SRBIJA / UVOĐENJE CIRKULARNE EKONOMIJE OTVORIĆE 30.000 RADNIH MESTA


10.11.2017
Autorka: Maja Pavlica, Udruženja novinara “Eko vest” Udruženje novinara „Eko vest“ uz medijsku podršku EKOlista, a u okviru projekta „Jačaj svest – životna sredina je prva vest!“, koji je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine, organizоvalo je panel diskusiju „Kako se baviti zelenom ekonomijom u Srbiji”.  

Cilj panel diskusije, održane juče u Novom Sadu, bio je da se javnosti i građanima približi i ukaže na koncept zelene ekonomije, kao modela koji podrazumeva reciklažu i vraćanje u upotrebu svih materijala iz otpada u privredu i u energetske svrhe. Takođe, namera je bila da se ukaže da u trenutku kada su efekti klimatskih promena sve očigledniji i prisutniji, koncept zelene ekonomije mora da ima sve veći značaj i primenu u društvu i zajednici.

S tim u vezi, pokušano je da se odgovori na nekoliko važnih pitanja koja se tiču zelene ekonomije – od toga šta predstavlja koncept cirkularne ekonomije, kako ga razvijati kod nas, do toga koji su benefiti ove ekonomije. Predstavljeni su i primeri dobre prakse, kao i koliko i na koji način je ova tema prisutna u medijima. O svemu ovome govorili su eminentni domaći stručnjaci, eksperti u svojim oblastima.

Ivan Karić, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rekao je da je novoformirano Ministarstvo izdvojilo 20 miliona dinara za 64 projekta nevladinih organizacije i medije. On smatra da to nije dovoljno i da će ubuduće izdvajati više novca za te namene. Ovom prilikom Karić je istakao i veliku ulogu medija u zaštiti životne sredine i najavio novi koncept saradnje – dane otvorenih vrata za NVO i medije.

„Procene su da se uvođenjem cirkularne ekonomije može otvoriti 30.000 novih radnih mesta i povećati konkurentnost privrede čime bi Srbija postala regionalni lider u razvoju i investicijama“, izjavio je master analitičar životne sredine Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju.

Menadžerka Jelena Kiš, iz Recan Fondacije za sakupljanje i reciklažu limenki, rekla je da cirkularna ekonomija počinje sa dizajnom proizvoda koji je izuzetno bitan jer samo oni proizvodi koji su napravljeni tako da nakon njihovog iskorišćenja oni predstavljaju sirovinu koju je jednostavno reciklirati i vratiti u ciklus imaju odlike cirkularne ekonomije.

“Takođe, vrlo značajan segment u životnom ciklusu proizvoda predstavlja i način na koji se crpe sirovine za njihovu proizvodnju koji je neophopdno da bude održiv“, dodala je ona.

Master inženjer zaštite životne sredine Igor Jezdimirović, predsednik Saveza ekoloških udruženja “Zelena lista Srbije”, rekao je da su bogatstvo i dostupnost plodnog zemljišta, čistih vodotokova i bogat biodiverzitet, u kombinaciji sa upornošću i snalažljivošću, bili i ostali ključ opstanka ljudi u Srbiji. Zato je, kako je istakla, potrebno više nego ikada stvoriti preduslove za razvoj cirkularne ekonomije, jer ona ne predstavlja samo uštedu u korišćenju prirodnih resursa već i način očuvanja i zaštite naše životne sredine i zdravlja.

“Ako govorimo koliko je zelena ekonomija zastupljena kao tema u medijima, na prvi pogled, može se videti da nije dovoljno, jer po analizi tekstova u štampanim medijima objavljeno je tek tridesetak tekstova u poslednje tri godine koji pominju termin zelena ekonomija. Ako uzmemo u širom kontestu priču o zelenoj ili cirkularnoj ekonomiji i reciklaž kao vodeći instrument na putu ka cirkularnoj ekonomiji, koja podrazumeva korišćenje obnovljivih izvora energije i energetsku efikasnost, onda možemo reći da su te teme prisutne u medijima. Ako dublje analiziramo, teme iz oblasti zaštite životne sredine nisu dovoljno zastupljene u medijima i trebalo bi više animirati novinare i medije da se bave ovim temema“, rekla je Dragana Ratković, novinarka i urednica emisije “Pod staklenim zvonom” Radio Novog Sada.

 

10.11.2017 · CIRKULARNA_EKONOMIJA / EKO_VEST / IVAN_KARIĆ / SINISA_MITROVIĆ / ŽIVOTNA_SREDINA