EPS stub srpske privrede


10.11.2017
Nastavićemo reorganizaciju u skladu sa politikom Vlade Srbije, kao i ulaganja u modernizaciju svih delova sistema, rekao je Milorad Grčić. Projekat izgradnje novog bloka B3 u Kostolcu, snage 350 megavata, teče paralelno na nekoliko koloseka. Projekat parka vetroelektrana „Kostolac“ u fazi je istraživanja i priprema

Sa 13. međunarodnog sajma energetike 

 

 

Najbolji pokazatelj uspešnog poslovanja „Elektroprivrede Srbije“ je liderska pozicija među srpskim firmama na listi top 100 kompanija jugoistočne Evrope, rekao je 4. oktobra Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS, na otvaranju 13. Međunarodnog sajma energetike u Beogradu. 

 

– EPS je na osnovu rasta prihoda skočio sa 19. na sedmo mesto liste i najbolje se plasirao od svih kompanija iz Srbije, što je pokazatelj uspešnog poslovanja. Nastavićemo reorganizaciju u skladu sa politikom Vlade Srbije, kao i ulaganja u modernizaciju svih delova sistema. Uskoro ćemo postaviti kamen temeljac za novi termoblok B3 u Kostolcu, prvi posle gotovo tri decenije – istakao je prvi čovek EPS-a.

 

Grčić je za uspehe kompanije zahvalio vrednim radnicima EPS-a, koji odgovornošću prema državnoj kompaniji pokazuju i odgovornost prema državi, naglašavajući da je zato ponosan na zaposlene. 

 

– EPS je najveća i najvažnija energetska kompanija u Srbiji i jedan od stubova srpske privrede. Imamo odgovornost i prema 3,5 miliona naših kupaca i da bismo im bili bliži i ponudili bolje usluge, pokrećemo novi sajt, na kojem će moći da nađu sve odgovore koji su im potrebni – rekao je Grčić. 

 

Mirjana Filipović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, rekla je da su energetske kompanije realizovale u prethodnim godinama veliki broj investicija u infrastrukturu, ali i uspešno restrukturirale poslovanje.

 

– Srbija je sad na zavidnom nivou što se tiče EPS-a, ali i ostalih kompanija – istakla je Filipovićeva i dodala da je neophodno ulaganje u nove, obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, ali da treba koristiti i resurse koje Srbija ima, kao što je ugalj, ali uz nove pametne tehnologije.

 

Međunarodni sajam energetike okupio je kompanije koje se bave električnom energijom, ugljem, naftom, ali i obnovljivim izvorima energije, a organizovan je istovremeno sa sajmovima ekologije i urbanih pametnih tehnologija pod sloganom „Nova energija – pametni gradovi“.

 

Najvažniji projekti EPS-a

 

Na štandu EPS-a i u okviru pratećeg programa sajma, stručnjaci „Elektroprivrede Srbije“ su tokom trodnevne manifestacije predstavili najvažnije projekte, a među njima izgradnju novog termobloka B3 u Kostolcu, odsumporavanje u TENT A i park vetroelektrana „Kostolac“.

 

Projekat izgradnje novog bloka B3 snage 350 megavata teče paralelno na nekoliko koloseka. Pribavljaju se dozvole, radi se projektna dokumentacija, priprema teren na lokaciji, a u toku su i aktivnosti koje su poverene trećoj strani. Čeka se međunarodna saglasnost za studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, budući da je nedavno održana javna rasprava u rumunskom gradu Oravica.

 

– Glavni planirani događaji odnose se na završetak dobijanja dozvola, izradu projekta za izvođenje i početak radova na lokaciji do kraja godine – rekao je Miloš Stojanović, rukovodilac projekta.

 

Sa ekološkog aspekta, veoma važan projekat je izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A. Ugovor sa izvođačem potpisan je sredinom septembra i sada su u toku pripremne aktivnosti, jer pripremni radovi počinju krajem oktobra ili početkom novembra.

 

– Jedan od najvažnijih zadataka je priprema pratećih projekata, poput postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, sistema ugušćenog transporta pepela i šljake, deponije gipsa i ostalo – istakao je Predrag Đorđević, glavni rukovodilac projekta.

