EMISIJA MOST / DA LI JE RUSIJA VUČIĆEVA REZERVNA VARIJANTA? / OMER KARABEG


12.11.2017
U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o odnosu Aleksandra Vučića prema Vladimiru Putinu i Rusiji. Sagovornici su bili Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam iz Novog sada, i Dušan Spasojević, docent Fakulta političkih nauka u Beogradu.

Bilo je reči o tome zašto su režimski mediji puni kritika na račun Evropske unije dok u isto vreme slave Putina i moć ruskog oružja, zašto je Putinov poklon od šest starih migova za srpske zvaničnike važniji od stotina miliona eura koje je Evropska unija darovala Srbiji, o neskrivenoj proruskoj orijentaciji dva ključna ministra u srpskoj vladi - Ivice Dačića i Aleksandra Vulina.

Razgovaralo se i o tome zašto vlast žestoko reaguje kada američki zvaničnik Hojt Brajan Ji kaže da Srbija treba da se opredeli između Zapada i Rusije, a ćuti kada ruski minstar inostranih poslova Sergej Lavrov aludira da bi se u Srbiji mogao dogoditi ukrajinski scenario, da li Vučić od Evropske unije želi samo novac, ali ne i njene vrednosti - demokratiju, slobodu medija i vladavinu prava, kao i o tome koliko sadašnji sistem u Srbiji liči na onaj u Rusiji.

Omer Karabeg: Kada se govori o vezama Srbije i Rusije, obično se ističe potreba Srbije da ima podršku svetske sile kao što je Rusija koja će braniti njene interese kada su u pitanju Kosovo i Republika Srpska i koja će zaustaviti izglasavanje rezolucije o genocidu u Srebrenici u Savetu bezbednosti, kao što je to uradila pre dve godine. Da li, međutim, postoje i unutrašnji razlozi približavanja Moskvi? Ne čini li vam se da sadašnji sistem u Srbiji više liči na onaj u Rusiji nego na sistem u zapadnim demokratijama?

Kad kumu jednom poljubiš ruku...

Aleksandar Popov: To što je Rusija stavila veto na izglasavanje rezolucije o Srebrenici i što se pojavljuje kao zaštitnik Srbije kada je reč o Kosovu - ima svoju cenu. Kada kumu jednom poljubiš ruku, onda postaješ njegov doživotni dužnik. Slažem se da odnos sa Moskvom ima i unutrašnjo-političku dimenziju i to iz dva razloga.

Prvi je što dobar deo našeg stanovništva gaji rusofilska osećanja, a drugi što sistem u Srbiji - gde nema vladavine prava, gde je visoka korupcija, gde nema medijskih sloboda, gde su ugroženi oni koji otvoreno kritikuju vlast - mnogo podseća na ruski način upravljanja državom.

Dušan Spasojević: Mislim da je glavni razlog izuzetno dobrih odnosa sa Rusijom prorusko raspoloženje biračkog tela Srpske napredne stranke. To biračko telo prihvata Evropsku uniju kao pragmatični cilj, ali je srcem uz Rusiju.

Omer Karabeg: Može li se napraviti paralela između Vučićeve Srpske napredna stranke i Putinove Jedinstvene Rusije? Liče li te stranke jedna na drugu?

Aleksandar Popov: Čini se da su te stranke veoma slične i veoma bliske što pokazuju i njihovi međustranački odnosi, mada ne treba zaboraviti da Srpska napredna stranka ima odnose i sa narodnjačkim strankama u drugim zemljama.

 

Dušan Spasojević: U određenoj meri postoje sličnosti, ali Srpska napredna stranka želi da liči, recimo, i na Hrišćansko demokratsku uniju Angele Merkel. To je stanka koja ima snažnog lidera na kome se bazira cela stranka, ali to nije ni stranka Vladimira Putina, ni Viktora Orbanova, ni Redžepa Tajipa Erdogana. Reč je o nekoj vrsti mešavine. Vučić uspeva da ostane na vlasti zato što uspešno balansira. On pokazuje jedno lice gostima iz Vašingtona, Brisela i Berlina, a drugo Putinu, Orbanu i Erdoganu.

Putin i rusko oružje

Omer Karabeg: Mediji koje Vučić kontroliše, a to su tabloidi i najveći broj televizija i dnevnih listova, puni su kritika na račun Evropske unije i Amerike, ali nećete naći nijednu kritičku reč o Rusiji. Umesto toga slavi se Putin i snaga ruskog oružja. Zašto se to radi, da li iza toga stoji neki cilj?

