EK smanjila procenu rasta Srbije, u zoni evra rast najviši za 10 godina


09.11.2017
Evropska komisija smanjila je procenu privrednog rasta Srbije za 2017. godinu na 2% zbog posledica nepovoljnih vremenskih uslova na poljoprivredu, ali ocenjuje da u srpskoj privredi postoje osnove za veći rast BDP u idućim godinama. Istovremeno se u zoni evra, koja okuplja 19 članica EU, očekuje najveći rast od 2007. godine.

U Jesenjim ekonomskim prognozama Evropske komisije za članice Unije i zemlje kandidate za članstvo, predviđa se da će bruto domaći proizvod (BDP) u Srbiji osetno porasti u iduće dve godine, i dostići 3,3% u 2018. i 3,5% u 2019, objavljeno je 9. novembra.

 

Procena privrednog rasta Srbije za 2017. je smanjena sa 3,2%, dok je procena za 2018. spuštena sa 3,6% prognoziranih proletos.

 

Smanjenje prognoze za 2017. posledica je loših vremenskih prilika i pada proizvodnje u poljoprivredi i građevinarstvu, dok je, kako se navodi, privatna potrošnja glavni pokretač rasta.

 

"Opstaje snažan trend za rast i očekuje se da u ekonomskoj aktivnosti dođe do zamaha pre kraja godine", navedeno je u analizi koju je predstavio evropski komesar za ekonomiju i finansije Pjer Moskovisi.

 

U proceni ekonomskog razvoja u Srbiji se takođe dodaje da je "došlo do zadrške u investiranju, što je narušeno i kašnjenjem vladinih kapitalnih ulaganja od početka 2017. godine".

 

Evropska komisija navodi da je "izvoz ostao snažan zahvaljujući spoljnoj tražnji EU i inostranim direktnim ulaganjima".

 

"Privatna potrošnja, utemeljena na porastu primanja i ravni zaposlenosti se vidi kao ključni pokretač rasta, dok se predviđa da porast izvoza i dalje ostane snažan", navodi se u dokumentu Evropske komisije.

 

Srpski izvoz i uvoz će do kraja 2017. porasti za oko 10% ali će spoljnotrgovinski deficit 2016. i u iduće dve godine i dalje biti oko 10%, procenjuje se u analizi.

 

U dokumentu se navodi da bi pritisak na cene trebalo da bude zauzdan, godišnja inflacija je u julu bila 4%, dok srpski budžet treba da bude uravnotežen ili će imati i višak u iduće dve godine, uz opasku da "za budžet važne strukturne reforme i dalje ostaju nedovršene".

 

Vladin dug, kako se dodaje, postepeno bi mogao da bude sveden na 60% BDP, nezaposlenost će sa 15,3% u 2016. pasti na 13,5% u 2017, dok se predviđa da će 2018. stopa nezaposlenosti biti 11,6% a 2019. godine 9,5%.

 

Kada je reč o ostalim kandidatima za EU, manji rast BDP od rasta u Srbiji u 2017. EK prognozira Bosni i Hecegovini, od 1,7%. Albanski BDP će, očekuje Komisija, porasti za 4%, crnogorski za 3,9% a tuski za 5,3%.

 

Rast u zoni evra najviši za 10 godina

 

Evropska komisija je podigla procenu privrednog rasta zone evra za 2017. godinu na najviši nivo u poslednjih 10 godina.

 

U 2017. se u zoni evra očekuje privredni rast od 2,2%, što je najviše od 2007. godine. Prethodna procena rasta je bila 1,7%, saopštila je EK.

 

"Posle pet godina skromnog oporavka, evropski rast sada ubrzava. Dobre vesti stižu sa više frontova, otvara se više radnih mesta, investicije rastu a javne finansije jačaju", ocenio je Moskovisi.

 

Za zonu evra je takođe podignuta procena rasta za 2018. na 2,1% sa 1,8% u prognozama od pre šest meseci.

 

Do povećanja procene je došlo zbog pozitivnih ekonomskih vesti iz zone evra pošto su popustile bojazni oko talasa populističkih političara i budućnosti Grčke u zoni.

 

Ukupan rast BDP svih članica EU u 2017. trebalo bi da bude 2,3%.

 

Izvor: Beta

Foto: EK

09.11.2017 · Euraktiv