S druge strane, projekat parka vetroelektrana „Kostolac“ u fazi je istraživanja i priprema, takođe na više koloseka. U ovoj godini urađena je studija opravdanosti sa idejnim projektom izgradnje, a važno je bilo i sprovođenje javne nabavke za izradu projekta za građevinsku dozvolu.

 

– Merenja na terenu i dalje traju, to je nešto što se radi u kontinuitetu. Veoma ohrabruju dosadašnji rezultati kada je reč o potencijalu vetroparka. Procenjena snaga od 66 megavata je praktično zagarantovana, jer imamo pokazatelje koji pokazuju i više – objasnio je Dragoslav Cicović, rukovodilac projekta.

 

Uštede i energetska efikasnost

 

– Završetkom prve faze revitalizacije blokova TENT B1 i B2, dva najsnažnija termopostrojenja u EPS-u ne samo da su modernizovana već im je produžen životni vek, povećana pouzdanost i raspoloživost njihovog rada, povećana snaga za dodatnih 30 megavata, sa 620 MW na 650 MW, povećana energetska efikasnost. Važno je i što je unapređena zaštita životne sredine – rekao je Ivan Gajić, direktor TENT B, govoreći o efektima revitalizacije. 

 

On je istakao da se energetski efekti rekonstrukcije i modernizacije ovih termopostrojenja, između ostalog, ogledaju u činjenici da je na oba bloka omogućen rad na snazi većoj od 650MW. 

 

Ukupan broj sati rada bloka B1, od njegove prve sinhronizacije do prve faze revitalizacije, bio je 210.000, a do oktobra 2017. godine ovaj blok je ostvario 246.000 sati rada. Prva faza revitalizacije drugog termopostrojenja u TENT B je urađena prošle godine i do tada je blok B2 ostvario 220.000 sati rada, do oktobra ove godine 227.000 sati. Oba bloka su do oktobra 2017. godine ukupno proizvela oko 270 milijardi kilovat-časova električne energije.

 

– Smanjena je potrošnja uglja za 230.000 tona na godišnjem nivou pri radu na 620MW, smanjena je količina pepela i šljake od 35.000 do 46.000 tona godišnje. Smanjena je emisija sumpornih oksida i azotnih oksida. Bolji je i rad elektrofilterskih postrojenja zbog snižene temperature dimnog gasa – rekao je on.

I sa finansijske strane ostvarene su velike uštede. 

 

– Investicije u novu elektranu snage 35 MW iznosile bi od 50 do 60 miliona evra, a pri sprovedenoj rekonstrukciji i modernizaciji na TENT B2 toliko povećanje snage je ostvareno sa višestruko manjim ulaganjem i u mnogo kraćem vremenskom intervalu. Modernizacija i povećanje snage su veoma isplativi projekti, koji omogućavaju vraćanje uloženih sredstava u kratkom roku– istakao je Gajić. –Nameće se neophodnost sprovođenja druge faze rekonstrukcije i modernizacije ovih blokova. Druga faza bi obuhvatila radove na spiralnom isparivaču, sistemu gorionika, razvodu vazduha i mlinskom sistemu. Planirano je da ti kapitalni zahvati budu na bloku B1 izvedeni 2020, a na bloku B2 2022. 

 

Ugalj nema zamenu 

 

O tome da je ugalj naš strateški energent koji nema zamenu, kao i da njegova proizvodnja mora da se prilagodi novim uslovima i odgovori na nove svetske izazove u vezi sa klimatskim promenama, govorio je Milan Jakovljević, direktor Sektora za unapređenje efikasnosti i zaštitu životne sredine u rudarstvu. U prezentaciji „Od crnog do zelenog uglja merama unapređenja zaštite životne sredine“ on je podsetio da je Pariskom konferencijom (2016) predviđeno da se potrošnja fosilnih goriva do 2050. smanji na minimum. 