Dušan Spasojević: Rekao bih da se nacionalnim, patriotskim diskursom koji je okrenut ka Rusiji pravi balans u odnosu na, uslovno rečeno, proevropsku politiku koju sadašnja vlada vodi.

Ustupci u vezi sa Kosovom, kao i činjenica da Srbi učestvuju u kosovskoj vladi pokušavaju se prikriti snažnim, skoro ratnim diskursom koji svakodnevno promovišu tabloidi. To oduševljanje ruskim oružjem i promovisanje ratnog stanja stvara osećaj kao da će rat sutra početi.

Čini se da Vučić u tome ne vidi nikakvu opasnost, ali problem će nastati kada te emocije počnu da se prelivaju u mainstream političku arenu. Tada će se teško moći kontrolisati. Za sada je reč samo o političkoj strategiji, ali je pitanje kakva će biti cena i kakve će biti posledice te strategije.

 

Aleksandar Popov: Mislim da iza toga stoje dve namere. Jedna je da se poruči biračkom telu Srpske napredne stranke da mi imamo ne samo put ka Evropi, nego i alternativni put. U isto vreme to je i poruka Briselu da Srbija ima i rezervnu varijantu, pa ako Brisel ne ubrza naš put ka Evropskoj uniji, mi imamo i alternativu. Međutim, sve to ima granicu.

Videli smo koliku je nervozu izazvala izjava američkog zvaničnika Hojta Brajana Jia koji je rekao da Srbije ne može da sedi na dve stolice. Tada smo se suočili sami sa sobom, pogledali u ogledalo i videli da niti je Vučić Josip Broz Tito, niti je Srbija nekadašnja Jugoslavija, niti je naše okruženje ono koje je nekad bilo. Nevolja će biti kada nas stave pred izbor - Evropska unija ili Rusija.

•U čemu je srpska dilema?

Ovo što je Hojt Brajan Ji rekao samo je upozorenje, ali kada dođe trenutak odluke, onda ćemo se naći u velikoj nevolji. Rusija se previše penetrirala u Srbiju da bi je olako ispustila, jer joj je Srbija izuzetno važna za njeno prisutsvo u jugoistočnoj Evropi. To može da izazove velike lomove.

Hojt Ji i Lavrov

Omer Karabeg: Kada je zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Hojt Brajan Ji rekao da Srbija ne može na sedi na dve stolice, vladini funkcioneri su oštro reagovali, a kada je ruski ministar inostranih poslova Lavrov izjavio da ga odnos Zapada prema Srbiji podseća na odnos Evropske unije prema Ukrajini, niko od zvaničnika nije reagovao, mada je ta izjava sadržavala poruku da Srbija može proći kao Ukrajina, ako se opredeli za Zapad.

Dušan Spasojević: Vučić je u značajnoj meri preuzeo kontrolu nad javnim diskursom, tako da je apsolutno moguće da se jednoj izjavi da ogroman značaj, a da se druga, koja je podjednako provokativna, potpuno prećuti. To samo govori koliko je nadmoćna pozicija Vučića i Srpske napredne stranke.

Omer Karabeg: Ali zar sve to ne govori koliki je uticaj Rusije u Srbiji? Danima se slavi što je Rusija poklonila Srbiji šest starih migova i govori da je zahvaljujući Rusiji Srbija postala najjača vojna sila u regionu, dok se stotine miliona dolara pomoći koju je obezbedila Evropska unija gotovo i ne pominju?

Aleksandar Popov: Pravo je pitanje zašto smo dozvolili da Rusija ima toliki uticaj u Srbiji. I veto na rezoluciju o Srebrenici i migovi imaju svoju cenu i naša vlast bi trebalo da zna da će jedanog dana doći račun na naplatu. Rusija nije stavila veto i isporučila nam izraubovane migove zato što voli Srbiju, nego zato što je njen interes da bude što više prisutna u Srbiji.

Uostalom, crvena linija je već pređena. O tome najbolje svedoče dva nedavna događaja. Kada je ukrajinski ambasador Oleksander Aleksandrovič kritički govorio o ponašanju Rusije u Srbiji, Ministarsvo inostranih poslova žestoko je reagovalo, pa je on povučen na konsultacije u Kijev.

 

Nekoliko dana nakon toga ruski ambasador Aleksandar Čepurin dao je vrlo neprimerenu izjavu koja predstavlja mešanje u unutrašnje stvari Srbije, ali ovog puta nije bilo nikakve zvanične reakcije. Ruski ambasadori se ovde ponašaju kao da je Srbija jedna od ruskih gubernija, a oni naši gubernatori.

