Srbija kasni sa uspostavljanjem efikasnog pravosudnog sistema


05.12.2017
U proteklih šest meseci Srbija je ostvarila mali konkretan napredak u uspostavljanju sistema imenovanja sudija i tužilaca i jačanju uloge Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT) u nadzoru nad pravosuđem i tužilaštvom a kasni i s brojnim aktivnostima za efikasniji sistem procesuiranja slučajeva, ocenjuje se u internom dokumentu Evropske komisije o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 o vladavini prava. Navodi se i da Srbija treba da pojača napore u oblastima finansijskih istraga, borbe protiv pranja novca i oduzimanja imovine i konfiskacije i usvoji efikasan postupak azila u skladu sa evropskim pravnim tekovinama.

Na osnovu izveštaja Evropske komisije o napretku u oblasti vladavine prava članice EU odlučiće koliko će poglavlja u pregovorima sa EU Srbija otvoriti na međuvladinoj konferenciji koja treba da bude održana sledeće nedelje u Briselu.

 

U delu izveštaja o poglavlju 23 o pravosuđu i osnovnim pravima navodi se da je u Srbiji u toku proces ustavne reforme, da se stari slučajevi rešavaju i polako povećava broj onih koji idu na medijaciju, da je tužilac za ratne zločine imenovan u maju 2017. i da njegova služba sarađuje sa kolegama u regionu.

 

Međutim, kasni se sa aktivnostima usmerenim na uspostavljanje efikasnog, transparentnog i celovitog sistema procesuriranja slučajeva i ponovo su odloženi usvajanje strategije tužilaštva i neke aktivnosti usmerene na unapređenje rada srpskog tužilaštva za ratne zločine.

 

Kako se navodi, prenos preostalih nadležnosti za pravosudnu mrežu sa Ministarstva pravde na VSS, uključujući za budžet sudstva, odložen je do 1. januara 2018. dok isti prenos sa Ministarstva na DVT, koji zahteva izmene Zakona o javnom tužilaštvu, kasni.

 

U internom dokumentu se navodi i da je u maju i junu 2017. imenovano deset predsednika sudova, nakon dugog perioda u kojem je taj proces bio zaustavljen.

 

Ipak, zaključno sa krajem septembra u Srbiji je bilo 11 sudova sa vršiocem dužnosti predsednika, od kojih su neki među najvećim sudovima u zemlji.

 

Ističe se da je objektivan, na rezultatima zasnovan i transparentan sistem izbora i imenovanja sudija i tužilaca, ključan za unapređenje profesionalizma i kompetencije sudstva i tužilaštva i obezbeđenje kvaliteta i efikasnosti sistema.

 

Uz pomoć EU, VSS i DVT unapređuju kapacitete u ključnim oblastima kako bi se uskladili sa najboljim evropskim praksama.

 

Istovremeno je nedavno istraživanje koje su sprovela profesionalna udruženja ukazalo da pravosuđe slučajeve gde najviši zvaničnici komentarišu istrage u toku, optužnice ili sudske postupke vidi kao vrstu pritiska na njihov rad, na šta je reagovao VSS.

 

Navodi se i da Etički kodeks članova VSS iz 2016. tek treba da počne da deluje. Kasni se zbog analize koja treba da pokaže da li etički kodeks sudija treba izmeniti kako bi bio usklađen sa evropskim standardima.

 

U dokumentu se ukazuje na značaj sveobuhvatnog elektronskog sistema upravljanja slučajevima i dokumentima koji bi idealno trebalo da bude interoperibilan između sudstva i tužilaštva.

 

Ocenjuje se da mogućnosti informacione i komunikacione tehnologije nisu iskorišćene u punoj meri i da se kasni s aktivnostima koje bi vodile sistemu na nivou zemlje za upravljanje slučajevima širom mreže sudstva i tužilaštva.

 

Iako je od avgusta 2017. ostvaren neki napredak u uvođenju novog sistema statističkog izveštavanja za osnovne i više sudove u Vrhovnom kasacionom sudu, Srbija još nije u poziciji da pruži sveobuhvatne statističke podatke o efikasnosti sudstva.

 

Navodi se i da se povećava broj slučajeva koji idu na medijaciju i da je na kraju juna Srbija u registru imala 517 posrednika u rešavanju sporova s licencom.

 

Ukazuje i se da preporuke za unapređenje ujednačavanja u nacionalnoj sudskoj praksi iz februara tek treba da usvoje četiri apelaciona suda kako bi se to obezbedilo u praksi.