 

– Da bi se zadovoljili sve viši ekološki standardi i norme, mora se realizovati čitav niz projekata za upravljanje kvalitetom uglja, povećanje energetske efikasnosti i produktivnosti rada – rekao je Jakovljević.– A da je EPS rešen da uhvati korak sa Evropom u oblasti proizvodnje električne energije iz uglja, najbolje pokazuje realizacija „zelenog projekta“ u RB „Kolubara“. To je veliki iskorak ka „zelenom uglju“.

 

Projektom će se povećati efikasnost i iskorišćenost sistema za iskopavanje jalovine i uglja na površinskim kopovima, a planiranje, praćenje i upravljanje procesima u proizvodnji uglja biće integrisano. Takođe, uspostaviće se sistem za homogenizaciju i kontinuirano upravljanje kvalitetom uglja. Otkopavanje i isporuka uglja biće u planiranim količinama, potrebnog kvaliteta, uz minimalne troškove eksploatacije i maksimalno iskorišćenje ležišta, i sve to uz velike ekološke efekte i bolje finansijske rezultate. 

 

I u ogranku „TE-KO Kostolac“ planirani su projekti zaštite životne sredine na kopovima (upravljanje otpadom, sveobuhvatna merenja i rekultivacija zemljišta) i u kostolačkim termoelektranama (rekonstrukcija elektrofiltera, praćenje emisije dimnih gasova i čestica, prelazak na malovodni transport pepela i šljake na PK „Ćirikovac“ i rekultivacija zemljišta na deponiji pepela Srednje kostolačko ostrvo).

Branko Jevtić, Nemanja Nedeljković i Željko Mićović iz Sektora za razvoj procesa u proizvodnji uglja JP EPS su prezentacijom „Ugalj u oblacima” podsetili na način proizvodnje uglja u prošlosti, trenutni status i tendencije razvoja ovog procesa u budućnosti. 

 

Do početka prošlog veka ugalj se kopao ručno, u podzemnim jamama, a potom su u podzemnoj eksploataciji u upotrebu uključene male ručne mašine. Površinska eksploatacija počinje polovinom prošlog veka, a sedamdesetih godina prelazi se na rad savremenim kontinualnim sistemima velikog kapaciteta. U početku se planiranje proizvodnje zasnivalo na kratkoročnom ispunjenju potreba, a sa porastom proizvodnje javlja se potreba za dugoročnim planiranjem. 

Do kraja prošlog veka osnovni zadatak i cilj proizvodnje bili su kubni metar otkrivke i tona uglja. Povoljni geološki uslovi ležišta, jednostavna tehnologija otkopavanja, najsavremenija rudarska oprema i veliko znanje zaposlenih omogućili su proizvodne rezultate na nivou evropskih i svetskih standarda.

 

– Kada je reč o praćenju proizvodnje, najpre su korišćene savremenije metode upotrebom lokalnih komunikacionih mreža i individualnih računara. Nakon toga, počela je i primena savremenih metoda monitoringa procesa proizvodnje sa modernizacijom dispečerskih centara – objasnio je Mićović. – U RB „Kolubara“ se na kopu „Tamnava-Zapadno polje“ kompletno prati rad svih proizvodnih sistema, na Polju „C“ se prati rad novog BTO sistema, dok se u „Kostolcu“ prati rad ugljenih sistema i jednog BTO sistema. 

 

U segmentu upravljanja proizvodnjom koriste se savremeni sistemi upravljanja rudarskom mehanizacijom i intenzivno se radi na razvoju integrisanih sistema za automatsko upravljanje i praćenje procesa.

 

Očekivanja su da će oprema ovog veka biti automatizovana i samim tim pouzdanija, pored toga što će biti znatno složenija. 

 

Efikasnije upravljanje i veća bezbednost 

 

Dragi Ralić, direktor Centra za IKT u „EPS Distrubuciji“, predstavio je rad „Centar za informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) kao podrška funkciji upravljanja“. On je istakao da je formiranjem Operatora distributivnog sistema i statusnom promenom funkcija centra prepoznata kao jedna od ključnih funkcija, jer je orijentisan pre svega da pruži podršku osnovnoj delatnosti, tehničkom sistemu, dok podršku poslovnom delu pružaju kolege iz tehničkih centara i sektora za IKT EPS-a.

