SRBIJA / DRŽAVNA KORUPCIJA I POLITIČKE SMENE U SPECIJALNOM SUDU? / BRANKA MIHAJLOVIĆ


02.12.2017
U poslednjih par godina četiri sudije Posebnog odeljenja Višeg suda, u javnosti poznatog kao Specijalni sud za ogranizovani kriminal, premeštaju se na druga radna mesta i time se postupci u kojima oni sude vraćaju na početak.

Najnoviji slučaj je sudije Aleksandra Trešnjeva koji se po odluci predsednika Višeg suda Aleksandra Stepanovića, a u okviru godišnjeg rasporeda na kraju šestogodišnjeg mandata, vraća u redovno odeljenje Višeg suda, što se obrazlaže "nedovoljnim stepenom stručnosti i osposobljenosti", jer je, kako stoji u saopštenju, između ostalog u svom mandatu pravosnažno rešio samo dva slučaja.

Treba podsetiti da je sudija Trešnjev bio član veća u nekim od najznačajnijih postupaka u Specijalnom sudu: protiv Darka Šarića za krijumčarenje 5,7 tona kokaina i pranje para (Trešnjev je drugi sudija koji napušta sud iz tročlanog veća koje je sudilo Šariću); u postupku za pobunu Jedinice za specijalne operacije (JSO) koji je došao u završnu fazu; članova "valjevske grupe" optuženih za ubistva, iznude i falsifikovanja; bivšeg direktora "Železnica Srbije" Milenka Šarančića; bivše ministarke za telekomunikacije Jasne Matić...

U stručnoj javnosti, međutim, premeštanje sudije Trešnjeva drugačije se tumači.

"Ove priče o sudiji Trešnjevu kao nestručnom apsolutno ne stoje. Ne radi se uopšte o nestručnom čoveku", navodi advokat Božo Prelević.

"Nedavno se pojavilo jedno saopštenje u kome se pokušava da sudija Trešnjev bude stručno diskreditovan, uz vrednovanje njegovog rada koje je, po oceni članova našeg udruženja, i nepotpuno i pogrešno", konstatuje advokat i predsednik Centra za pravosudna istraživanja Slobodan Beljanski.

I predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević pozitivno ocenjuje rad sudije Trešnjeva: "Sudija Trešnjev je doktor prava, on radi svoj posao kvalitetno, nikad nismo čuli predsednika suda da je imao primedbe na njegov rad."

 

Pri tom, advokat Prelević kaže da se takvi potezi neće zaustaviti na ovom sudiji:

"U ovom trenutku čujem da ovakva sudbina može da zadesi još neke sudije. Ako bi se to desilo, onda ja želim ovoj vlasti da im upravo ti, koje će oni da postave, sutra sude."

Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) saopštio je da sumnja da je predsednik Višeg suda Aleksandar Stepanović smenio sudiju Trešnjeva baš zbog članstva u ovoj orgnizaciji koja, inače, okuplja ugledna imena pravničke struke - od advokata do profesora univerziteta.

Udruženje ukazuje da je mandat sudije Trešnjeva u Specijalnom sudu mogao biti produžen u skladu sa propisima i dosadašnjom praksom.

"Činjenica da je postupljeno drugačije pobuđuje sumnju da se radi o posledicama ranije konfrontacije stavova sudije Trešnjeva i predsednika suda koji se protivio njegovom članstvu u CEPRI-u, smatrajući ga nespojivim sa sudijskom funkcijom", stoji u saopštenju.

Predsednik Centra, advokat Slobodan Beljanski kaže da je CEPRIS reagovao smatrajući da nisu isti kriterijumi primenjeni za sve sudije.

Uz uvažavanje prava predsednika Suda da odlučuje o rasporedu sudija, sumnju u motiv odluke izaziva i ranija konfrontacija stavova Centra i predsednika Suda oko članstva sudije u tom udruženju. Pokušavajući da saznamo zašto bi angažovanje u jednom stručnom udruženju bilo sporno, pitali smo Beljanskog čime se ono bavi:

"Mi smo Centar za pravosudna istraživanja i to nekome smeta. Bavimo se posmatranjem i kritikom sve u nastojanju da se sadašnje stanje u pravosuđu popravi, a to stanje je, po mom sudu veoma, veoma loše. Mi se bavimo analizom rada pravosuđa u celini, sve u u želji da ga popravimo."