 

VSS je sa ciljem omogućavanja boljeg pristupa propisima i sudskoj praksi uz pomoć EU razvio novu elektronsku bazu podataka koja sadrži odluke i presude, uključujući sudsku praksu drugostepenih i sudova treće instance u Srbiji, kao i odabranih međunarodnih sudova.

 

Kada je reč o Pravosudnoj akademiji, u dokumentu se ocenjuje da je postala centar početne i dalje obuke sudija, tužilaca i sudskih i tužilačkih službenika.

 

Trenutno je u Srbiji, kada je reč o početnoj obuci, na snazi dvosmerni sistem ulaska u pravosudnu profesiju, od kojih je jedan kroz Akademiju, i takav sistem je stvorio tenzije koje su negativno delovale na kredibilitet i svrhu Akademije.

 

Srbija ozbiljno kasni sa novim zakonom o finansiranju političkih partija

 

Srbija ozbiljno kasni u usvajanju novog zakona o finansiranju političkih partija, kao i zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, ocenjuje se u internom dokumentu EK.

 

U delu izveštaja o borbi protiv korupcije navodi se da iako su u julu 2017. izabrani članovi upravnog odbora i direktor Agencije za borbu protiv korupcije kao i nekoliko članova Saveta za borbu protiv korupcije, nije ostvaren napredak u obezbeđivanju efikasnog monitoringa u oblasti borbe protiv korupcije.

 

Kada je reč o monitoringu, kasni se u primeni pravila procedure kako bi se uvelo obavezno razmatranje izveštaja Saveta za borbu  protiv koripcije u roku od tri meseca od njihovog podnošenja kao i obavezala vlada da izveštaje prosleđuje skupštini koja će usvajati zaključke.

 

Kasni se i u pokretanju kampanja da bi se dodatno ohrabrilo učešće građana u borbi protiv korupcije iako je 2014. formirana radna grupa za to, navodi se i dodaje da su za postizanje opipljivih rezultata neophodni osnaženi civilni sektor, postojanje institucija, koordinacija i monitoring uz političko vođstvo visokog nivoa, neophodni su za postizanje opipljivih rezultata.

 

Uz podsećanje da je u julu 2017. vlada imenovala dva nova člana Saveta za borbu protiv korupcije bez konsultacija sa postojećim članovima tog tela što je suprotvno prethodno ustanovljenoj praksi, u dokumentu se navodi i da Savet sada ima osam od predviđenih 13 članova i da i dalje nije sistematski konsultovan kada je reč o nacrtima zakona koji, prema proceni Saveta, imaju potencijal da utiču na korupciju u Srbiji.

 

Takođe postoji dodatni zastoj u obezbeđivanju redovne analize kvaliteta izveštaja Saveta, navodi se i dodaje da sve u svemu srpske vlasti treba da uspostvaljaju konstruktivnije odnose sa Savetom.

 

U izveštaju se konstatuje da se kasni i u usvajanju novog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i ocenjuje da Agenciji kao nezavisnom telu treba obezbediti  sredstva i političku podršku da bi u potpunosti mogla da obavlja ulogu prevencije u borbi protiv korupcije.

 

Podseća se da je u julu 2017. Skupština Srbije imenovala četiri nova člana Odbora Agencije.


Taj Odbor, koji po zakonu ima devet članova imenovanih iz različitih institucija ili interesnih grupa, nekoliko meseci je imao samo dva člana jer su ostali ili podneli ostavke ili im je istekao mandat pa su mesta članova Odbora koje treba da imenuju nezavisne institucije upražnjena od 2015, medija od 2013. a advokatske komore od 2017. godine, dodaje se.

 

U izveštaju se navodi i da se kasni s izmenama Zakona o finansiranju političkih partija i da se nastavlja rad na izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uz analizu sprovođenja postojećeg zakona sa fokusom na privatizaciju javne nabavke i troškove.

 

I dalje se radi na poboljšanju zakonodavstva i administrativnih okvira kada je u pitanju sukob interesa, uključujući i rad na analizi čiji je cilj da se razjasne poslednice nezakonitog bogaćenja u smislu kriminalnih, adminsitrativnih i prekršajnih implikacija, dodaje se u non-pejper dokumentu.

 

U oblasti javnih nabavki, Srbija i dalje treba da usvoji izmene Zakona o javnim nabavkama i Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama i da uspostavi sveobuhvatnu bazu podataka i ojača kapacitete državnih organa koji sprovode, nadgledaju i kontrolišu sistem javnih nabavki, navodi se u izveštaju.