 

– Vertikalna funkcionalna organizacija donela je niz prednosti.Sada imamo više specijalizovanih ekipa za date poslove koji, kada za tim ima potrebe, pružaju punu podršku na celoj teritoriji ODS-a. Radi se na unifikaciji sistema gde god je to moguće, čime se smanjuju troškovi, a kolege iz telekomunikacija, kada je u pitanju radio-sistem, rade na celoj teritoriji, bez obzira na distributivno područje iz koga dolaze – rekao je Ralić. 

 

Centar za IKT je organizovan u tri sektora, koji u svih pet regionalnih elektrodistributivnih centara: Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac i Kraljevo, imaju iste odgovarajuće službe. To su Sektor za podršku procesima upravljanja DEES, Sektor za telekomunikacije i Sektor za SCADA i procesnu tehniku. O poslovima Sektora za SCADA i procesnu tehniku, kao o jednom od sektora Centra za IKT, govorila je Bratislava Radmilović iz Novog Sada, glavni stručni saradnik u Centru za IKT. 

 

– Ključna aktivnost Sektora za SCADA i procesnu tehniku je realizacija, unapređenje i održavanje sistema za daljinski nadzor i upravljanje, popularno nazvanog SCADA – rekla je Radmilovićeva.

 

Ovim sistemom se prikupljaju i prikazuju informacije sa elektroenergetskih objekata na jednom mestu, u udaljenom centru upravljanja, odakle se radi i prosleđivanje akcija operatera ka elementima u trafostanici i distributivnoj mreži. 

–Timeje obezbeđena pravovremena, brza i tačna reakcija operatera u procesu otklanjanja kvara. Tome je veliki doprinos dalo i proširenje sistema za daljinsko upravljanje na niže naponske nivoe, gde su elektroenergetski objekti dislocirani na širokom i često nepristupačnom području i gde je veći broj kvarova. U narednom periodu u fokusu Sektora za SCADA i procesnu tehniku biće modernizacije postojećih i integracija novih TS u sistem, unifikacija SCADA softvera u operativnim centrima svih nivoa upravljanja, kao i ujednačavanje i dalje širenje sistema za daljinski nadzor i upravljanje – zaključak je Radmilovićeve.

 

Temu „Motorola koncept plus sistem – više od komunikacije“ predstavio je Đorđe Vladisavljević, šef Službe za telekomunikacije u Novom Sadu. Centralna tema rada je digitalizacija sistema govornih radio-veza u „EPS Distribuciji“.

 

–U radu sam predstavio trenutno stanje sistema govornih radio-veza na teritoriji čitave Srbije, kao i planove za naredni period vezane za digitalizaciju sistema, kao i proširenje magistralne IT infrastrukture na nivou čitave Srbije – istakao je Vladisavljević. Cilj je da se na nivou Srbije uspostavi jedinstveni TK sistem, sa već proverenom opremom. 

 

Reagovanje u vanrednim situacijama 

 

Projekat nabavke i primene savremene elektroenergetske opreme, koja treba da obezbedi poboljšanje reagovanja u vanrednim uslovima na distributivnom području regionalnog centra Kraljevo, vrednosti oko 10 miliona evra, sprovešće se u naredne dve i po do tri godine – najavio je Saša Stefanović, koordinator za distribuciju električne energije „EPS Distribucije“. 

 

Projekat je omogućen zahvaljujući ugovoru o saradnji Evropske unije i Republike Srbije u oblasti putne infrastrukture, vodoprivrede i elektroenergetskog sektora. Za realizaciju projekta određen je distributivni regionalni centar Kraljevo, jer je ovo područje sa oko 900.000 kupaca bilo teško pogođeno posledicama poplava u maju 2014. godine. U najlošijoj situaciji su bili kupci iz centralne i zapadne Srbije, u nepristupačnim, ruralnim predelima, gde se za otklanjanje kvarova morao angažovati veliki broj ekipa i specijalna mehanizacija. Polovina dispečerskih centara u tom području nije imala sistem SCADA za daljinski nadzor i upravljanje distributivnom mrežom koji bi olakšali funkcionisanje. 

