SRBIJA / PLAGIJATI U SRBIJI NEKAŽNJENI, NEMCI ODUZIMAJU TITULE ODMAH / AUTOR TEKSTA: ADAM SANTOVAC / N1


13.10.2017
Afere političara doktora plagijatora potresaju i Srbiju i Nemačku. Obe države mogu da se pohvale s četiri političko-doktorske plagijat-afere. Ipak, u Nemačkoj funkcioneri zbog prepisivanja ostaju bez doktorske titule, dok u Srbiji akademski prekršaji ostaju nekažnjeni.

Naime, u Nemačkoj se sumnje u akademsku čestitost ispituju brzo, dok se u Srbiji procedure ispitivanja plagijata odugovlače. To najbolje pokazuju slučajevi dvojice funkcionera – Siniše Malog, gradonačelnika Beograda i Karla Teodora cu Gutenberga, bivšeg ministra odbrane Nemačke.

Oni su političari vršnjaci i obojica su doktorirali na državnim univerzitetima. Mali na Univerzitetu u Beogradu, cu Gutenberg na Univerzitetu u Bajrojtu. Optuženi su da su delove doktorskih teza prepisali, tj. nisu navodili izvore. Obojicu su podržali državni lideri – Aleksandar Vučić tj. Angela Merkel.

Ipak, nemački univerzitet je zbog toga cu Gutenbergu u roku od pet nedelja ukinuo titulu doktora nauka, dok Univerzitet u Beogradu u slučaju Malog proceduru razvlači već tri godine. Zašto? Sagovornici N1 kažu da profesori u Srbiji ne žele da se zameraju, brinu o svojoj karijeri, prilagođavaju se okruženju i ne žele da učine ništa što odskače od sredine u kojoj žive i rade.

 

Izvor: N1

 

 

“Pazite, ja ne bežim da ova akademska sredina deli sudbinu čitavog društva. Činjenica je da ljudi nisu, pojedinačno uzev, baš spremni da se u čitav taj postupak uključe, ali, pazite, jako je teško kada imate i najbolja normativna i pravna akta, jako je teško uticati na ljudske idiosinkrezije koje idu dotle da često iz oportunističkih, konformističkih i ne znam kakvih razloga nisu spremni da to urade”, rekao je u dokumentarnom filmu N1 “Doktori” dr Živan Lazović, prorektor Univerziteta u Beogradu.

 

Iako su još 2014. osvanule sumnje u originalnost doktorata gradonačelnika Beograda, tek dve godine kasnije, 2016. Univerzitet u Beogradu usvaja pravila za kontrolu akademske čestitosti. Procedura nije jednostavna i traje šest meseci. Ipak, tu proceduru Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu u kontroverzi dr Mali ne primenjuje. FON naime još nije fomirao etičku i stručnu komisiju.

 Kad se podvuče crta, za razliku od Srbije najmoćnija država Evropske unije ima lek za epidemiju plagijata. Ključ je u nemačkim univerzitetima, koji imaju autonomiju, ali je i čuvaju.

“Tamo gde imate čvrst sistem koji jednostavno funkcioniše koji podrazumeva šta treba da se uradi vi ćete imati i pravila igre. Ovo je još uvek bez tih pravila igre – improvizorijum”, kaže Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti.

Dok je u centralnoj Evropi čast biti deo tima koji donosi odluku o moralu, ovde, na Balkanu, profesori ne žele da budu deo komisija. Brinu o ličnom, pa od onog što koristi društvu, mahom kriju glavu kao noj u pesku.

“Nemojte da pljujemo i da recimo prljavom vodom izbacimo i ono što je zdravo dete. A to je ipak ta zajednica koja može da se optuži za oportunizam koja jeste lenja u nekakvim moralnom delovanju iz prostog razloga što je malo izgubila i poverenje u celu priču, a i živi u društvu, vi imate ovde ljude u Beogradu koji su publikovali po 150, 200 radova po najuglednijim časopisima, koji su citirani hiljadama puta i za koje niko apsolutno ne zna da postoje. Niti je niko njih u ovom društvu zapitao – gospodo šta bi eventualno mogli da uradimo za vas da budete još kreativniji. I u toj nekoj vrsti tišine gde je nauka kojom se bave isključivo njihovo zadovoljstvo. Ne možete očekivati posebnu spremnost da izigravaju na sve to i Prometeje”, zaključuje Kostić.

Izvor: N1

 

13.10.2017 · DOKTORAT / PLAGIJAT