 

U oblasti zdravstva koje je posebno osetljvo na korupciju Srbija je na vreme analizirala rizike od korupcije u postojećim zakonima i na osnovu toga pripremaju se izmene zakona o zdravstenoj zaštiti i zakona o zdravstvenom osiguiranju, dok se sprovođenje akcionog plana za borbu protiv korupcije u oblasti obrazovanja još  ne nadgleda. Kada je reč o carini ukazuje se na potrebu da se prošire kompetencije carinskih službenika što zahteva izmene zakona o carini  i zakona o krivičnom postupku.

 

Kada je reč o suzbjanju korupcije, u izveštaju se navodi da je uključivanje ekonomskih forenzičkih stručnjaka u tužilaštva trenutno u zastoju ali je predviđeno sa stupanjem na snagu zakona o organizaciji i jurisdikciji državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

 

Srbiji treba efikasan postupak azila

 

Srbija treba da pojača napore u oblastima finansijskih istraga, borbe protiv pranja novca i oduzimanja imovine i konfiskacije, kao i da usvoji efikasan postupak azila u skladu sa evropskim pravnim tekovinama, navodi Evropska komisija.

 

U delu dokumenta koji se odnosi na poglavlje 24 (pravda, sloboda i bezbednost) u pregovorima o pristupanju EU navodi se da su u proteklih šest meseci usvojene strategije i akcioni planovi za borbu protiv trgovine ljudima i sprečavanje i borbu protiv terorizma, kao i da Srbija nastavlja da ulaže napore u oblastima migracija, azila, upravljanja granicom i saradnje.

 

U internom dokumentu EK navodi se da Srbija ponovo kasni sa usvajanjem novog zakona o azilu i pratećih zakona koji treba da obezbede dalje usklađivanje sa pravnim tekovinama, kao i osnovu za uvođenje procedure azila u skladu sa evropskim standardima.

 

Istovremeno Srbija sarađuje sa Evropskom službom za podršku azilu (EASO) sa ciljem da završi nacionalnu mapu puta za sistem azila u skladu sa evropskim standardima i pravnim tekovinama EU.

 

Srbija kasni i sa usvajanjem nove strategije finansijskih istraga i akcionog plana, nakon što je prethodna strategija važila do 2016.

 

Kako se navodi, nacrt te strategije je spreman i za sprovođenje je predviđeno koordinaciono telo koje čine Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Vrhovni kasacioni sud i Republičko javno tužilaštvo.

 

U oblasti migracija, ocenila je EK, Srbija je značajno doprinela upravljanju prilivom migranata, imala je aktivnu i konstruktivnu ulogu i efikasno je sarađivala sa susednim zemljama i članicama EU.

 

Kada je reč o pranju novca i finansiranju terorizma, Srbija kasni sa jačanjem kapaciteta Uprave za sprečavanje pranja novca a kasni i usvajanje novog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

 

Navodi se i da je u avgustu Srbija usvojila novu Strategiju za sprečavanje i suzbijanje trgovine ljudima, posebno žena i dece, i zaštitu žrtava za 2017-2022. sa pratećim akcionim planom. Ta strategija je u skladu sa strategijom EU i na bazi nje Srbija treba da preduzme mere za proaktivnu identifikaciju i zaštitu žrtava trgovine ljudima.

 

U oktobru je usvojena i Nacionalna strategija za 2017-2021. i akcioni plan za sprečavanje i borbu protiv terorizma koja je fokusirana na sprečavanje radikalizacije, nasilnog ekstremizma i terorizma, kao i gonjenje terorista i zaštitu od terorističkih napada.

 

Kada je reč o borbi protiv droge, Srbija kasni sa usklađivanjem Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama sa pravnim tekovinama EU.

 

Takođe Srbija treba da izmeni normativnu osnovu o procedurama za skladištenje i uništavanje droge i sačini programe uništavanja u skladu sa najboljom evropskom praksom.

 

Evropska komisija dva puta godišnje pravi izveštaje o napretku Srbije u pregovorima sa EU u poglavljima 23 i 24.

 

Novi izveštaj je treći polugodišnji presek sprovođenja akcionih planova za ta dva poglavlja od otvaranja pregovora o pristupanju u julu 2016.

 

Izvor: Beta, EURCTIV.rs

05.12.2017 · Euraktiv