BALKANU, PLAVOM SRCU EVROPE, PRETI ZAKRČENJE BRANAMA


04.12.2017
Brojni lanci planina na Balkanu, po kojima je i samo poluostrvo dobilo ime (od tur. balkan – šumovite planine), ispresecani su rekama. Kristalno čisti tokovi, fascinantni vodopadi, duboki kanjoni, šume, divlje reke i ogromni nanosi šljunka karakteristični su za balkansku rečnu mrežu. Iz navedenih razloga, pojedini ljudi smatraju je plavim srcem Evrope. Iako ovi slatkovodni sistemi predstavljaju „bazen“ za 69 vrsta riba i  preko 40 odsto ugroženih vrsta slatkovodnih dagnji i puževa Evrope, plavo srce je u riziku od infarkta.

U poslednje dve godine, izgradnja hidroenergetskih konstrukcija širom Zapadnog Balkana porasla je za 300 odsto. Od Slovenije i Hrvatske, preko Srbije, Crne Gore, Albanije, Bugarske i Rumunije, do Grčke i Turske, planira se izgradnja skoro 2.800 brana.

Retko koja reka će da ostane netaknuta i pošteđena izrabljivanja, a posebno zabrinjava činjenica da bi 37 odsto konstrukcija trebalo da bude podignuto u zaštićenim područjima i nacionalnim parkovima. Ukoliko se planovi sprovedu u delo, postali bi pretnja po nestajanje planinskih reka i smanjivanje biodiverziteta.

Podaci do kojih su došli FLUVIUS Floodplain Ecology i River Basin Management pokazuju značajan rast u izgradnji brana – teška mašinerija kanališe rečne tokove na čak 188 lokacija, u poređenju sa 61 u 2015. godini. Urlih Ajhelman, direktor RiverWatch, organizacije koja je naručila ove procene, opisana dešavanja opisuje kao „cunami brana“. U opasnosti od ovog moćnog talasa su i Isoperla Vjosae, rečna vrsta koja je do 2017, kada su je naučnici otkrili u reci Vjosa u Albaniji, bila nepoznata nauci, dunavski losos i prespaska pastrmka.

Najveći udeo u projektima u nastanku, 91 odsto, zauzimaju oni sa planiranim kapacitetom ispod 10 megavata (MW) koji ne zahtevaju procenu uticaja na životnu sredinu. Međutim, njihova brojnost, po tvrdnjama WWF, izaziva „ozbiljna kumulativna dejstva“. Preostalih 9 odsto projekata, sa kapacitetom između 10 i 50 megavata, uglavnom se grade u Albaniji.

Naučnici upravo albansku reku Vjosu opisuju kao jedinstven i izuzetno dinamičan eko-raj za mnoštvo vodenih vrsta koje su nestale iz ostatka Evrope i izražavaju zabrinutost za njen biodiverzitet ukoliko se nastavi izrabljivanje njenog hidropotencijala. Ipak, albanski ministar energetike je za Gardijan izjavio da su projekti za gradnju hidrocentrala na Vjosi zasnovani na najboljim ekološkim praksama koje se danas primenjuju i da će biti izgrađeni i prolazi i obilaznice za ribe kako bi se minimizovali efekti brana na cirkulaciju vodene faune.

Štuliću, bendovi ni danas nisu kao što su bili, ali nadajmo se da silnost Balkana, u smislu biodiverzieteta, neće da se umanji. Balkane, Balkane, Balkane moj, budi mi silan i dobro mi stoj.

Jelena Kozbašić / ENERGETSKI PORTAL SRBIJE

 

04.12.2017 · ZAKRČENJE_BRANA / BALKAN