 

– Partneri iz EU su pokazali inicijativu za pružanje pomoći, potpisan je međunarodni ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji i pristupanju IPA fondovima i krenuli smo u sprovođenje novog projekta koji će poboljšati tehničke kvalitete distributivne mreže na ovom konzumu – rekao je Stefanović.

 

Projektom je predviđena nabavka jedne mobilne trafostanice 110/35 kV od 20 MVA i tri mobilne trafostanice 35/10 kV od po 8 MVA, kao i uvođenje i proširenje sistema daljinskog nadzora i upravljanja srednjenaponskom mrežom u distributivnom području Kraljevo. Delegacija EU u Srbiji objavila je tender za nabavku ove elektroenergetske opreme u oktobru prošle godine i očekujemo da se tenderska procedura završi krajem oktobra. 

 

– Mobilne trafostanice biće korišćene u havarijskim režimima, ali i tokom remonta i rekonstrukcija postojećih elektroenergetskih objekata. One će biti stacionirane u regionalnim centrima Kraljevo, Kragujevac i Niš, odakle će se odvoziti na teren i instalirati. Korišćenje ovih mobilnih postrojenja znatno će smanjiti prekide u napajanju električnom energijom i omogućiti bezbedniji i efikasniji rad. Sistem daljinskog upravljanja uvodiće se u ograncima Loznica, Užice, Čačak, Kraljevo, Jagodina i Kruševac – poručio je Saša Stefanović.

 

Ulaganja za novu snagu 

 

Jedan od predstavljenih bio je i projekat revitalizacije HE Zvornik“, gde će posle radova snaga biti 125,6 megavata, što je za 30 odsto više u odnosu na trenutnu snagu. 

 

– Revitalizacija će doprineti većoj proizvodnji električne energije, manjim troškovima održavanja i produžiće životni vek ove hidroelektrane za novih 40 godina – rekao je Gojko Bajić, menadžer projekta. – Očekivano povećanje proizvodnje električne energije ove hidroelektrane na godišnjem nivou iznosiće i do 15 odsto. Projekat „Revitalizacija HE Zvornik“ je četvrti po redu u ogranku „Drinsko-Limske HE“ u poslednjih 12 godina. Naime, u tom periodu uspešno su urađene revitalizacije reverzibilne HE „Bajina Bašta“, obe elektrane u HE „Elektromorava“ i HE „Bajina Bašta“. 

 

Agregati HE „Zvornik“ neprekidno rade već 60 godina. Projektom revitalizacije predviđena je kompletna zamena turbinske opreme, regulacije, sistema rashladne vode, komprimovanog vazduha, generatora sa pobudnim sistemima, blok-transformatora, opreme generatorskog napona, opreme 110 kVrazvodnogpostrojenja i sistemazaupravljanje i električne zaštite hidroelektrane.Nove turbine imaćeveći prečnik radnog kola, viši stepen korisnosti, veći protok i snagu. Predviđeno je da radovi na svakom od agregata traju po 12 meseci. 

 

Gosti na štandu EPS-a mogli su da čuju i prezentaciju o postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda u TENT A. Ljiljana Velimirović, šef Službe mašinskog nadzora u TENT A, detaljno je predstavila način rada četiri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. 

 

– Postrojenje za tretman otpadnih voda na TENT A prvo je postrojenje izgrađeno radi prečišćavanja voda koje nastaju u tehnološkom procesu proizvodnje električne energije. Ona mogu da prečiste oko 750 kubika vode na sat – rekla je Velimirovićeva. – Izgrađena su delimično sopstvenim sredstvima EPS-a (u izgradnju postrojenja za zauljene vode EPS je uložio oko 3,5 miliona evra), a većim delom (šest miliona evra) izgradnja je finansirana iz donacije Evropske unije i IPA programa 2011. 

 

Postrojenje za prečišćavanje zamazućenih otpadnih voda može da preradi 100 kubika vode na sat. Prerađuje se voda iz kotlarnice, a u postrojenju se mehanički talože suspendovane materije. Voda se dalje usmerava u postrojenje za prečišćavanje zauljenih voda, koje može da preradi 500 kubika vode na sat. Ono je u blizini obale Save i vode koje se prečišćavaju nakon tretiranja se ispuštaju u reku. Svi pokazatelji kvaliteta prečišćene vode su u dozvoljenim zakonskim granicama. 