 

Takav angažman bi nekome mogao smetati, smatra Beljanski, zbog "pretenzija nekih centara moći da pravosuđe ne daju pod pasku bilo kog drugog osim države."

Inače, u septembru prošle godine je Visoki savet sudstva razmatrao slučaj sudije Trešnjeva po prijavi predsednika Suda Aleksandra Stepanovića i proglasio se nenadležnim da odluči da li sudija Specijalnog suda može da bude član udruženja CEPRIS ili ne.

Advokat Božo Prelević kaže da su štete po državu ogromne, kada se ovi postupci vraćaju na početak:

"Morate da ponavljate dokaze, da vam pretresi krenu ispočetka, da ponovo dovodite, sa posebnim merama obezbeđenja, pojedine okrivljene. Te mere obezbeđenja su jako skupe. Dakle, ogromna šteta. U nekoliko predmeta, gde ste vi saslušali desetine svedoka, izveli nebrojenu količinu dokaza, vi sada sklanjate sudiju koji o tome sve zna i dovodite drugog sudiju koji o tome ne zna ništa. Ako uzmete u obzir da ima predmeta gde su oni već troje sudija smenili, odnosno prebacili u Viši sud, da suđenja kreću treći put ispočetka, onda se zaista postavlja pitanje - a zašto to radite", kaže Prelević.

Početkom prošle godine je sudija Vladimir Vučinić napustio sud i otišao u advokaturu nakon odluke predsednika Suda da mu prestaje rad u Specijalnom sudu.

Vučinić je, inače, bio predsednik veća u slučaju biznismena Miroslava Miškovića, iz koga je udaljen i podvrgnut disciplinskom postupku jer je doneo odluku da se vlasniku "Delte" privremeno vrati pasoš, radi poslovnog puta u London.

Godišnjim rasporedom iz Posebnog u opšte odeljenje Višeg suda raspoređen je tada, uz sudiju Vučinića, i sudija Bojan Mišić.

Pre toga, početkom 2015. godine je iz suda specijalizovanog za ratne zločine, sudija Snežana Nikolić Garotić premeštena u prvostepeno krivično veće, o čemu je RSE već javljao.

 

Razlog za njenu smenu Fond za humanitarno pravo je tada video u tome što se nekome nije svidelo što je oslobođena takozvana Gnjilanska grupa (reč je o suđenju Albancima za zločine nad kosovskim Srbima), kao i zbog toga što je sudija Nikolić Garotić u presudi u slučaju "Ćuška" protiv pripadnika formacije Šakali zbog zločina nad albanskim civilima iznela da nisu svi izvedeni pred lice pravde kojima je trebalo suditi.

Advokat Sead Spahović je tada za RSE rekao:

"Ja tu nemam nikakvu dilemu da se radi o jednom obračunu, uklanjanju sudija (nekad se to govorilo podobne, nepodobne) a u stvari više nema tu podobnosti nego ima kontrole. Znači, sudija koji nije pod kontrolom ne može da sudi u ozbiljnim predmetima. To je jasno kao dan i metodi kojima se izvršna vlast služi preko svojih eksponenata u pravosuđu su do te mere nezakoniti. Uklanjaju se sudije koje nisu pod kontrolom izvršne vlasti jer kao što izvršna vlast pritiska i kontroliše medije ona istom silom deluje i na pravosuđe".

Naši sagovornici skreću i pažnju da se plata sudije koji se premešta iz običnog u specijalno odeljenje udvostručuje, što ukazuje na mogućnost državne korupcije sudija. Za Draganu Boljević je problematično i ovlašćenje predsednika suda ugrađeno u zakonu donetom još 2008. godine, što navodi na zaključak da bi status Specijalnog odeljenja morao biti promenjen, kako bi se osnažila samostalnost sudija i onemogućila državna korupcija i vanstručni uplivi.

 

02.12.2017 · KORUPCIJA / SUDOVI