BIH / „VOJNO NEUTRALNA“ REPUBLIKA SRPSKA?


19.10.2017
Vladajuće strukture u Republici Srpskoj protive se učlanjenju BiH u NATO. Zato je Parlamentu RS u sredu prepodne usvojio rezoluciju o „vojnoj neutralnosti“. Uprkos činjenici da to pitanje nije u nadležnosti entiteta.

„Mi u Republici Srpskoj (RS) dobro znamo da je Bosna i Hercegovina (BiH) država koja ima svoj suverenitet, stolicu u Ujedinjenim nacijama, i koja u dogledno vreme treba da ima svoju stolicu u Partnerstvu za mir i NATO-u.“

Ovim rečima je nekadašnji predsednik RS Dragan Čavić još davno u entitetskoj Skupštini u Banjaluci izrazio opredeljenje za pristupanje BiH evroatlantskim bezbednosnim sistemima. Time su se stekli uslovi za sprovođenje najuspešnije posleratne reforme u toj zemlji – reforme odbrane. Međusobno supotstavlene entitetske vojske, Vojska Federacije (VF) BiH i Vojska Republike Srpske (VRS), ukinute su voljom trojih konstitutivnih naroda, a formirani su državno Ministarstvo odbrane i jedinstvene oružane snage BiH.

Reformama koje su okončane 2006. godine rešena je i duboka politička kriza u BiH tokom koje je bivši Obaveštajni centar VRS-a pratio i prisluškivao pripadnike i jedinice tadašnjih međunarodnih organizacija u posleratnoj BiH. Nakon reforme odbrambenog ustrojstva zemlje, BiH je postala punopravna članica projekta NATO Partnerstvo za mir. Od ulaska u najmoćniji vojnopolitički savez deli je aktiviranje akcionog plana MAP (program pomoći, praktične podrške i konsultacija).

Iako se tokom odbrambenih reformi obavezala na pristupanje evroatlantskim bezbednosnim sistemima, RS se danas protivi ulasku BiH u NATO, zalažući se za demilitarizaciju BiH i vojnu neutralnost po uzoru na Srbiju.

Rezolucija u skladu sa politikom Srbije

Poslanici Narodne Skupštine RS-a su u sredu su usvojili „Rezoluciju o zaštiti ustavnog poretka i proglašenju vojne neutralnosti Republike Srpske“. Rezolucijom bi, prema tumačenju predlagača, Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i njegovih koalicionih partnera, trebalo da se definiše „neutralnost RS“ u odnosu na postojeće vojne saveze.

U rezoluciji se navodi da teritorija ovog entiteta ne može biti otuđena na bilo koji način mimo Ustava i zakona, niti joj se može utvrditi ili upisati neko drugo svojstvo. Iz SNSD poručuju da će se svaki pokušaj uskraćivanja svih „suverenih“ prava nad teritorijom RS-a smatrati kršenjem međunarodnog prava.

 

U dokumentu je, takođe, precizirano da je RS opredeljena da svaki budući status koordinira sa Srbijom. „U skladu s tim, Narodna skupština RS donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma u RS-u na kome bi bila donesena konačna odluka o ovom pitanju“, navodi se u tekstu rezolucije.

Šta se krije iza priče o vojnoj neutralnosti?

Komentarišući rezoluciju o vojnoj neutralnosti RS, analitičari ističu da je ona suprotna principima odbrambenih reformi, pojašnjavajući da bosanskohercegovački entiteti, prema Ustavu i važećim zakonima, nemaju nikakve nadležnosti u toj oblasti.

DW.COM

 

 

19.10.2017 · „VOJNO_NEUTRALNA“ / REPUBLIKA_SRPSKA