Sećam se da je prethodnik Aleksandra Čepurina, Aleksandar Konuzin, u prepunoj sali na Beogradskom bezbedonosnom forumu tokom diskusije o Kosovu upitao: "Ima li ovde Srba" i onda je otišao ne dozvoljavajući da mu iko postavi pitanje. Na to bi svaka pristojna zemlja koja čuva svoje dostojanstvo reagovala, međutim, ni na Konuzinov ispad, niti na Čepurinovu nedavnu izjavu nije bilo zvaničnih reakcija.

Veliki brat

Omer Karabeg: Zašto se ruskim ambasadorima toleriše ono što se ne toleriše zapadnim ambasadorima?

Dušan Spasojević: Verovatno zato što je Srbija na specifičan način u podređenom položaju u odnosu na Rusiju. S jedne strane, Rusija predstavlja kartu za cenjakanje sa Briselom, a s druge strane ona u Srbiji promoviše vrlo konzervativni nacionalizam koji odgovara jednom delu biračkog tela i značajnom broju političkih partija kojima ne smetaju takva istupanja ruskih ambasadora. Srbija nema jasan stav ni o krizi u Ukrajini. U pitanju je strah da se ne iznervira veliki zaštitnik i veliki brat.

Omer Karabeg: Vrlo je zanimljivo ponašanje ministra inostranih poslova Ivice Dačića. Srbija je zvanično na evropskom putu, a njen ministar inostranih poslova ne propušta nijednu priliku da kaže nešto loše o Evropskoj uniji. O Rusiji se iz njegovih usta nikada nije čula nijedna kritička reč, već samo pohvale i panegirici. Isto tako se ponaša i ministar odbrane, Aleksandar Vulin. Dva ključna ministra otvoreno se ponašaju proruski. To nikako nije slučajno.

Aleksandar Popov: Oni to sigurno ne rade na svoju ruku, jer da je tako sigurno bi bili ukoreni od predsednika države. Vučić to toleriše iz više razloga. Jedan od ključnih razloga je taj što nam sa Zapada - iz Brisela i Vašingtona - u poslednje vreme najčešće stižu ukori zbog svega onoga što ne radimo da bismo bili kompatibilni sa vrednostima Evropske unije, dok nam iz Moskve stižu samo pohvale.

Dačićevo rusofilstvo

Dušan Spasojević: Što se tiče Ivice Dačića, to nije neko novo ponašanje. On već duže vreme pokušava da artikuliše vrednosti koje nisu u skladu sa spoljnopolitičkom pozicijom Srbije. Nekada je to flertovanje sa jugonostalgijom, nekada je to nacionalizam, a najčešće rusofilstvo. Sve se to negativno odražava na imidž koji Evropska unija ima u Srbiji.

•Sonja Biserko: Nacionalizam je metastazirao

Postavlja se pitanje da li će kritičnost koju značajan deo građana Srbije oseća prema Evropskoj uniji u jednom trenutku postati politički problem. Mi smo 2008. godine na onim čuvenim izborima formalno izabrali evropski put, ali se bojim da će, ako se nastavi sa stalnim kritikama Evropske unije, taj put pre ili kasnije biti doveden u pitanje.

Omer Karabeg: Vi govorite o tome da sve više dolazi u pitanje podrška Evropskoj uniji, ali zar to nije logično kada vlast i njeni mediji kritikuju samo Evropsku uniju, a Rusiju isključivo hvale. Šta bismo mogli očekivati nego da sve više građana okreće leđa Evropskoj uniji?

Dušan Spasojević: Tako je. U suštini u Srbiji imate relativno negativan diskurs o Evropskoj uniji, mada se o pojedinim državama, kao što su Nemačka i Austrija, govori u hvalospevima kada Angela Merkel i Sebatijan Kurc dođu u Srbiju. Tako se stvara neka vrsta balansa.

 

Aleksandar Popov: Kada je Vučić postao predsednik i formirao staro-novu vladu napravio je još jedan korak unazad u odnosu na Evropsku uniju. Umesto da rekonstruisana vlada bude više proevropska - u njoj je ojačan proruski faktor. Vulin je pomeren na mesto ministra odbrane, a u vladu je ušao Nenad Popović, otvoreno proruski čovek.

Evropske pare, ne i vrednosti

Omer Karabeg: Nedavno je jedan sagovornik Mosta rekao da Vučić želi samo novac Evropske unije, ali ne i njene vrednosti - demokratiju, slobodu štampe i vladavinu prava.

