Da li su električni automobili samo za bogate?


09.11.2017
U Norveškoj, koja ima bruto domaći proizvod po stanovniku duplo veći od proseka u Evropskoj uniji, gotovo trećina kupljenih novih automobila su električni. Iako se najviše električnih automobila prodaje u četiri najbogatije zemlje Evrope, ne postoji direktna uzročna veza između bogatstva i broja vlasnika tih vozila. Evropska unija je predložila nove mere u cilju smanjenja cene električnih automobila i njihovog lakšeg punjenja.

Električni automobili su za bogate, sugeriše izveštaj Udruženja evropskih proizvođača automobila (ACEA).

 

Na vrhu liste po broju vozača električnih automobila je Norveška, koja na 100 novih automobila proda 29 električnih. Norveška ima bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku 64.000 evra, što je dvaput više od proseka EU.

 

Na drugom mestu je Holandija, koja ima 40.900 evra BDP-a po stanovniku i gde električni automobili čine svega 6% prodatih novih automobila.

 

Iza nje je Švedska, sa 46.600 evra BDP-a po stanovniku i 3,6% prodatih električnih automobila, prenosi EURACTIV.com.

 

Iako ima veći BDP po stanovniku, u Švajcarskoj električni automobili čine samo 2% ukupnog broja prodatih novih vozila. Na petom mestu je Belgija, sa 1,7% prodatih automobila na struju.

 

U šest zemalja - Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Austriji, Finskoj i Portugalu - između 0,5 i 1,5% vlasnika automobila poseduje električni auto, dok je u ostalim članicama EU taj udeo blizu nule.

 

Iako se najviše električnih automobila prodaje u četiri najbogatije zemlje Evrope, uzročna veza bogatstva i posedovanja tih vozila daleko je od pravolinijske.

 

Proizvođači automobila objašnjavaju da električna vozila čine više od 1% registrovanih novih automobila samo u zemljama koje imaju BDP po stanovniku veći od 30.000 evra. Nasuprot tome, tamo gde je BDP po stanovniku manji od 17.000 evra, uključujući centralnu i istočnu Evropu, električnih automobila skoro da nema.

 

Prodaja električnih automobila na globalnom nivou znatno je povećana zahvaljujući Kini, koja je najveći svetski kupac tih vozila.

 

Veća potržanja za električnim automobilima zabeležena je i u Norveškoj i Švajcarskoj, gde je u prvoj polovini 2017. godine prodato 42,6% više "čistih" vozila. U Nemačkoj je prodaja električnih kola povećana za 134%, u Francuskoj za 46%, a u Velikoj Britaniji 9,9%.

 

Ipak, broj čistih električnih, ne hibridnih vozila i dalje je mali. Većoj prodaji takvih vozila mogu da doprinesu različiti podsticaji, koji opet odražavaju ukupno bogatstvo same zemlje.

 

U Norveškoj, na primer, oni koji kupe električni automobil ne plaćaju uvozne dažbine, mogu da voze u trakama za autobuse i ne plaćaju putarinu.

 

Takve olakšice nisu, međutim, dovoljne da utiču na veću kupovinu električnih automobila u drugim članicama EU, prema oceni Udruženja evropskih proizvođača, jer te zemlje imaju manji BDP po stanovniku.

 

EU smanjuje štetne gasove iz automobila za trećinu

 

Evropska komisija je 8. novembra predstavila svoje predloge za smanjenje emisije ugljen-dioksida u sektoru saobraćaja posle 2020, zahtevajući od automobilske industrije da za 10 godina smanji gotovo za trećinu emisiju štetnih gasova automobila da bi odgovorila na klimatske ciljeve Unije.

 

Komisija traži da za automobile i terenska vozila prosečna emisija ugljen-dioksida padne za 15% do 2025. godine i za 30% do 2030. Te predloge još treba da razmotre zemlje članice i Evropski parlament pre nego što budu usvojeni.

 

Nove restrikcije deo su glavnih mere koje je Komisija predstavila u svom paketu "Čista mobilnost" koji ima dvostruki cilj - uspešno odgovoriti na obaveze koje je EU preuzela prema Pariskom sporazumu o klimi, a takođe i podstaći sektor vozila na čistu energiju, što se smatra strateškim potezom. EU se u okviru Pariskog ugovora obavezala da će smanjiti emisije ugljen-dioksida za 40% do 2030. u odnosu na nivo iz 1990. godine.

 

Nove mere Evropske komisije, međutim, ne predviđaju fiksne kvote za vozila koja ne emituju štetne gasove i umerenije su od ciljeva nekih članica EU, prenosi AP.

 

Ipak, evropski proizvođači automobila smatraju da su ciljevi EK previše drastični, a predlozima se suprotstavio i ministar spoljnih poslova Nemačke.

 

Uduženje evropskih proizvođača smatra da cilj za 2025. godinu ne ostavlja dovoljno vremena da se naprave tehničke i promene u dizajnu vozila. Njihov predlog je da do 2030. emisija štetnih gasova bude smanjena za 20%, što je "ostvarljivo po visokoj, ali prihvatljivoj ceni".

 

Šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel rekao je da sve evropske zemlje imaju koristi od poslova auto-industrije i upozorio da vremenski okvir za smanjenje emisija "ne sme da bude previše restriktivan", a da nova pravila ne treba da "uguše" inovativne sposobnosti proizvođača.

 

Potpredsednik Komisije Maroš Šefčovič je izjavio da je plan "najrealniji" kompromis između evropskih ambicija da bude primer u čistoj energiji i troškova koji će morati da snose velike evropske automobilske industrije.

 

Plan Evropsko komisije predviđa i 800 miliona evra za širenje i standarizaciju stanica za punjenje električnih automobila širom Evrope.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Pixabay.com

09.11.2017 · Euraktiv