O tome da pepeo može da postane nezaobilazan prilikom izgradnje infrastrukturnih projekata, govorio je Goran Stefanović, diplomirani inženjer mašinstva, angažovan na poslovima za odvod produkata sagorevanja u TE „Kostolac B”. 

 

– Zaključen je i realizovan prvi ugovor sa Fabrikom cementa „CRH Srbija“ iz Popovca o prodaji 12.000 tona pepela i 5.000 tona šljake iz Termoelektrane „Kostolac B“. Sa ovom cementarom nedavno je potpisan i ugovor po kojem se kupac obavezao da će u narednom periodu preuzeti još 30.000 tona letećeg pepela koje proizvode termokapaciteti locirani u Kostolcu – kaže Stefanović.

 

On objašnjava da je u TE „Kostolac B“ uloženo oko 35 miliona evra u zamenu sistema za prijem, pripremu i transport pepela i šljake, od toga 25 miliona evra iz kredita Evropske banke za razvoj i 10 miliona evra iz sopstvenih izvora „Elektroprivrede Srbije“. Ova investicija u nove tehnologije omogućila je da TE „Kostolac B“ dobije novi sistem koji se odlikuje znatno višim stepenom energetske, ekološke i ekonomske efikasnosti.Preduslov za korišćenje pepela bila je odluka da se on u domaćem zakonodavstvu klasifikuje kao građevinski materijal.

 

 

R. E. 

 

 

Novi sajt 

 

Da bi u vremenu ubrzanih kretanja u informacionim tehnologijama EPS bio još bliži kupcima, pokrenut je redizajnirani korporativni sajt na internet adresi www.eps.rs. 

 

– Novi internetsajt EPS-a je samo prvi korak ka unapređenju konkurentnosti na tržištu i približavanju kupcima. Radimo na kreiranju usluga i aplikacija koje kupcima omogućavaju da se jednostavno i brzo informišu i izbegnu dolazak na šalter. U narednom periodu EPS planira da razvija korisnički servis da bi omogućio kvalitetniji rad sa kupcima i unapredio poslovanje – rekao je Milan Danilović, šef Službe za podršku poslovnoj prodaji u „EPS Snabdevanju“.

 

 

Kupci prepoznaju kvalitet 

 

Plan je da se „Elektroprivreda Srbije“ pojavi kao snabdevač krajnjih kupaca na tržištu u regionu, najavio je Milan Danilović, šef Službe za podršku poslovnoj prodaji, predstavljajući planove ogranka „EPS Snabdevanje“. On je istakao da je reč o unapređenju usluga za sve kupce, i na garantovanom i na komercijalnom snabdevanju.

 

– U ovom trenutku, pored „EPS Snabdevanja“, na srpskom tržištu postoje 83 licencirana snabdevača – rekao je on.–Prema poslednjim podacima, EPS je u prvoj polovini 2017. imao udeo od 97,36 odsto na srpskom tržištu električne energije, dok su preostalih 2,68 odsto imali ostali snabdevači. 

 

 

Zaštita priobalja

 

 

Nijedan megavat-čas električne energije đerdapske elektrane ne bi mogle da proizvedu da nema dobre zaštite priobalja. 

 

– Paralelno sa izgradnjom hidroenergetskog sistema, rađeni su i zaštitni sistemi priobalja:obaloutvrde, nasipi, drenažni sistemi, kanalska mreža, crpne stanice, bunari i retenziona jezera – rekao je Predrag Marinković, direktor Sektora za održavanje priobalja u HE „Đerdap“. – U okviru tog sistema danas se nalazi 2.300 pijezometara, 350 profila za merenje morfoloških promena u koritu Dunava i čitav niz profila za praćenje stabilnosti akumulacije, režima površinskih voda, nanosa i leda, za merenje protoka vode i drugih parametara. Uveren sam da ovako obiman sistem zaštite priobalja ne postoji u Evropi.

