EU ima najveći upliv na Zapadni Balkan


14.11.2017
Evropska unija nije zabrinuta zbog uticaja koji bilo koji drugi partner može imati na Zapadni Balkan, jer je upliv i prisutnost Unije u regionu najsnažnija, a EU je snažno opredeljena za uključivanje tog područja Evrope u svoje redove, izjavila je visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Federika Mogerini. Šefovi diplomatija zemalja EU ipak su podržali njen predlog da se povećaju sredstva za borbu protiv dezinformacija iz inostranstva, a najavljeno je i formiranje radne grupe za zaustavljanje širenja lažnih vesti.

"Prilikom više poseta Zapadnom Balkanu ove godine, kad su mnoge zemlje tamo prolazile kroz složene političke i izborne procese, da to tako nazovem, lično sam se uverila da, kad je EU prisutna tamo sa svojom snagom i doslednošću, ne postoji neki drugi partner koji ima veći upliv od nje na taj region", rekla je šefica evropske diplomatije 13. novembra u Briselu objašnjavajući strategiju komunikacije sa zemljama Zapadnog Balkana.

 

Odgovarajući na pitanje novinara da li je EU zabrinuta zbog upliva činilaca izvan Unije na Zapadni Balkan, Mogerini je navela da "Zapadni Balkan jeste Evropa" i da su "granice svih šest zemalja Zapadnog Balkana međe sa Evropskom unijom".

 

Mi smo jedno, mi smo porodica, geografski i istorijski smo uvek bili zajedno i zato, kad je Evropska unija dosledna i kad su naši partneri u regionu takođe dosledni i zbijeni, nema drugog upliva ili prisustva koji mogu biti jači od toga", dodala je Mogerini.

 

Ona je kazala da EU "jasno stavlja do znanja da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji", da želi da "Zapadni Balkan bude region koji će međusobno sarađivati i koji ima jasan smisao puta ka Evropskoj uniji".

 

Šefica evropske diplomatije je dodala da se šest zapadnobalkanskih zemalja razlikuje među sobom i da su one dostigle različite stepene napretka, ali da je evropska perspektiva jasno opredeljenje celog regiona.

 

Mogerini je navela da je formirala veoma malu radnu grupu za strategijsku komunikaciju za Zapadni Balkan i da je ta grupa počela da deluje pre svega par meseci, pa je previše rano da se o tome daje sud.

 

Dodala je da je "nedavno posetila taj region" i da "nema nedelje u kojoj se ne sastane s premijerom ili ministrom neke zemlje Zapadnog Balkana".

 

Ona je kazala da je to "samo po sebi deo te strategijske komunikacije EU" i da se, "ako postoji tehnički tim, a nema primerene politike, ne može baš mnogo komunicirati".

 

"Evropska unija o Zapadnom Balkanu ima snažan stav i to je temelj naše opipljive komunikacije i poruka da je ta politika već mnogo toga pospešila", rekla je visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku.

 

Više sredstava za borbu protiv stranog mešanja

 

Šefica evropske diplomatije je od ministara spoljnih poslova članica EU tražila da podrže njen zahtev za povećanje ljudskih i finansijskih resursa za borbu protiv dezinformacija i propagande iz inostranstva, posebno iz Rusije.

 

"Dobila sam do ministara političku podršku za to. Sada ćemo proveriti da li će ministri finansija slediti indikacije ministara spoljnih poslova", rekla je Mogerini novinarima posle ministarskog sastanka, preneo je EURACTIV.com.

 

Propaganda i dezinformacije koje kreiraju i šire strani akteri stacionirani u Rusiji izazivaju sve veću zabrinutost, pre svega u Ukrajini i istočnim evropskim članicama Unije.

 

Posle serije lažnih vesti tokom izbora u Francuskoj i nedavne katalonske krize, evropski ministri su se saglasili da je potrebno više uraditi da se zaustavi ta vrsta pretnje čiji je cilj destabilizacija EU.

 

Mogerini nije rekla više detalja o iznosu novca koji će biti izdvojen za tu inicijativu.

 

Ranije je Evropski parlament tražio da se povećaju sredstva za borbu protiv dezinformacija i sajber napada, kao i za promovisanje "objektivne" slike EU u njenom susedstvu i na Zapadnom Balkanu.

 

Vakcinacija protiv lažnih vesti

 

Istovremeno s obećanjem da će se povećati napori EU protiv propagande, Evropska komisija je pozvala na javnu diskusiju o merama koje treba preduzeti da se zaustavi širenje lažnih vesti na internetu.

 

Komesarka EU za digitalno društvo Marija Gabrijel izjavila je 13. novembra da su lažne vesti bolest protiv koje evropsko društvo treba da se "vakciniše".

 

"Od ključne je važnosti da vakcinišemo naše društvo protiv ove bolesti da bi očuvali i ojačali naše demokratske vrednosti", izjavila je Gabrijel na konferenciji u Briselu.

 

Komisija će putem upitnika prikupljati odgovore javnosti do februara 2018. godine.

 

Gabrijel je takođe najavila da će početi da prima prijave za grupu eksperata koji će je savetovati u toj oblasti, a grupa će početi da radi u januaru 2018.

 

Rad tih stručnjaka i rezultati javnih konsultacija biće iskorišćeni za kreiranje strategije EU o zaustavljanju širenja lažnih vesti, koja će biti predstavljena na proleće.

 

Izvor: Beta, EURACITV.com

Foto: EU

14.11.2017 · Euraktiv