam puta potvrdili da Iran ne krši odredbe dugovora koji je pre dve godine dočekan kao veliko rasterećenje međunarodnih tenzija, iako je i Kongres dosad dva puta tokom Trumpovog mandata prihvatao te sertifikate, predsednik je najavljivao da želi da se Amerika povuče iz sporazuma.

“Ne možemo da se povinujemo nekom sporazumu ukoliko on daje pokriće eventualnoj konstrukciji nuklearnog programa”, rekao je Trump tokom obraćanja Generalnoj skupštini UN-a 19. septembra, dodajući da iranska vlada “lažnom predstavom demokratije maskira korumpiranu diktaturu”.

Trump optužuje Teheran za “ružno ponašanje” pod čime podrazumeva iranski raketni program, sponzorisanje terorizma, podršku sirijskom predsedniku Basharu el-Assadu, neprijateljstvo prema Izraelu, konstante pretnje slobodnoj plovidbi Zalivom, sajber napade na SAD i njegove saveznike, kršenja ljudskih prava i “arbitrarno” zatvaranje američkih državljana.

Oštrije akcije protiv Irana

Trumpova šira strategija podrazumeva oštrije akcije protiv onoga što se u Vašingtonu vidi kao želja Irana da proširi uticaj po Bliskom istoku. “Iranski režim podržava terorizam i izvozi nasilje, krvoproliće i haos širom Bliskog istoka”, rekao je Trump generalima okupljenim u Beloj kući. “Zbog toga moramo da označimo kraj produženoj iranskoj agresiji i nuklearnim ambicijama. Oni se nisu ponašali u duhu sporazuma”.

Pošto je izgradio konstrukciju optužbi, Trump zaključuje da nisu ispunjena očekivanja “duha sporazuma” Irana i grupe “5+1” – pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN plus Nemačka – koji je ocenjen kao značajan doprinos svetskom i regionalnom miru, a Barack Obama ga je smatrao najvrednijim spoljnopolitičkim legatom svoja dva mandata.

Evropska unija, kao i Kina i Rusija, veoma su skeptični oko ideje da SAD napuste sporazum, a i delovi američkog establišmenta procenjuju da bi takav potez bio najkolosalniji promašaj od kako je Trump u januaru ušao u Belu kuću jer bi izolovao Ameriku i nepoštovanjem preuzetih međunarodnih obaveza naškodio njenoj reputaciji.

Pod takvim pritiscima Trump bi kompromisno mogao da prihvati “treći put”: da sačuva “opterećujući” i “očajan” sporazum i da novu strategiju predstavi kao jedinstvenu platformu administracije i Kongresa, na osnovu čega bi od drugih potpisnika zatražio da pojačaju pritiske na Iran.

Trump je nedavno pred vojnim vrhom Amerike sadašnje stanje nazvao “tišinom pred oluju”, ne precizirajući šta pod tim podrazumeva, ali sa raznih strana stižu upozorenja da time rizikuje nove bliskoistočne tenzije i ubrzanje regionalne trke u naoružanju.

'Ni deset Trumpova' nije dovoljno protiv sporazuma

Iranski predsednik Hassan Rouhani ponavlja da Teheran ne želi raskid sporazuma niti novo pregovaranje, poručuje da on mora da se poštuje “čak i ukoliko se deset novih Trumpova stvori na svetu”, ali daje do znanja da od sporazuma faktički neće ostati ništa ukoliko ga Amerika napusti. Ranije je zapretio da će se, ukoliko SAD nastave sa “pretnjama i sankcijama”, Iran “za nekoliko sati” vratiti spornom nuklearnom programu.

Zvaničnici u Vašingtonu su poslednjih dana, istina anonimno, izjavljivali da bi Trump već 12. oktobra mogao da saopšti odluku o povlačenju SAD-a iz dogovora. Po američkom zakonu, Trump mora da se izjasni da li Iran poštuje Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA) sklopljen kako bi se otklonila sumnja Zapada da vlasti u Teheranu žele da proizvedu atomsku bombu.

Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA) kontroliše kako se sporazum sprovodi u Iranu i svakih 90 dana objavljuje izveštaj svojih inspektora. Svi dosadašnji izveštaji bili su pozitivni i dobili su saglasnost američkog Kongresa.

Trumpova administracija sve vreme pokušava da pronađe načine da popravi ono što smatra da su propusti sporazuma koji važi do 2025. Dok se kritičari usmeravaju na tzv. “klauzule sumraka” – restrikcije iranskog nuklearnog programa koje vremenom treba da budu ukinute – Trump traži i druge argumente da izađe iz dogovora.

Mnogi su potragu za “alternativnim činjenicama” – koje nisu predmet nukelarnog sporazuma – skloni da porede sa vremenima kada je Goerge W. Bush fabrikovao argumente o oružju o masovnom uništenju kojim je pravdana invazija Iraka 2003. godine.

Trump suočen s kritikama

U vreme dok ukida sankcije Sudanu, uprkos protesta grupa za ljudska prava, Trump je suočen sa kritikama da će se vratiti politici zaoštravanja sa Iranom i da bi povratkom na kaznene mere prekinuo oprezne pokušaj normalizacije međusobnih odnosa i tako dodatno uzdrmao konfliktni Bliski istok.

Adminsitracija je početkom godine razmatrala mogućnost da na listu terorističkih organizacija stavi moćnu Islamsku revolucionarnu gardu (IRGC), čije snage Quds sarađuju sa raznim šiitskim milicijama od Libana do Sirije, ali je kasnije odustala.