 

Problem nanosa u akumulaciji nije bio razmatran u vreme izgradnje HEPS. Danas se procenjuje da se u đerdapskoj akumulaciji godišnje nataloži oko 17.000 tona nanosa, a trenutno je u njoj između 600 do 900 miliona tona nanosa. Jedini način da se taj problem reši je revitalizacija agregata i podizanje zaštitnih sistema na viši nivo. 

 

 

EPS na panelu „Nova energija – pametni gradovi

 

Ključ je u balansiranom razvoju

 

EPS vodi računa o poslovnoj i tehničkoj održivosti u budućnosti i o potrebi balansiranja potrošnje i proizvodnje električne energije

 

 

Srbija bi trebalo da prati planove razvoja svetskih metropola i razmišlja o primeni koncepta „pametnih gradova“ da bi pomoću informaciono-komunikacionih tehnologija postigla najbolju moguću organizaciju života u gradovima uz maksimalnu energetsku efikasnost, poruka je sa panela „Nova energija – pametni gradovi“, održanog na Međunarodnom sajmu energetike. 

 

U energetskom, distributivnom smislu, kupci uz pametne mreže mogu da smanje potrošnju električne energije. S druge strane, u proizvodnom smislu, razvitak „pametnih gradova“ podrazumeva znatno veći udeo obnovljivih izvora energije (OIE) za podmirivanje njihovih potreba, a tu se postavlja pitanje finansijske održivosti. 

 

– Ovu priču prati jedan od osnovnih energetskih postulata – na kraju, kupci su ti koji to treba da plate i o tome mora da se vodi računa. Brzina transformacije u delu vrednosnog lanca u elektroenergetskom sistemu koji je vezan za distributivnu delatnost povezana je sa brzinom kojom kupac može da prihvati sve to sa stanovišta troškova – rekao je Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za trgovinu električnom energijom JP EPS.

 

Znatno veća upotreba OIE zahteva i znatno više kapaciteta kojima se balansira promenljivost koja karakteriše OIE. EPS vodi računa o poslovnoj i tehničkoj održivosti u budućnosti i o potrebi balansiranja potrošnje i proizvodnje električne energije kako bi kupci imali mogućnost da biraju snabdevača.

 

– Oko 500 megavata električne energije iz vetra priključiće se srpskom elektroenergetskom sistemu, prema planovima Ministarstva rudarstva i energetike. U praksi se dešava da će tada ostali segmenti proizvodnje energije „juriti“ da izbalansiraju tu promenljivostvetroparkova u realnom vremenu, a to vreme je novac. EPS apsolutno ima kapacitete da to isprati. U budućnosti, ukoliko bi se limit podigao nakon 2021. godine i znatno više se koristio vetar, onda bi bilo potrebno i više kapaciteta za balansiranje, koje Srbija, prema dosadašnjim analizama, nema – objasnio je Vlaisavljević.

 

„Pametni grad“ pomoću IKT objedinjuje i koordinira rad svih gradskih službi u cilju poboljšanja njihovog rada i bolje veze uprave grada i građana, doprinosi efikasnijem i razumnijem korišćenju resursa, što podrazumeva uštedu energije i smanjenje negativnih uticaja na okolinu.

 

P. Đurković

 

 

 

Budućnost je stigla u Kinu

 

Najpametniji grad na svetu nisu ni Peking ni Šangaj niNjujork ni Singapur, već Jinčuan u kineskoj pokrajini Ningsja. Zamislite da svojim licem plaćate kartu za autobus. Kako? Pomoću čitača lica, koji je povezan sa vašom ličnom kartom, a ona sa vašim bankovnim računom. Morate do prodavnice? Zapravo, ne morate. Kupujete sve onlajn, putem telefonske aplikacije. Treba vam lekar? Lekara možete da vidite onlajn, iz svoje fotelje. Preko portala se rade osnovni pregledi i konsultacije, dele recepti i dokumenta za koja nije potrebno viđanje uživo. Jinčuan je jedan od 200 projekata pametnih gradova u Kini.

 

Izvor: Časopis EPS Energija

 

10.11.2017 · EPS_Energija