Dušan Spasojević: Kad pogledamo način na koji Vučić vlada u poslednjih nekoliko godina sasvim je jasno da se on ne ponaša u skladu sa evropskim vrednostima. Mislim da on pokušava da ispipa do koje more može da ide u pravcu uspostavljanja poluautoritarnog modela vlasti, a da mu iz Brisela ili Berlina ne stignu kritike.

Naravno, Srpska napredna stranka može u jednom trenutku odlučiti da ponovo postane Srpska radikalna stanka, što bi možda pozdravio deo biračkog tela, ali to bi značilo zatvaranje u ćorsokak u koji je Slobodan Milošević sam sebe doveo. Mislim da Srpske napredne stranka pokušava da nađe neku vrstu balansa. Pitanje je da li će u tome uspeti - i od toga će, zapravo, zavisiti stanje demokratije u Srbiji u narednih dve, tri ili pet godina.

Aleksandar Popov: Srbija se susreće sa teškim problemom. Njeni zvaničnici govore da je put ka Evropskoj uniji nepovratan, a s druge strane je očigledno da je ruski uticaj veoma snažan i da Rusija neće tako olako odustati od onoga što je postigla u Srbiji. To nam Rusija bez imalo zazora stavlja do znanja.

Omer Karabeg: Pet godina Vučićeve vladavine su pokazale da njega interesuje jedino da što duže ostane na vlasti, a to mu može obezbijediti samo sistem koji je sličan ruskom. Pogledajte koliko Putin vlada Rusijom - on je na vlasti od 1999. godine, dakle 18 godina i ko zna koliko će još vladati.

Dušan Spasojević: Vučićeva snaga zavisi od poluga koje su mu na raspolaganju. One su velike i neograničene u mnogo čemu, ali dosta toga zavisi i od opozicije. Kad bi opozicione partije bile u stanju da ponude nove ideje i nove aktere, Vučić bi bio pred nešto jačim izazovom. Inače, mislim da Vučić još uvek ne mora da radi ono što Putin radi u Rusiji. On lako pobeđuje na izborima, iako izbori nisu u potpunosti fer i ravnopravni. Sve dok nadmoćno pobeđuje, Vučić će biti bezbedan, ali neće biti Putin.

 

Mene, međutim, brine šta će biti kada se opozicija rekonstruiše i postane ozbiljnija pretnja Vučiću. Od toga kako će Vučić odgovoriti na taj izazov zavisiće kojim putem će Srbija krenuti - da li ćemo imati reprizu devedesetih ili nešto srećniji scenario.

Putin, Orban, Erdogan

Aleksandar Popov: Naravno da bi Putinov sistem odgovarao Vučiću. Odgovarao bi mu i Orbanov i Erdoganov, kao i onaj u Kini. Međutim, postoje i ograničenja. To je, pre svega, proklamovani put ka Evropskoj uniji i limiti koje on postavlja autoritarnoj vlasti.

S druge strane, rusko društvo se razlikuje od srpskog. Društvo u Rusiji je naviknuto na imperijalni način vladavine, tamo u kontinuitetu imamo takav način vladavine, dok smo mi u Srbiji imali periode kada su institucije funkcionisale. Peti oktobar je bio velika nada da ćemo postati uljuđena, prosperitetna zemlja u kojoj ćemo se dobro osećati i s kojom ćemo se ponositi.

Ako bi nam se nametnuo putinizam, mislim da bi to naišlo na otpor velikog broja građana. Tako da ne verujem da bi se na duže staze ovde mogao da uvede takav sistem vladavine. U Srbiji ipak postoji svest o nečemu što smo imali i o nečemu čemu težimo, zbog čega se i dogodio Peti oktobar. Sigurno postoji kritična masa koja ne bi dozvolila da se Putinov sistem vladanja nametne Srbiji.

Omer Karabeg: U zaključku, da li je Rusija Vučićeva rezervna varijatna?

Dušan Spasojević: Teoretski gledano Rusija može biti rezervna varijanta, ali mislim da je Vučić svestan da je to varijanta koja je vremenski ograničena i koja predstavlja neku vrstu političkog ćorsokaka, a da mu evropski put otvara mnogo bolje mogućnosti. Kao građanin ove zemlje nadam se da će to imati u vidu kada bude donosio ključne političke odluke.

Aleksandar Popov: Mislim da mu je Rusija potrebna da bi Zapadu mogao da kaže - ako nas previše budete pritiskali, mi imamo i rezervnu varijantu. Ali sve ima svoj rok trajanja i na kraju će Vučić morati da se suoči sa izborom - ili Rusija, ili Evropska unija. Verujem da na duge staze to neće biti Rusija.

 

12.11.2017 · SRBIJA / PUTIN