U očekivanju novih sankcija i mogućeg stavljanja IRGC na terorističku listu, njen komandant Mohammad Ali Jafari je izjavio da će Iran američku vojsku izjednačiti sa Islamskom državom i upozorio da bi u tom slučaju Amerikancima bilo bolje da svoje baze po regionu sklone 2,000 kilometara van dometa iranskih raketa.

Trump, koji je početkom godine predsednika Rouhanija upozoravao da bude “oprezniji”, posebno se fokusira na iranski raketni program tvrdeći da se time krši rezolucija UN-a koja je formalizovala nuklearni sporazum. Državni sekretar Rex Tillerson je nedavno šefu iranske diplomatije Mohammad Javad Zarifu, tokom njihovog prvog susreta na marginama zasedanja Generalne skupštine UN-a u Njujorku, preneo američku zabrinutost oko raketnih testova.

U očitom pokušaju da spusti tenziju i sačuva sporazum kojim se Iran otvorio stranim investitorima, Zarif je potom kolegama iz zemalja potpisnica potvrdio da je Iran pripravan za razgovore o “nekim dimenzijama” raketnog programa. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Bahram Qasemi kasnije je precizirao da program balističkih raketa ima isključivo odbrambenu dimenziju i da oko njega nema pregovora.

Zvaničnici u Teheranu, uključujući i Vrhovog vođu ajatolaha Ali Khameneija, nisu optimisti jer ne veruju Amerikancima, mada je, tvrdi se, Teheran zatražio posredovanje zalivskog sultanata Oman.

Funkcioner Stejt Departmenta kaže za Reuters da je administracija “potpuno posvećena” tome da uzvrati na “sveukupne iranske pretnje i maligne aktivnosti” i da traži način da promeni ponašanje režima u Teheranu.

Trumpov savetnik za nacionalnu bezbednost, general H. R. McMaster, agitovao je među republikanskim i demokratskim članovima Kongresa da obezbedi saglasnost za ovako tvrde stavove, ali je pitanje koliko će u tome uspeti imajući u vidu da predsednikova sveobuhvatna strategija nema jedinstvenu podršku uticajnih članova administracije – ukoliko bi žrtva bio nuklearni sporazum.

Sekretar za odbranu Jim Mattis ne sumnja da je ugovor povoljan za SAD: “Da senatore, mislim”, odgovorio je na pitanje u Kongresu da li misli da je ostanak u sporazumu od koristi po interese američke nacionalne bezbednosti. Potvrdio je da Iran “u osnovi” poštuje odredbe potpisane u Beču i da bi SAD trebalo da sačuvaju dogovor sve dok se eventualno ne pokaže da ga Teheran krši.

Državni sekretar Tillerson, potvrdio je da će Trumpu ponuditi više opcija kako bi procenio da li je sporazum povoljan za SAD. On nije obelodanio detalje i odbio je da odgovori da li se slaže sa ocenom sekretara Mattisa. Iako poznat kao kritičar “klauzula sumraka”, Tillerson je ranije jasno dao do znanja da između predsednika i njega ima razlaza na ovu temu.

Svijet protiv Trumpovih namjera

Dok su u Vašingtonu podeljeni, svet je jedinstveno protiv Trumpove namere. Svih pet drugih potpisnica potvrđuju da poštuju sporazum. Evropski političari, uz snažnu podršku biznis krugova, jasno daju do znanja da nisu spremni da pokopaju dogovor koji po svim relevantnim svedočenjima funkcioniše.

Tokom nedavnog telefonskog razgovora sa Trumpom, francuski predsednik Emmanuel Macron podržao je nameru dve zemlje da nastave da zajednički rade kako Iran ne bi mogao da proizvede nukelarno oružje, ali je čvrsto branio stav da JCPOA “nema alternativu”.

Evropska komisija potvrdila je krajem prošle nedelje da međunarodni sporazum koji nudi trajna rešenja iranskog nuklearnog pitanja funkcioniše i da potpisnici moraju da se drže preuzetih obaveza. Ambasadori EU u Vašingtonu, uz demokrate u Kongresu i funkcionere Obamine administracije, lobiraju dajući do znanja da će učiniti sve što je moguće da sačuvaju sporazum.

Šef ruske diplomatije Sergei Lavrov izjavio je da od Trumpa očekuje “balansiranu” odluku dodajući da je “veoma važno” da sporazum bude sačuvan u sadašnjoj formi.

Ukoliko Trump ostvari svoju nameru sabotaže sporazuma sa Iranom, Kongres ima 60 dana da razmotri povratak na režim sankcija koje su u međuvremenu ukinute. Bio bi to po mnogim ocenama kraj sporazuma, ali veliko je pitanje da li Kongres ima iste apetite kao i američki predsednik. Mnogi ne bi voleli da vide kako SAD daju primer kršenja ranije preuzetih međunarodnih obaveza.

Leon Panetta, sekretar za odbranu i direktor CIA u Obaminoj administraciji, procenjuje za CNN da je Trumpova najava “oluje” povod za “ozbiljnu zabrinutost”: “Počnete da mislite da je sve to da bi se privukla veća pažnja, a ne proklamovanje neke vrste nacionalne politike. Ne mislim da je to odgovorno... ali mislim da u ovom trenutku verovatno treba da duboko udahnemo i pokušamo da pretpostavimo da on (Trump) samo igra predstavu da bi dobio pažnju”.

Dakle, udahnimo duboko čekajući šta će Trump povodom Irana imati da kaže.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

 

Izvor: Al Jazeera

11.10.2017 · MISLJENJA / IRAN / TEHERAN / SAD / WASHINGTON / BIJELA_KUCA / IRANSKI_NUKLEARNI_PROGRAM / DONALD_TRUMP /