LIČNI STAV / ODLUKA KOJU JE ODAVNO TREBALO DONETI


13.11.2017
Ne znati šta si – muškarac ili žena… Za one koje imaju oba polna organa to je elementarni problem. Pritom su političari odavno morali da priznaju da su ti ljudi drugačiji, smatra Kristof Štrak.

Na čitavih 180 stranica i pod konciznim naslovom „Interseksualnost“ na tu temu objavljen je stav nemačkog Saveta za etiku. A već prve stranice tog teksta pokazuju da je taj stav impresivan. Naslov glasi: „Iz života pogođenih“. O tome svedoči osoba koja je to doživela: „Rođen sam 1965. godine sa ozbiljnom srčanom manom i genitalijama koje nije moguće odrediti. Budući da je srčana mana bila ozbiljna, tri dana nakon rođenja sam kršten, jer su doktori prognozirali da ću ubrzo umreti…“ Opis tog potresnog slučaja završava se rečima: „Bio sam lišen svog identiteta i dostojanstva, a sada sam krenuo da ga vratim“.

Još tokom 2010. i 2011. godine Savet za etiku intenzivno bavio situacijom interseksualnih ljudi tražeći razmenu mišljenja sa njima – i na internetu, i na nekoj od manifestacija na kojima se oni okupljaju. Detaljni izveštaj urađen je po nalogu nemačke Savezne vlade. U februaru 2012, pre više od pet i po godina, dokument je objavljen i upućen vladi u Berlinu.

I tako je sada, dakle pred kraj 2017, Savezni ustavni sud doneo presudu. Dovoljno je izdvojiti samo dve ključne rečenice iz dokumenta Saveta za etiku, pa da se vidi da je vlada morala nešto da uradi još 2012: „Savet za etiku“, napisali su, „smatra da nije opravdana intervencija koja predstavlja mešanje u lična prava i u pravo na jednako postupanje prema osobama koje se, na osnovu svoje fizičke konstitucije, ne mogu svrstati ni u ’žensko’, niti u ’muško’. Takve osobe ne mogu se primoravati da se opredele za jednu od tih kategorija, odnosno za jedan od polova i tako upišu u registar, odnosno u rodni list. Moralo bi biti regulisano da, pored ’muški’ i ’ženski’ pol postoji i kategorija ostali’, kao i da se takve osobe ne prisiljavaju da se polno odrede, ukoliko se same za na to ne odluče.“ To je stav, koji su uostalom podržali i crkveni i sekularni predstavnici u Savetu za etiku. Do današnjeg dana oni podsećaju na patnje pogođenih.

 

Vrhovne nemačke sudije upravo se na to pozivaju. To deluje spektakularno i privlači međunarodnu pažnju. I dobro je što je tako. Ali ta pažnja ne iznenađuje. Sudije u Karlsrueu uživaju veliki ugled u svetu, što pokazuju i putovanja na kojima razmenjuju mišljenja sa kolegama, kao i posete Ustavnom sudu u Karlsrueu predstavnika ustavnih sudova iz inostranstva.

Sramotno zanemarivanje

Posle toliko jasne preporuke Saveta za etiku, koja je pre svega upućena političarima, zakonodavac je morao da izvuče zaključke i da deluje. I to odavno. Taj konkretan primer jasno pokazuje koliko je velika važnost tog tela, koje tiho, ali dubinski i detaljno radi za politiku, parlament i vladu. Zato je ovo očigledno zanemarivanje stava Saveta za etiku više nego sramotno.

Pri tom se mora razlikovati sledeće: interseksualnost je medicinski dobro definisan fenomen. U percepciji dostojanstva onih koji su pogođeni, nikakvu ulogu ne igra to da li se radi o nekoliko stotina ili nekoliko desetina hiljada slučajeva godišnje. Opis pogođene osobe pokazuje da se interseksualnost vidljivije ispoljava i da se mora razlikovati od transseksualnosti, odnosno u slučajevima kada muškarci žive u ženskim telima, a žene u muškim.

Senat Saveznog ustavnog suda sada je doneo odluku i dobro je što je ona tako jasna, s obzirom na to da je sedam sudija bilo za, a samo jedan protiv. Političari su sada pod pritiskom i moraju da ispune ono za što su mišljenje dali Savet za etiku i sud u Karlsrueu. Već na početku rada Parlamenta u novom sazivu, zakonodavac je dobio zadatak da se ponovo posveti etičkim pitanjima ljudske egzistencije. A to je dobar zadatak.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

 

13.11.2017 · INTERSEKSUALNOST